Политика, Србија

Тадићу и ДС треба нова влада да избегну цех за стару и 6. мај

КОМЕ ЈЕ И ЗАШТО – У БЕОГРАДУ И ВАН СРБИЈЕ – ПОТРЕБНО БРЗО ФОРМИРАЊЕ ВЛАДЕ?
  • Уместо да се разговора о мањем саставу владе на основу стварних потреба и финасијских могућности земље, о давању ресора људима који уживају поверење грађана и имају кредибилитет – на делу је јуриш, као у току рата, да се заузму престижни, што бољи положаји
  • Лобисти из ДС су творци ове кампање брзог формирања владе Србије. Они су креатори идеје да се Николић омете да мандат прво понуди победничкој странци (СНС) на парламентарним изборима. И упрегнули су све снаге да у јавности Србије, а и преко својих лобиста у земљи и у ЕУ, створе тензије и притисак да се мандат за састав владе одмах понуди ДС
  • Творци панике и хаоса, нервозе и подизања неизвесности из ДС имају за циљ да што пре дођу на власт, иако су као партија доживели тежак пораз на изборима и немају више поверење грађана. И да се, наравно,  што пре забораве сумње у регуларност избора
  • Деси ли се да се влада формира на брзину – од оних који су Србију довели до губљења суверенитета и привредног колапса, са Тадићем који нема оперативних способности да води нову Владу – ето Србији нове трајне нестабилности
  • Биће још једном изиграна народна воља исказана на изборима, а грађани немају чему добром да се надају. А борба против криминала, посебно корупције у врховима владајућих партија остаће мртво слово на папиру

Пише: Давид Штрбац

У ПРОТЕКЛИХ седам дана од завршетка председничких избора у Србији, сваког дана у јавност је – чак по неколико пута -лансирана „мудра” изјава како је Србији неопходно да што пре, брзо добије нову владу.

Такву изјаву дала је прво Мери Ворлик, америчка амбасадорка, чак су у саопштењу амбасаде истакли „да је то интерес и Америке”!?! Који би интерес Америке био да Србија добије што пре владу? На то питање она није дала одговор! А преко саопштења се Србима сугерише: Америка брине много о Србији, добронамерна је према Србији – па јој се само зато жури…

Са истом поруком у Србију је допутовао и Мирослав Лајчак, изасланик ЕУ, доносећи, уз ту поруку, нове ултиматуме Србији на њеном путу ка ЕУ. О тим ултиматумима јавност још није званично обавештена. Мeђутим, и он је указао на значај брзог формирања нове владе Србије. Тобоже и он и ЕУ боље од Србије и Срба знају и осећају у колико је тешкој економској ситуацији Србија, па брине да се она не погорша!

  Амбасадорка Мери Ворлик се меша у оно што јој није посао

Потом се јавила и Нада Колунџија, досадашња и вероватно будућа посланица ДС са премудром изјавом „да владу треба формирати што пре!” Зашто на брзину, у овако тешкој ситуацији треба формирати нову владу, ни она се не изјашњава.

И гувернер Народне банке упрегнут у лобирање

        Затим су лидери СПС, ЛДП и УРС заузели заједнички став и у форми ултиматума га драматично саопштили: „ДС има 24 сата да одлучи и саопшти ко је њен предлог за мандатара нове владе, или ће се ове три странке удружити у политички блок и од демократа затражити да им препусте место премијера!“. У саопштењу истичу „последњи је моменат!“ Сиц!

У врло тешким околностима када би било политички одговорно да се свака важна одлука доноси пажљиво, без журбе, у аргументованој расправи  – лидери партија журе као да им је „смрт пред вратима“! Зашто то чине, да ли због огромне бриге за добро грађана Србије? Или из својих себичних интереса да што пре дођу до власти, фотеља, утицајних положаја…

У јурњаву за хитрим формирањем нове владе Србије укључио се и Дејан Шошкић, гувернер Народне банке Србије. Он је тражио хитан састанак са новим председником Србије Томиславом Николићем. Тако је – на иницијативу гувернера НБС Шошкића – 24. маја организован сусрет првог човека централне банке и Николића. Шошкић је упознао Николића с кретањима у монетарној политици, али је и упозорио „да би одлагање формирања владе довело до даљег пада домаће валуте и интензивирања раста цена.“

Тако је извршен додатни притисак на будућег председникa Србије Николића да пожури, да не води преко потребне консултације, него да мандат за састав владе Србије да првом ко му дојури и каже: „Имам већину!“

Све ове поруке изгледа да су снажно утицале на новоизабраног и неискусног председника Србије па је он свој први интервјуу дат РТС почео речима: „Време је да они који су најавили да имају већину то и саопште и понуде решење. Треба нам реформска влада што пре, јер имамо тешку економску ситуацију коју морамо што пре да решавамо. Не знам ко ће да формира владу, чини ми се да ће то да ураде демократе, СПС и странке бивше коалиције, али их молим да о томе одлуче што пре пошто бих желео да што пре поверим мандат за састављање владе.“

Bладa Србијe

Тако је Николић, под притисцима са свих страна, одустао од природног и логичног редоследа који се примењује у пракси у свим парламентарним демократијама (па и у земљама ЕУ):  да се мандат за састав владе Србије прво понуди странци која је победила на парламентарним изборима. Уосталом, и Николић је био најавио да ће тако поступити, да ће мандат дати најјачој странци,у овом случају СНС..

Тако је шестодневни торнадо лобиста из иностранства, амбасадора ЕУ и САД, уз подршку домаћих навијача-аналитичара, створио атмосферу да ће Србија сигурно пропасти ако се нова влада не формира „преко ноћи“. Нормално, то није тачно, то је још једна обмана грађана Србије. Уз то, такво формирање владе за Србију би било погубно и штетно.

СПС калкулише да не остане ван власти

        Уместо да се наредних недеља воде озбиљни разоговори о програму нове владе, о најважнијим мерама које треба предузети, потом о избору личности које су способне да такав програм и мере спроведу – у пуном јеку су хајка и сулуда кампања да се влада што пре оформи. Уместо да се разговора о мањем саставу владе на основу стварних потреба и финасијских могућности земље, о давању ресора људима који уживају поверење грађана и имају кредибилитет – на делу је јуриш, као у току рата, да се заузму престижни, што бољи положаји.

Уместо да се пажљиво одреди нова политика Србије према Косову, према ЕУ, према НАТО, да утврде мере у борби против економске кризе, незапослености, пада стандарда и да партије које желе да буду у влади Србије изнесу јавно своје предлоге, па да се на основу тога усвоји програм нове владе – јурца се сулудо, као у формули 1, на министарска, амбасадорска, директорска и друга места и функције.

Ова самоубиствена акција по Србију има подршку и СПС и њеног лидера Ивице Дачића, који је један од иницијатора „брзе владе“. Можда се плаши да у озбиљним разговорима и дужим преговорима он и његов СПС не дођу у позицију да остану ван власти. Тај интерес тера га да свакодневно даје по пет изјава медијима о „празном ходу“, јер ето, по његовом мишљењу, ДС касни у изјашњавању.

Паника и нервоза шире се свуда, а евро клизи наниже без изгледа да се курс динара поправи. Тај аргумент користи Ненад Чанак, па и он апелује: „Ајмо људи“…

Мирослав Лајчак

Из свега би се могло закључити да су сви кључни унутрашњи и домаћи фактори за брзо формирање владе Србије, сем ДС, јер се они наводно колебају, двоуме, одуговлаче, не саопштавају име мандатара. Имају готов и врућ ручак на столу, договорили су коалицију са СПС, имају већину, а неће у Владу?!? Да ли је тако како изгледа на први поглед?

Нормално: није тако! Управо је обрнуто! Лобисти из ДС су творци ове кампање брзог формирања владе Србије. Они су креатори идеје да се Николић омете да мандат прво понуди победничкој странци (СНС) на парламентарним изборима. И упрегнули су све снаге да у јавности Србије, а и преко својих лобиста у земљи и у ЕУ, створе тензије и притисак да се мандат за састав владе одмах понуди ДС! Творци панике и хаоса, нервозе и подизања неизвесности из ДС имају за циљ да што пре дођу на власт, иако су као партија доживели тежак пораз на изборима и немају више поверење грађана. И да се, наравно,  што пре забораве сумње у регуларност избора.

Главни проблем ДС је што им грађани више не верују

        И председник ДС је изгубио изборе и видно потресен не зна шта ће да ради. Јавно је саопштио „да сигурно неће бити нови премијер“. Учинио је то у изборној ноћи, бесан и потресен што је изборе изгубио. Сада треба да промени одлуку, да je саопшти тој истој јавности и прихвати да буде мандатар, кандидат за премијера, јер је у супротном практично политички мртав.

Тако амерички недељник „Економист“ пише да би Тадић, који је после пораза на изборима одбацио идеју да буде нови премијер, „могао сада и да другачије размишља – да би, ако то не прихвати, његова политичка каријера могла бити завршена“.

Сада поражени Тадић, гуран од своје кабинетске и партијске камариле, а не од Запада, како неки покушавају да подвале јавности, треба да изађе и каже: „Пуј пике не важи, прихватио сам да будем кандидат за премијера!“

Да ли ће себи у том часу неодољиво личити на Т. Николића којег је у току кампање управо оптуживао да је јуче говорио једно, а данас друго?

Но, без обзира на тај делом лични проблем бишег председника Србије, главно питање је да ли људи који су неуспешно водили досадашњу владу Србије и земљу имају било какво, па и морално право да се поново кандидују на високе државне функције у ситуацији када је Србији неопходна радикална промена политике и увођење нових мера и програма које досадашњи властодржци нису били спремни ни способни да примене. Њихов главни проблем је што им грађани више не верују!

По стандардима који би требало да важе у политици, а то је – да буде реална, да тежи реалним, остварљивим циљевима, састављање владе Србије на брзину и од досадашњих кадрова ДС и СПС, који су је неуспешно водили у протекле четири године, нико од њих не би требало да добије шансу да опет влада Србијом.

Лоши резултати у раду владе ником се још у Србији нису обили о главу

        Како ствари сада стоје, управо је на делу реализација овог сценарија, погубног по Србију и њене грађане. Деси ли се да се влада формира на брзину – од оних који су Србију довели до губљења суверенитета и привредног колапса, са Тадићем који нема оперативних способности да води нову Владу – ето Србији нове трајне нестабилности.

Биће још једном изиграна народна воља исказана на изборима, а грађани немају чему добром да се надају. А борба против криминала, посебно корупције у врховима владајућих партија остаће мртво слово на папиру.

Утолико је одговорност новоизабраног председника Србије већа. Хоће ли Николић имати снаге да се одупре притисцима и да инсистира на мирном формирању стабилне, кадровски обновљене владе са програмом и мерама које ће показати дисконтинуитет са досадашњим начином владавине коју је оличавао поражени ДС?

Искаже ли такву вољу – показаће да води рачуна о интересима грађана.

Постоји и теза да нико од лидера партија (или већина) не жели због тешке економске ситуације у којој се Србија налази да преузме премијерско место и одговорност, па сви гледају да премијерску функцију понуде, „увале“ другом. Ова теза би могла бити тачна, јер би показивала да лидери партија имају свест о економском амбису пред којим је Србија. Али, та теза не стоји, јер је код свих лидера жеља за влашћу толика да заслепљује све аргументе, а и последице лоших резултата у раду владе ником се још у Србији нису обиле о главу, па то није ваљан разлог.

На крају, остаје да Николић брзо – уистину хитно, за разлику од лажне тезе да је владу потребно хитно формирати – уради други посао.

На тај посао Николића не тера нико, чак га сви прећуткују, а он би требало да реализује дато обећање да ће, ако буде изабран за председника, надлежна комисија проверити да ли је на изборима 6. маја било крађе.

То је кључно и зато што је предуслов да нова влада и парламент владају „чиста образа“.

 

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of