Цео државни врх ангажован у рушењу Борислава Боре Пекића

ЕКСКЛУЗИВНИ ДОКУМЕНТ СПС: Како је почело намештање „демократских избора“ 90-тих у Србији

• Сматрајући да на упражњено посланичко место преминулог писца Миодрага Булатовића треба да буде „изабран“ Војислав Шешељ из Српске Радикалне странке,а не кандидат његовог СПС, Милошевић је, послуживши се свим полугама власти које су му стајале на располагању, затражио од својих сарадника да то одраде у Раковици 1991. године.
• Какве су улоге у тој политичкој акцији имали Радош Смиљковић, Владимир Штамбук, Будимир Кошутић, Жељко Симић, Александар Прља, Слободан Јовановић… у рушењу писца Пекића и промовисању Војислава Шешеља
• Према документу СПС-а Шешељу је дат и новац за кампању преко „Југоекспорта“ (тадашњих 250.000 динара), а уписивани су и нови бирачи, најмање 1. 500 – 2.500

 Пише: Др Саво А. Васић

У историји људског рода, још у првим временима, када је требало некога изабрати за вођу, било је намештања па би побеђивао не онај ко је требало, већ онај ко је био способнији. У древној Атини, која је словила као извор демократије, знало се за намештања избора. У оновременој Спарти избора готово и да није ни било, јер се све стицало на мачу и храбрости.

У новијој историји Србије, од времена увођења права избора на скупштинама, примера ради, на Светоандрејској скупштини 1858, присталице старог књаза Милоша лако су одлучиле ко ће бити нови владар после протеривања Александра, сина Карађорђевог. Можемо са сигурношћу претпоставити да су том приликом радиле кесице са златом или нешто слично. Узгред, ни кнежевић Петар 1903. није дошао на престо само сабљама већ и златом. Петров другорођени син Александар 1909. године је учествовао у уклањању старијег брата Ђорђа како би се дочепао престолонаследства. И он се том приликом послужио куповањем, не гласова већ официра.

Како се крађама и преварама мењала изборна воља грађана

Јосип Броз Тито није куповао гласове јер се одавно знало да га је Москва послала као свога изабраника и да је на власт у Југославији дошао после победе у грађанском рату, при чему је проливено много српске крви. У оним годинама када је морао да, због света са Запада и његових условљавања у давању кредита, организује привидне изборе, он је то лако одрађивао – није ни имао ко да му се супротстави. Народ је добро запамтио прве изборе одржане одмах после Другог светског рата и сазнања да су све кутије са више куглица, а које су припадале опозицији, урачунаване у корист Комунистичке партије. А добро се знало како су пролазили они за које се сазнало да су гласали против! Сећате ли се филма „О покојнику све најлепше“?

Александар Вучић је најспособнији ученик Војислава Шешеља и његов следбеник у многим стварима, на пример, у тоталитаризму. Уосталом, зар треба набрајати све антидемократске поступке које у последњих десет година иницирају Вучић и његова камарила. Ако би то чак и хтели, требало би нам много простора за навођење примера тих нечасних работа.

Вучић је, у неким стварима, нарочито у самовољи над народом, надмашио свог политичког оца толико да ће у будућим временима српски народ морати да проклиње и Шешеља и Вучића. Првог због саучесништва око Крајине, другог око Косова и Метохије.

Да бисмо разјаснили технологију владавине која проистиче и из изборних резултата, морали бисмо да потражимо корене у прошлости, од појаве Војислава Шешеља на политичкој сцени. Јер, тада је успостављен један систем који је временом само усавршаван. На жалост, само за личну корист њега и његовог наследника а против општих интереса државе Србије и српског народа.

Милошевићу ближи Шешељ од његових кадрова из СПС

Постоје докази да је Шешељ потпао у завист од Слободана Милошевића још 1988. године, после доласка из босанског тамног вилајета. Тада је добио пасош и препоруку да се приближи четничком војводи и националном прваку у српском расејању Момчилу Ђујићу.

Остарелом војводи годила је Шешељева антикомунистичка реторика па га је, без икаквих основа и подлоге у традицији, и без консултација са двојицом живих војвода (Звонко Вучковић, Радомир Петровић Кента), 1989. године прогласио новим војводом и „наговорио“ једног епископа Српске православне цркве да га миропомаже!

Други део договора Шешеља и србијанске Службе државне безбедности (којом су тада командовали Црногорци) остварен је 1991. године.

Антикомунистичко и антијугословенско расположење исказано у демонстрацијама 9. марта 1991. године натерали су Милошевића да потражи савезника међу онима који нису били у његовој Социјалистичкој партији Србије. Прилику за то имао је после смрти посланика Социјалистичке партије Србије Миодрага Булатовића, победника у изборној јединици Раковица, и на новим изборима постави свог изабраника.

Сматрајући да на упражњено место треба да буде „изабран“ Војислав Шешељ, Милошевић је, послуживши се свим полугама власти које су му стајале на располагању, затражио од својих сарадника да то одраде. Тешко је препричавати шта је све то подразумевало, а за то треба времена дуже него што је овакав текст, као најбољи начин да се то схвати, нудимо следећи веродостојни документ.

Предлажемо да га пажљиво читате јер ћете се лако уверити како се све протеклих три деценије намештало и намешта, и да закључите да живимо у привиду који нам ствара само један човек, јер је власт задобио на превару, крађом, лажима!

Ради се о белешци насталој у Социјалистичкој партији Србије, писана је латиницом. Но, то и није толико битно. Битно је шта се може закључити из овог драгоценог извора.

Напомена: приликом паљевине одређених зграда 5. октобра 2000, из њих су опљачкане разне вредне ствари. Неки су узели и архиве које последњих година стижу на црно тржиште антиквитета и докумената. Аутор овог текста купио је поменути документ сматрајући да је одвећ користан за разумевање новије чемерне и јадне историје.

* * * * * * * *

SOCIJALISTIČKA PARTIJA SRBIJE

Gradski odbor Beograd, 31. 05. 1991.

STROGO POVERLJIVO

Ev. br. 313

B E L E Š K A

sa radnog dogovora o strategiji učešća na dopunskim izborima za Skupštinu Srbije u Izbornoj jedinici 10 – Rakovica I održanog u četvrtak, 30. maja 1991. sa početkom u 18,00 časova u salonu na I spratu.

PRISUTNI: predsednik Gradskog odbora, M. Milojević, sekretar  Izvršnog odbora Gradskog odbora, M. Gajić, članovi Gradskog odbora: B. Jeličić, O. Pejanović, V. Lukić, I. Radosavljević, R. Smiljković, glavni odgovorni urednik „Politike“, A. Prlja, savetnici u kabinetu predsednika Republike, Ž. Simić i V. Kutlešić, šef kabineta Predsednika Republike, G. Milinović, načelnik USDB u gradskom SUP-u Beograda, M. Leković, profesor dr Budimir Košutić i radnici Službe organa SPS u Beogradu, N. Vujić i D. Gačić

Uvodne napomene o strategiji SPS na dopunskim izborima u Rakovici podneo je dr Radoš Smiljković. On je informisao prisutne o dosada ostvarenim kontaktima sa predstavnicima Srpske radikalne stranke i dr Vojislavom Šešeljom. Dr Smiljković je preneo izričiti stav predsednika Republike Srbije da se obezbedi izbor dr Šešelja u Narodnu skupštinu.

Mileta Gajić saopštio je najnovije procene razvoja situacije u Beogradu, i izneo mišljenje da u Izbornoj jedinici 10 /Rakovica I/ Šešelj teško može biti izabran bez aktivne podrške SPS. Po njegovom mišljenju, jedino rešenje je da SPS predloži kompromitovanog kandidata, kome će sporan detalj iz biografije biti iznet u toku same kampanje.

1. Štambuk je ocenio da eliminaciju Slobodana Vučetića kao kandidata, i nagodba sa Vučetićem oko njegovog izbora u Ustavni sud Srbije predstavlja dobru osnovu za predlaganje anonimnog kandidata. Od trojice mogućih rešenja, Štambuk je predložio Karakljajića, jer po informacijama opštinskog odbora SPS Rakovica, on ne uživa poseban ugled medju rakovačkim radnicima, pa će lako izgubiti.
2. Leković je saopštio određene podatke iz dosijea kandidata Karaklajića, i prisutnima izneo kopiju krivične prijave za sitnu kradju protiv Karaklajića, K-2188/79, od 16. 10. 1979, koju je podnelo II opštinsko javno tužilaštvo. Leković je predložio da se u fazi kompromitacije Karaklajića koristi ova prijava, bez obzira što je kasnije odbačena zbog nedostatka dokaza.
3. Milinović, šef kabineta Predsednika Republike preneo je nalog Predsednika da saradnja sa Šešeljom bude efikasna, brza i diskretna. Posebno je značajno da se Šešelju pruže efikasne garancije da će biti izabran, kako bi pomogao u razbijanju i kompromitaciji mitinga opozicije, 9. juna.

Profesor B. Košutić izneo je utiske sa razgovora koji su on i dr Smilja Avramov, imali sa V. Šešeljom, 27. maja. Dr Košutić smatra da je Šešelj pouzdan i korektan partner, da se svi kontakti i ubuduće održavaju preko njega i dr Smilje Avramov. Na to je Željko Simić podsetio na dobra iskustva sa Šešeljom iz saradnje 1988. u toku rušenja vojvođanskog rukovodstva. Tom prilikom Šešelj se zadovoljio pasošem, koji mu je vraćen, pa ni sada neće postavljati prevelike zahteve.

Aleksandar Prlja sumirao je dosadašnju medijsku promociju Vojislava Šešelja u izdanjima „Politike“ i na TV Beograd i izneo bojazan da bi dalje forsiranje bilo kontraproduktivno. Zato je predložio dalju taktiku kroz kompromitovanje glavnih suparnika V. Šešelja – kandidata Demokratske stranke, SPO i SK-Pokreta za Jugoslaviju. Dogovoreno je da se Pekić (kandidat DS) i Jovan Marjanović (kandidat SPO) diskvalifikuju, i to Pekić preko „Ekspres Politike“, a Marjanović preko feljtona o njegovoj doušničkoj ulozi u studentskim demonstracijama 1954, koji će narednih dana biti objavljen u „Politici“.

Ivan Radosavljević je saopštio da se kandidat SK-Pokreta za Jugoslaviju još ne zna, ali prema informacijama dobijenih od dr Dragomira Draškovića, koji je ubačen u rukovodstvo SK-PJ, to verovatno neće biti vojno lice. Radosavljević smatra da dr Dragomira Draškovića treba ubaciti u izborni štab SK-PJ, kako bi iznutra delovao protiv kandidata ove partije.

Božidar Jeličić je informisao prisutne o situaciji na terenu, i naveo da su aktivisti u mesnim zajednicama „Miljakovac II“ i „Miljakovački izvori“, već počeli da šire defetističke glasine, kako SPS nema šta da traži, i da Šešelj sigurno prolazi. Nešto teže ide u MZ „Košutnjak“, zbog velikog broja vojnih lica, ali će se tamo pojačati aktivnost, i uputiti posebni instruktori. Po mišljenju Jeličića, koji navodi da je i sam rezervni oficir, biračima iz JNA treba sugerisati da glasaju za kandidata SK-PJ /jer će on sigurno izgubiti/ a da u drugom krugu apstiniraju, jer glasove nikako ne treba da daju kandidatu SPS.

Nakon rasprave, predsednik Gradskog odbora, dr M. Milojević, predložio je sledeće

ZAKLJUČKE

1. Za kandidata SPS u Izbornoj jedinici 10 – Rakovica I, predložiti radnika Karaklajića. Kompromitujuće podatke o krivičnom gonjenju Karaklajića izneti na tri dana uoči izbora, preko ljudi u NTV „Studio B“.
2. Operativni rad na terenu izborne jedinice, i kontakte sa lokalnim predstavnicima SRS, preuzeće dr Božidar Jeličić. Organizovati svega jednu promociju, i na nju poslati slabog govornika iz Gradskog odbora SPS – po mogućstvu Nadu Popović-Perišić ili Dušana Matkovića, koji su kompromitovani. Na toj promociji simpatizeri SRS organizovaće opstrukciju.
3. Izdanja „Politike“ organizovaće dalje forsiranje Šešelja, što će koordinisati novinari Stevan Zec i Branko Đurica. Za kompromitaciju drugih kandidata obratiti se Slobodanu Jovanoviću i ljudima na koje on uputi. u poslednjoj nedelji kampanje koristiti i TV i radio „Politiku“.
4. Uprava SDB za grad Beograd organizovaće do kraja kampanje prislušnu službu za pokrivanje funkcionera SPO, Demokratske stranke i SK-PJ, a u štabove ovih stranaka ubaciti krtice. 9. juna, organi MUP Srbije neće ometati delovanje Šešeljevih pristalica i razbijanja mitinga SPO.
5. Profesor Budimir Košutić boraviće 1. i 2. juna u Stolcu, Bosna i Hercegovina, da organizuje fiktivno prijavljivanje oko 1.500-2.500 gradjana srpske nacionalnosti u biračke spiskove u izbornoj jedinici 10, uoči izbora. Sredstva za ovu operaciju pokriti iz Fonda SPS „Nikola Tesla“. Ažuriranje biračkih spiskova i upisivanje ovih lica organizovaće ministar pravde Predrag Todorović, u saradnji sa Vladanom Kutlešićem.
6. U skladu sa prethodnim dogovorima sa dr Šešeljom, za neposrednu kampanju Srpske radikalne stranke iz Fonda 680/01 SPS isplatiti 250.000 dinara. Isplatu obaviti preko računa „Jugoeksporta“, veza Anđić.

O svim merama u toku kampanje i razvoja dogadjaja odmah obaveštavati Kabinet Predsednika Republike – Milinovića. Operativnu koordinaciju svih sektora preuzima Novica Vujić, koji je odgovoran i za obaveštajnu i kriptozaštitu.

Sastanak je završen u 20,30 časova.

Sastanak vodio:

dr Mihajlo Milojević, s. r.

Zapisnik vodio:

Dragan Gaćić, s. r.

Dostavljeno:

1. Glavni odbor SPS: Štambuk, Radosavljević, Smiljković
2. Kabinet Predsednika Republike: Milinović, Simić, Kutlešić
3. „Politika“: A. Prlja i S. Jovanović

* * * * * * * *

П.С. На изборима за посланика у Раковици (бирачко место бр. 10)  у јуну 1991. године Шешељ је убедљиво победио Борислава Пекића (и остале кандидате)  и постао народни посланик у Скупштини Србије

Подели: