У сусрет изборима

Нова власт треба да провери све дипломе бивших функционера

  • Опозиција пред собом има три велике, непомирљиве теме које је успешно спречавају да усагласи заједничку платформу: То су питања евроинтеграција, Косово и Метохија и НАТО
  • Сасвим је могуће да у Србији постоји читава галерија ликова који су поседовали некакву диплома неког опскурног правног факултета добијену после сумњивог курса на том једнократном факултету са ливаде

Пише: Славко Живанов

После Вучићеве најаве да ће “избори у Србији бити одржани веома брзо, за три или шест месеци, а свакако у наредних шест-седам месеци”, и да су “локални и покрајински избори редовни, а највероватније ће бити одржани и парламентарни”, опозиција би требало да се нађе у цајтноту и пред великим изазовима.

Још увек нема договора ни о суштинским ни о техничким елементима кампање, нити су се странке организационо припремиле за изборе. Пред опозицијом су и даље три старе, велике, непомирљиве теме које је вишедеценијски успешно спречавају да усагласи заједничку платформу: То су питања односа Србије према евроинтеграцијама, однос према Косову и Метохији и однос према НАТО. Око тих ствари начелног договора унутар опозиције не само да нема, него га не може бити. А само би постизање таквог договора био предуслов за евентуално формирање јединствене листе. Зато је формирање јединствене опозиционе листе априори немогуће.

Немогућност постизања тог договора непремостива је препрека и за формирање коалиционе владе уколико би се опозиција поделила на више колона. Дакле, тај проблем би сачекао опозицију после поделе мандата, а приликом конципирања експозеа премијера. Растурили би се пре него што су се саставили.

Ако се не може решити, овај проблем се може превазићи договором о агенди других важних тема о којима договора може да буде. Ова три највећа проблема требало би оставити за постизборно време пре свега због насушне потребе да општи амбијент за њихово решавање буде демократски и слободан. После победе на изборима одлуке о њима морају се донети путем референдума, не на намештеним референдума који би личили на вучићевско време манипулација, већ на изјашњавање грађана након вишемесечних јавних расправа, у слободном јавном мњењу и са слободним медијима.

То би била не само демократска, него и поштена политичка утакмица.

До тог времена, а за предизборну платформу опозиција би могла да дефинише неколико важних тачака. Рецимо, могла би да се обавеже да ће после победе законски формирати тело за проверу факултетских диплома. Нарочито диплома бивших високих функционера који су обављали високе и средње функције у држави. Треба проверити све, а особито дипломе функционера у јавној управи, јавним и државним предузећима и осталим буџетским корисицима.

Та новоформирана комисија не треба да проверава само невалидне дипломе, већ и оне полулегалне. Функционери са полулегалним дипломама не би требало да умакну правди, а реч је људима који поседују дипломе стечене ко зна где, и ко зна како, а онда су провучене кроз сумњиве фишкалске процедуре и опране кроз кредибиле установе. После тог прања изворни “факултети” без адреса нестају, а као даваоци диплома појављују се узорне установе, факултети које ималац дипломе није похађао, а чији документ поседује.

Сасвим је могуће да у Србији постоји читава галерија ликова који су поседовали некакву диплому неког опскурног правног факултета добијену после сумњивог курса на том једнократном факултету са ливаде. Ако се такав “папир који трпи све” пропусти кроз машину за прање диплома лако можемо да замислимо да галерија ликова с почетка огледа сада поседује диплому Правног факултета у Београду, на пример.

Таквим случајевима, иако се можда на први поглед не виде формалне незаконитости, треба обавезно судити пре свега за дело злоупотребе, намерног обмањивања, па чак и фалсификовања. У суштини реч је о ноторном фалсификату са злоупотребом ради стицања личне користи уз наношење непроцењиве штете грађанима, друштву, буџету и држави.

Ако таква радња није корупција шта јесте и то обострана. С једне стране постоји интерес поседника дипломе за тим, јер добија вреднију монету за стицање личне користи, а с друге стране не постоји ништа друго сем материјалног или финансијског интереса представника установе који чинећи то дело урушавају кредибилитет установе, али такође стичу личну корист.

Држава која је то омогућила институционализовала је корупцију, као што је то учинила и озакоњењем поклона лекарима до 462 евра.

Друга тема могла би да буде враћање у прађашње стање законодавства о безбедности саобраћаја с којима је експериментисала напредњачка власт. Осим тога што је промовисала чисте полицијске законе и што је дубоко завукла руку у џеп грађанима ова власт је показала да ужива у доношењу репресивних драконских закона који су ударили по свим учесницима у саобраћају. Опозиција би једноставно морала да поништи те напредњачке законе и ову област врати у пређашње, много нормалније стање. Исто је са порезима, таксама, наметима. Борба против криминала је веома важно изборно обећање које би требало кредибилно да се приближи бирачима уз одрживе гаранције за њено спровођење.

Дакле, шансе за договор постоје и без договора о највећим питањима која, по природи ствари, треба оставити за решавање у слободном амбијенту. Питање је једино хоће ли опозиција и ову прилику, пословично, пропустити.

Related posts

Срби пред налетом своје геноцидне власти

Gost autor

Бајатовића нико од студената никада није видео  у просторијама Факултета ТН-а

Prenosimo

   Позната имена твораца биолошког оружја Пентагона у Украјини         

Prenosimo