Друштво, Књиге, Култура, Преносимо, Слободе, Србија

Упутства и савети како очувати вредности српске књижевности

Капитално издање српске културе: Српска књижевност у 100 књига

Декларација о канону српске књижевности са скупа у Тршићу

  • У Декларацији је посебно указано на неопходност дуготрајног и систематског рада свих србиста на очувању целине и вредности српске књижевности, посебно у образовању. То је изузетно важно у времену када су српска култура и образовање угрожени из више праваца, и споља и изнутра – од свођења српске књижевности на србијанску до насиља политичке и родне коректности над књижевним делима, чиме им се одузима не само уметничка лепота него и моћ да се суоче са злом у свету и да га превладају.
  • Без прихватања канона као смисленог, узорног и континуираног преношења знања, национална књижевност као осмишљена целина не би постојала, као што би се без преиспитивања канона окаменила и престала да буде важна долазећим нараштајима.

Kанон српске књижевности је, без сумње, једна од најзначајнијих, ако не и најзначајнија и најактуелнија књижевна србистичка тема данас. Једногласно је усвојена Декларација о канону српске књижевности, која је, логично, и декларација о српском књижевно-образовном канону.

Након прошлогодишње Прве интеркатедарске србистичке конференције одржане у Тршићу 19–21. јуна 2020, на којој су донете две изузетно значајне декларације: 1) Декларација о неопходности повећања броја часова српског језика и књижевности у основној и средњој школи; 2) Декларација о статусу српског језика на несрбистичким катедрама и ненаставничким факултетима (о чему је Печат већ писао у броју 622, објављеном 3. 7. 2020), а готово у исто време годину дана касније одржана је Друга интеркатедарска србистичка конференција (Тршић 18–20. јуни 2021), на којој је разматрано питање канона српске књижевности и усвојена одговарајућа Декларација о канону српске књижевности.

Образовно-културни центар Вук Караџић у Тршићу, место одржавања Конференције
Српски стручњаци заједно на истом задатку

Kонференцију, као што је познато, чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду и Одбора за стандардизацију српскога језика САНУ, Друштва за српски језик и књижевност Републике Србије – што јој омогућава јединствено деловање и даје изузетну научну, образовну и моралну снагу. То јединство и та снага испољени су и овога пута.

После стручних, на реду су образовне и научне институције и министарства. Треба нагласити да су прошлогодишње две декларације о неопходности повећања броја часова и увођења српског језика на све факултете, добрим делом прећутане од наших просветних власти – али оне су ту и не могу се заобићи. Сада им се придружила и трећа. Од уграђивања темељних начела декларација у српски научни и образовни систем умногоме зависи не само судбина нашег језика, књижевности и културе, него, није претерано и патетично рећи, и нашег опстанка.

Kанон српске књижевности је, без сумње, једна од најзначајнијих, ако не и најзначајнија и најактуелнија књижевна србистичка тема данас. Једногласно усвојена Декларација о канону српске књижевности, која је, логично, и декларација о српском књижевно-образовном канону, именовала је битне моменте као динамичке визије целине наше књижевности у њеном историјском трајању и савремености: нераскидиву везу канона са српским језиком, укључивање целокупног корпуса наше књижевности (народне, старе и нове) – наста(ја)ле на целокупном српском културном простору (симболично узев, од Хиландара до Сент Андреје и од Темишвара до Трста), његов идентитетски и општехуманистички значај.

Одговоран приступ канону српске књижевности, који заступа Декларација, одликује се еластичношћу: избор канонских писаца и њихових дела није Декларацијом задат, него су усвојени критеријуми на основу којих, ослањајући се на књижевноисторијску традицију и савремено разумевање књижевности, треба препознавати дела која јесу канонска и која нам се обраћају у сваком времену. Све то значи да канонска дела, као и сам канон, трају кроз мењање. Овако поимање канона израз је истовремене оданости традицији и отворености ка будућности. Дефинисани су циљеви Декларације и задаци србистичких катедри и њених чланова у њиховом научном и образовном деловању, али пре свега кроз школске и универзитетске наставне програме.

Циљ: Очување вредности српске књижевности у образовању

У Декларацији је посебно указано на неопходност дуготрајног и систематског рада свих србиста на очувању целине и вредности српске књижевности, посебно у образовању. То је изузетно важно у времену када су српска култура и образовање угрожени из више праваца, и споља и изнутра – од свођења српске књижевности на србијанску до насиља политичке и родне коректности над књижевним делима, чиме им се одузима не само уметничка лепота него и моћ да се суоче са злом у свету и да га превладају.

Све три декларације су донете да би се сачувао и унапредио озбиљно угрожен положај националних/идентитетских наука и бит хуманистичког образовања. Са једне стране, на делу је глобалистички светски хук (у малим земљама још примитивнији и насилнији), који ништи националне и хуманистичке науке, сводећи их на нешто небитно и анахроно. То се нарочито види и по опадајућем интересовању младих људи за србистику на свим нашем факултетима. Са друге стране, србистичке катедре су готово на свим факултетима у мањини, а различите дисциплине и њихове катедре различито се односе према глобализму, самим тим, и према образовању и његовим основним циљевима.

Зато је неопходно да начела све три декларације доследно буду у основи деловања свих наших србиста и наших државних институција којима надлежно припадају. Јер, декларације немају никога осим србиста и њиховог научног, наставног и етичког ауторитета. Није то мало, напротив – само ако најзначајнији проучаваоци, професори и наставници српског језика и књижевности са целокупног српског културног простора буду доследни и истрајни! Ваљда ће их тада подржати они којима то по функцији као државна надлежност припада!

Конференција у Тршићу: Проф. др А. Јовановић, проф. др М. Ковачевић, проф. др Б. Сувајџић

Kао свест о најбољем у некој књижевности као целини, Kанон је стабилан – јер се не може мењати произвољним одлукама или да би се удовољило потребама тренутка – и динамичан, јер се његов смисао постепено преображава кроз нова тумачења у сваком новом нараштају

Kанон српске књижевности једна је од најзначајнијих и најактуелнијих србистичких тема данас.

Шта је канон националне књижевности? То је динамична визија целине једне књижевности: он омогућава приступ сопственој прошлости и њено осмишљавање, вредновање књижевноуметничких дела које иде изнад свих идеолошких захтева, потврђујући књижевност као уметност кроз њено историјско трајање.

Kанон српске књижевности чине књижевна дела без којих је српска књижевност какву познајемо незамислива и о којима сваки нараштај нужно размишља и говори. Kанон, међутим, није тек прост скуп тих књига, него целина њихових интерпретативно осмишљених међуодноса, која се током времена мења, пратећи развој књижевности, науке о књижевности и културе уопште. Релативна постојаност списка и променљивост смисла канонских дела и канона као целине знак су трајања кроз мењање, као израза непрестаног дијалога садашњости са прошлошћу посредованом традицијом тумачења.

Учесници Конференције у Тршићу донели су важне документе и одлуке о будућности српског језика

Супротстављајући се оспоравањима канона која, вођена жељом да га уподобе идеолошко-политички пожељној слици данашњице, поништавају историју српске књижевности и занемарују дуго трајање мишљења о њој, залажемо се за сталну отвореност расправа о увек новом сагледавању канона – што бољем, поузданијем, потпунијем када је реч о чињеницама, уз научно преиспитивање претходника, а са становишта које уважава разнородне димензије савремене српске културе, у њиховом што сагласју, а што полемичком односу. Прошлост, иако су се у њој научни приступи књижевности међусобно оспоравали, али су познавање националне књижевности чинили ширим, бољим и разноврснијим, учи нас да када је реч о разумевању националне књижевности и њене историје с времена на време долази до одређених померања. Јер то је, заправо, начин постојања националне књижевности. Наиме, свако ново велико књижевно дело мења до тада постојеће односе унутар њене целине, што важи и за велика постигнућа историографије књижевности.

Укратко: као свест о најбољем у некој књижевности као целини, канон је стабилан – јер се не може мењати произвољним одлукама или да би се удовољило потребама тренутка – и динамичан, јер се његов смисао постепено преображава кроз нова тумачења у сваком новом нараштају. Без прихватања канона као смисленог, узорног и континуираног преношења знања, национална књижевност као осмишљена целина не би постојала, као што би се без преиспитивања канона окаменила и престала да буде важна долазећим нараштајима.

Српска књижевна дела су одразила контактну природу српске културе и њено прожимање са европском традицијом

Залажући се за преиспитивања вођена знањем, љубављу и вољом да се књижевност очува као уметност и битан чинилац националне културе, указујемо на трајне одређујуће чиниоце канона српске књижевности као целине која садржи:

Kњижевноуметничка дела у којима језици српске културе (српски народни, српскословенски, рускословенски, славеносрпски, вуковски) достижу свој симболички и изражајни врхунац.

Целокупни корпус српске књижевности: народну, стару (укључујући и дубровачку књижевност) и нову књижевност, повезане међусобном условљеношћу највреднијих дела.

Једно од значајнијих дела Ђорђа Трифуновића

Стваралаштво на целокупном српском културном простору од Хиландара до Сент Андреје и од Темишвара до Трста, захваљујући коме су наста(ја)ла књижевна дела која су одразила контактну природу српске културе и њено прожимање са европском традицијом, у њеном општесловенском идентитету, ширећи тиме оквире српског саморазумевања, усложњавајући и профињујући укус српског читаоца.

Истовремену заступљеност хуманистичких принципа испољених различитим литерарним облицима и средствима, и основних начела српскога културног и националног идентитета који је ослањањем на идејно и обликовно различита, а врхунски вредна канонска дела, успостављен као променљив и динамичан израз разнородних тежњи српске културе у њеном миленијумском трајању.

Узимајући у обзир ове трајне одређујуће чиниоце канона српске књижевности у контексту актуелног тренутка српског друштва, а нарочито просвете, основни циљеви Декларације о канону српске књижевности су:

Главни циљеви Декларације
  • Јединство бриге о српском језику, књижевности и култури.
  • Очување целине српске књижевности (у свим епохама њеног трајања и на целокупном простору њеног стварања) и представљања те целине на свим образовним нивоима.
  • Систематичан, организован и дуготрајан институционалан рад (од основне школе до САНУ) на обликовању књижевног и културног памћења како би дефинисање канона и све његове касније промене потицали из расправа које су пре свега стручне, а у којима посебно значајно место треба да имају србистичке катедре.
  • Повећана брига о српском језику и српској књижевности кроз повећање броја часова и натпредметни статус Српског језика и књижевности.
  • Систематичан и истрајан рад на србистичким катедрама усмерен, кроз одговарајуће академске наставне планове и програме, на интерпредметну концепцију (и тумачење) канона српске књижевности, које удружује знање стручњака за све области и епохе српске књижевности.
  • Истрајан и промишљен рад на наставним плановима и програмима у основној и средњој школи, како би основу програма чиниле на србистичким катедрама науком о језику и науком о књижевности потврђене вредности инхерентне књижевности као уметности која обухвата најшире оквире човекове егзистенције, а у чију функцију потом треба да буду стављене методичке и педагошке вештине.
Познати књижевник  Божидар Ковачевић написао је вредно дело о српској књижевности

Одређивање дела програма који је, будући утемељен каноном, сталан (али који ће се протоком времена мењати, пре свега смисаоно, пратећи промене у књижевности и науци о књижевности), и дела програма који је подложан чешћим променама на основу укуса и интереса ђака за дела савремене српске књижевности.

На горњим основама, учесници Друге интеркатедарске србистичке конференције износе усаглашене захтеве:

Захтеви и задаци

Да се приликом обликовања предмета, програма, лектире, и свих активности у образовном процесу у вези са српским језиком и српском књижевношћу, одлуке доносе у складу са напред описаним поимањем канона.

Да настава књижевности и у основној и у средњој школи представи канон српске књижевности, у складу са узрастом ученика: у основној школи узрасни критеријуми треба да одређују избор дела и наставног приступа (а не смеју бити оправдање за занемаривање канона), док у средњошколским, нарочито гимназијским програмима треба представити целину канона помоћу добро осмишљеног и усаглашеног избора канонских дела и њихових научно заснованих тумачења.

Да сензибилитет ученика, који је у сваком нараштају у понечему другачији, својом отвореношћу за одређени тип књижевних дела тим оправданим утицајем на одабир дела не угрози представљање канона: начело интересантности и пријемчивости мора бити у складу са историјским и поетичким смислом и уважавањем књижевних вредности.

Да се на србистичким катедрама које образују основношколске и средњошколске наставнике Српског језика и књижевности очува развијена и диференцирана структура стручних предмета када је реч о српском језику и српској књижевности.

Зборник радова са прошлогодишње Конференције у Тршићу

У Тршићу, учесници Друге интеркатедарске србистичке конференције,

18–20. јун 2021

1) Kатедра за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду; 2) Kатедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду; 3) Kатедра за српску књижевност, Филолошко-уметничког факултета у Kрагујевцу; 4) Одсек за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду; 5) Департман за србистику Филозофског факултета у Нишу; 6) Kатедра за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Kосовској Митровици; 7) Департман за српску књижевност и језик Државног универзитета у Новом Пазару; 8) Kатедра за српски језик и књижевност Филозофског факултета на Палама Универзитета у Источном Сарајеву; 9) Kатедра за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Бањалуци Универзитета у Бањалуци; 10) Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу Универзитета Црне Горе; 11) Kатедра за српски језик, књижевност и методику наставе српског језика и књижевности на Учитељском факултету у Београду; 12) Kатедра за филолошке науке Факултета педагошких наука у Јагодини; 13) Kатедра за језике и књижевност на Педагошком факултету у Ужицу;14) Kатедра за језик и књижевност Педагошког факултета у Сомбору; Kатедра за српски језик и књижевност Педагошког факултета у Врању; 16) Kатедра за српски језик и књижевност Учитељског факултета у Лепосавићу; 17) Kатедра за српски језик и књижевност Педагошког факултета у Бијељини при Kатедри за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву; 18) Институт за српски језик САНУ у Београду; 19) Институт за књижевност и уметност у Београду; 20) Одбор за стандардизацију српског језика САНУ.

Линк

http://www.pecat.co.rs/2021/07/deklaracija-o-kanonu-srpske-knjizevnosti/ 

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest