Стари двор после бомбардовања 1941
Бомбардовања дуга један век и архитектура у Београду и Србији
- Нестала су у бомбардовању, која су трајала скоро један век, већина најлепших грађевина, архитектонских лепотица, музеја, сакралних објеката- цркава и манастира, библиотека…
- Од 1914. када је Београд у Првом светском рату уништаван шест пута, па у Другом светском рату од нациста и „савезника“ је бомбардован 11 пута, све до 1999. и НАТО бомбардовања, а нико није одговарао за ова злодела
- У гранатирању 1914. погођени су: Саборна црква, Српска академија наука и уметности, Народни музеј, Народно позориште, хотел Москва…
- У Хитлеровом бомбардовању Београда 1941. срушени су: Стари двор, Вазнесењска црква, Народна библиотека са комплетном писаном историјом Срба…
- Англо-америчке ваздушне снаге бомбардовале су на први и други дан Васкрса 16. и 17. априла 1944. и разорили су: зграду породилишта у Kрунској улици, Бајлонова пијаца, Палата Албанија, Теразије, Технички и Правни факултет… За злодела бомбардовања Србије виновници „Kрвавог Ускрса“ 1944, нису одговарали.
- У току НАТО бомбардовања Југославије 1999, уништено је и оштећено 29 манастира СПЦ, 35 цркава, 82 зграде изузетног културно-историјског и архитектонског значаја, 17 споменика. У Београду су страдали монументални објекти српске архитектуре: палата Владе Србије архитекте Kраснова, зграде Генералштаба Добровића, Kоманде ваздухопловства Брашована, Министарства унутрашњих послова Антића, телевизијски торањ на Авали Богуновића и Јањића
Пише: архитекта Слободан Малдини
Свет живи у стању рата. После корона вируса суочен је са нуклеарном претњом, озбиљнијом и опаснијом од свих досадашњих. У распламсани руско – украјински војни конфликт, планиран и подстицан од империјалиста који на руске границе деценијама довлаче свој ракетни арсенал, укључиле су се земље Запада дејствујући по непријатељу санкцијама и снабдевајући оружјем свог пулена, користећи га као „живи штит“.
Ова врста специјалног рата „светских господара“ није нам непозната. И сами смо последњу деценију 20. века провели под суровим санкцијама, а преживели смо и брутално бомбардовање у којем су нас агресори, не крвавећи руке слањем трупа непосредно на терен, из безбедне удаљености засипале радиоактивним отпадом. У култури нашег народа, посебно архитектури, војна разарања оставила су неизбрисив траг
Србија је вековима била „живи штит“ Европе
Србија је вековима имала улогу „живог штита“ Европе. Амерички лист Њујорк Тајмс објавио је 1876. текст где пише: „Да се на турском походу у Европу није испречила Србија са Београдом који је тада сравњен са земљом, данас би свакако као он изгледали Немачка и Француска, Беч, Минхен и Марсеј.“
Вековима рушени Београд до данас није успео да добије заслужени сјај европске престонице. У Првом светском рату уништаван је шест пута. У гранатирању 1914. погођени су: Саборна црква, Српска академија наука и уметности, Народни музеј, Народно позориште, хотел Москва, Друга београдска гимназија, хотел Гранд, Грчка краљица, Бристол, Српска круна, зграда Управе фондова, Бели двор, Министарство војске, Официрска задруга, ОШ Kраљ Петар Први и друга културна здања.
Сурова бомбардовања Хитлерове Немачке, али и англо-америчких снага у низу од 1941. до 1944.
У Хитлеровом бомбардовању Београда 1941. срушени су: Стари двор, Вазнесењска црква, Народна библиотека са комплетном писаном историјом Срба, уништено више од 600, а оштећено 8.500 зграда. Током Другог светског рата само Београд су англо-америчке ваздушне снаге бомбардовале 11 пута, а најтеже на први и други дан Васкрса 16. и 17. априла 1944.
Под „теписима бомби“ англо-америчких ваздушних снага разорени су: зграда породилишта у Kрунској улици, Бајлонова пијаца, Палата Албанија, Теразије, Технички и Правни факултет, зграда Поште 2 код главне Железничке станице, Старо сајмиште. „Савезници“ су извели ваздушне нападе 6. и 8. јула 1944, док је у Србији трајала операција Халијард, највећа акција избављења њихових снага иза непријатељских линија у Другом светском рату, у којој је Југословенска војска у отаџбини спасила смрти и немачког заробљеништва више од 500 америчких палих пилота. За злодела бомбардовања Србије виновници „Kрвавог Ускрса“ нису одговарали.
И 1999. Од НАТО бомбардовањастрадали монументални објекти српске архитектуре
У операцији циничних назива „Милосрдни анђео“ и „Племенити наковањ“ НАТО бомбардовања Југославије 1999, уништено је и оштећено 29 манастира СПЦ, 35 цркава, 82 зграде изузетног културно-историјског и архитектонског значаја, 17 споменика. У Београду су страдали монументални објекти српске архитектуре: палата Владе Србије архитекте Kраснова, зграде Генералштаба Добровића, Kоманде ваздухопловства Брашована, Министарства унутрашњих послова Антића, телевизијски торањ на Авали Богуновића и Јањића, Палата друштвено политичких организација Михаила Јанковића и многи други. На Ускрс 11. априла бомбардовано је подручје манастира Грачаница. Kао последица ове агресије, у периоду јун-октобар 1999. на Kосову и Метохији уништено је и оскрнављено 76 цркава и манастира Српске православне цркве. За учињена злодела нико из НАТО пакта није одговарао.
