Гост Аутор, Друштво, Свет (планета), Слободе, Србија

Уништавају стратешко извориште воде за пиће за снабдевање Србије

Спроводи се паклени план државе Србије и Рио Тинта против народа Србије

  • Држава омогућила Рио Тинту да у свом приватном пројекту, без знања власника, промени намену пољопривредног земљишта у грађевинско.
  • Направљен је Просторни план подручја посебне намене (ППППН) а да није урађена Студија утицаја рударских радова и и процена ризика од депоније опасног отпада (јаловине) на животну средину. То је све у супротности са Законом о заштити животне средине
  • Планирају се рударски радови на стратешком изворишту воде за пиће за снабдевање Србије, односно Београда, Мачве и Западног Срема
  • На подручју рудника биће апсолутна девастација простора, те да ће рудник имати велики штетни утицај на подземне воде, земљиште, флору и фауну.
  • Отварање још десетак рудника у Србији у суштини представља екоцид над природом и становништвом Србије

Пише: Др Милица Томашевић, Еколошки покрет Србије

Живели смо у уверењу да Држава Србија ради све што може у еколошком и општем, људском интересу грађана. Сви знамо да улагања у екологију зависе од националног дохотка, а ми смо држава са веома ниским националним дохотком.

Због тога смо ми, еколози који знамо више од обичног човека из народа, прихватали углавном ћутке густ смог зими и недостатак свежег ваздуха лети, док се дрвеће у градовима Србије немилосрдно секло, а парковске и зелене површине претварале у бетон.

И онда се десио Рио Тинто, инострана рударска компанија и беспомоћан народ са друге стране у селима Рађевине и Мачве са најзеленијом шумом цера и најплоднијим њивама у Србији (директорка Рио Тинта Продановићка дрско тврди да је земља у долини Јадра лошег квалитета). Влада Србије и државне институције које се финансирају из буџета грађана Србије су начиниле низ уступака у корист Рио Тинта.

Рио Тинто планира да за прераду руде користи 6.ооо тона воде за пиће дневно

Они од почетка бране интересе те компаније, уместо интересе народа. Иако је Влада Србије довела Рио Тинто у Србију, овде се ради о приватном пројекту у који је укључена држава да би претњама и експропријацијом одузимала земљу, што је противзаконито. У претходном периоду је већ направљен такав прекршај да је без знања власника промењена намена пољопривредног земљишта у грађевинско. Први ППППН (Просторни план подручја посебне намене) је усвојен исхитрено, Уредбом Владе Србије  из 2020 год. Планом је обухваћено 14 села.

План је донесен нелегално, без процене рудних резерви, а које су накнадно оверили после годину дана. Такође, стратешка процена је урађена нестручно (ни данас се не зна технологија прераде руде, карактеристике депоније опасног отпада са милионима тона јаловине након третмана киселинама, нити период експлоатације рудника – да ли је то 30 или 60 или 90 година?).

Сви ови  српски туристичко-културни центри и знаменитости су угожени, ако се изгради рудник са прљавом технологијом

Направљен је ППППН а да није урађена Студија утицаја рударских радова и Процена ризика од депоније опасног отпада (јаловине) на животну средину. То је све у супротности са Законом о заштити животне средине, и другим позитивним законима и прописима.

Да је урађена Студија утицаја рударских радова и депоније на околину, сазнало би се да се планирају рударски радови на стратешком изворишту воде за пиће за снабдевање Србије, односно Београда, Мачве и Западног Срема (према Водопривредној основи из 1992 године, Студији о управљању водама из 2017. год., и Извештајима СЕПЕ (Агенције Министарства за заштиту животне средине из 2019) и одустали би од те идеје, јер је ресурс воде за пиће важнији од рударења, а заједно никако не могу.

Наравно да је у најновијој Стратегији  о управљању водама у Србији до 2034.год., тај део о алувијону Дрине као стратешком изворишту за водоснабдевање  Србије, изостављен да би се спровео паклени план Државе и Рио Тинта против народа Србије.

Порука британско-аустралијским експлоататорима са протеста на планини Рудник, Коштунићи

Рио Тинто планира да за прераду руде користи воду за пиће, одличног квалитета из алувијона Дрине (подземна вода) у количини од 6.000 метара кубних воде и да затим употребљену, загађену воду, враћају натраг у исти алувијон. За прераду би се користила концентрована сумпорна и хлороводонична киселина, нус продукти би такође били токсични арсен и канцерогени кадмијум. Ископ руде би се вршио минирањем лежишта, што би проузроковало буку, стално подрхтавање тла, појаву клизишта, одрона, земљотреса, поплава и  ко зна чега. Рио Сава није јасно приказала читаву методологију (https://www.youtube.com/watch?v=4z4oaYZZzzA).

Девастација простора, земље, шума, ливада, река, ваздуха

Из тог алувијона се данас напајају водом за пиће становници општина Лозница, Шабац и Богатић. На тај начин би у веома кратком року, већ после 2 до 3 год. од почетка експлоатације, то водоизвориште било загађено, а људи присиљени на исељавање.Извесно је да је у претходном периоду доношење одлука о наставку  радова урађено без довољно еколошког знања и опрезности.

О “пројекту” Јадар заинтересована јавност у Србији и свету није била благовремено обавештавана и није била позвана да учествује у доношењу одлука.

Тиме су прекршена права загарантована Уставом РС (члан 7.) и међународна права према Закону о потврђивању Архуске конвенције, 2009 год, као и Закон о заштити животне средине. Kомпанија Рио Сава, ћерка фирма Рио Тинта је од 2004 године до данас загадила простор од 62 км2 са 450 тзв. истражних бушотина и није санирала штету. Иначе било је довољна 1 бушотина/1км2 за истражне радове. Простор је загађен исплаком из бушотина и као резултат може се приметити деградација читавог простора, посебно пољопривредних култура.

Рио Тинто крши све прописе и као и сваки насилник откупљује земљу и имања мештана и пре одлуке и одобрења о инвестицији

Шуме се немилице секу, иако је по Закону о шумама за рударску производњу дозвољено максимално до 15 ха шуме. Свакодневно се повећавају загађења од “истраживања” на терену, ШТО ЈЕ ВЕЋ САДА НЕНАДОKНАДИВА ШТЕТА.Треба да буде разјашњено – шта представљају постројења која су ових дана упућена из Аустралије у лознички крај? Да ли то значи да је такво постројење почетак производње, да би се из експерименталне прескочило у индустријску фазу  а резултат теста да буде приказан у  студији процене утицаја на животну средину?

Скупштина Лознице је 29.јула 2021. усвојила ППППН и тиме је, како кажу активисти, “пројекат” Јадар компаније Рио Тинто постао део званичног документа. Није могло да се избегне обелодањење чињеница да ће на подручју рудника бити апсолутна девастација простора, те да ће рудник имати велики штетни утицај на подземне воде, земљиште, флору и фауну.

Министарка Михајловић лаже и обмањује јавност

Истог тог дана, 29. јула 2021. нас Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и Министарка рударства и енергетике, уверава да је пројекат „Јадар“ велика развојна шанса за Србију; истиче да имамо велике резерве литијума; прогнозира приходе у милијардама евра, пориче немерљиву еколошку штету и даје себи за право да нам објасни шта је литијум, непоштујући став академика и стручњака о овом питању.(https://www.srbija.gov.rs/vest/565252/projekat-jadar-velika-razvojna-sansa-za-srbiju.php).

Према томе, Министарка Михајловић лаже и обмањује јавност. Недавно је у организацији Српске Академије наука и уметности (САНУ) одржан  дводневни скуп под називом „Пројекат Јадар – шта је познато?“.

Рио Тинто би требало да саопшти колико је новца уложио у подмићивање српских министара и других надлежних функционера како би добили право на експлоатацију руде јадарит и градњу рудника литијума код Лознице, јер је сваком јасно да је ово најпрљавија технологија која се може замислити

Скупу је присуствовала и Министарка  Зорана Михајловић. Организатори скупа су као закључке поменутог скупа, госпођи Михајловић упутили писмо, у коме су навели да „пројекат Јадар није довољно осветљен нити је довољно транспарентан“, и да ће произвести велике проблеме у заштити животне средине. Потписници тог писма су академици који су председници Академијских одбора и који су најрелевантнији за процену загађења насталог услед експлоатације и прераде литијума и утицаја истог на човека и животну средину.

Потписници су и секретар и заменик секретара Одељења хемијских и биолошких наука САНУ. Министарка Михајловић је то писмо одбацила са образложењем „да је у питању став незнатног дела Академије, која иначе има више од 200 чланова“.

Лозница је иовако великим делом загађен град, рушевине фабрике Вискозе простиру се на 77 хектара

Рио Тинту се апсолутно не може веровати пошто за ову компанију нигде у свету не постоји  пример позитивне праксе. Свуда остављају само пустош. Рио Тинто је основан 1873. Познат је по сарадњи с нацистима, а затим и кршењу основних људских права, робовласничком режиму, расизму, сексуалним и ратним злочинима и погубном утицају на животну средину. Пангуна рудник који се налази на Папуа Новој Гвинеји, познат по бакру и злату. 1989. рудник бива затворен због неправилне поделе профита (мање од 1% је ишло земљи) и незадовољства становништва због недостатка воде за пиће и болести услед тровања, те је дошло до буне услед чега је влада окупила војску и послала је на своје сопствене грађане.

Рат је трајао декаду носећи око 20. 000 живота. 2019, провинција где се налази рудник је референдумом показала да жели самосталност, чак 98% је гласало за исту. Скоро је око 150 житеља поднело колективну тужбу због здравствених проблема око 12.000 људи који живе у близини рудника.

Тамо где је Рио Тинто избијају ратови и гину људи

Поред тога, у тужби стоји да је уништена огромна површина кишних шума механизацијом, испуштањем милијарди тона токсичног отпада у реке, заливе и Пацифик што је довело до великог броја тровања и болести, загађења ваздуха и пијаће воде, као и немогућности лова и риболова због нестанка врста, затим дискриминације и расизма према локалном становништву…

Србија због рудника Рио Тинта инвестира у довођење гаса до фабрике литијума. Плаћа ли Рио Тинто довођење гаса и изградњу гасовода, или је и то утачунато у цену подмићивања?

Слично се десило и у Индонежанској Западној Папуи где је исто локално становништво реаговало због уништавања воде, масовних тровања и смрти, те су 1996. подигли устанак, да би држава поново реаговала војним нападом, јер је Рио Тинто уложио 35 милиона долара у војну инфраструктуру и возила и исплатио око 20 милиона долара војсци и полицији.

На другом месту у Индонезији, у периоду од 13 година, избачено је 100 милиона метричког отпада у животну средину, испуштено је 1.100 кг цијанида у реку. Рио Тинто обећава запошљење за локално становништво, али се то ретко дешава. Рецимо, на Мадагаскару је то обећано, међутим, довели су своје раднике, па је порасла потражња хране и дошло је до оскудевања у истој и драстичног скока цена. У Kамеруну је исељено 28.000 људи, те да ће брана потопити око 30.000 хектара тропских шума.

Велика инвестиција, али и корупција: Већ су достављени колометри цеви дуж трасе и гас стиже до Лознице и рудника

У Намибији, на ископинама уранијума, Рио Тинто је заштићен својом војском. Становништво убрзано обољева и умире од рака, годишње се избаци у животну средину 20 милиона тона радиоактивног камења. Има још примера, од уништавања пећине старе преко 46.000 година на тлу Абориџина, до масовних изумирања. У Србији, Рио Сава обећава  посао за око 600 људи, док би око 10.000 људи остало без посла; планира да заузме катастарске парцеле од 14 села, да расели пољопривредно становништво Рађевине које се бави здравом храном и пчеларством, да само рудник заузме преко 2.000 ха најплодније земље (а имао би утицаја на 4.000, да уништи воде у реци Јадар, која ће постати мртва река, да загади ваздух,  за шта је опредељују 2,4 милијарди долара и већ имају своје обезбеђење.

Нигде у свету се литијум не копа у насељеним местима!
Бивша фабрика целулозе Вискоза била је извор заразе, а и сада је загађивач јер се налазе тоне отровног отпада у фабричком кругу

Нигде у свету се литијум не копа у насељеним местима! Загађења не познају границе и опасност прети читавој Србији, а нарочито ако се има у виду да је Министарство рударства од почетка године издало више лиценци за истраживања (бело)светским компанијама. То према предложеном ППРС више није само сада Јадар, већ 10-так истраживачких места за сличне руднике у Србији. Тиме би се Србија претворила у Руднике (!) тј. токсична јаловишта, пустиње  и уништила наша лепа плодна земља. која је Богом дана за развој пољопривреде и туризма.

Такав “развојни” програм  који по својој суштини представља екоцид над природом и становништвом Србије, странка на власти није имала у предизборној кампањи и свакако јој дела Министарке Михајловић не служе на част. Kрајње је време да се направи заокрет ка здравој пољопривредној производњи и туризму од чега би Србија имала и вишеструко већу корист него што се може остварити од рудника. Лако је извести поштену рачуницу шта Србија може да добије, а шта да изгуби.

Посебни губици, који овде нису разматрани су погледу биодиверзитета, културне и духовне баштине. У свету би разумни политичари послушали став своје акедемије наука• због горе наведених чињеница се “пројекат” Јадар не може прихватити. (“Пројекат” Јадар не може се прихватити а приори и због тога што је у Другом светском рату Рио Тинто помагао нацисте чије су пушке убијале наш народ)!

Подели:

3 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments