Друштво, Култура, Религија, Репортаже, Свет (планета), Слободе, Србија

Схватам у трену да и ја носим свој крст до Христове Голготе

Место смрти Исуса Христа

Страдалним путем Господа Исуса Христа до Храма Васкрсења – Христовог гроба (4)

  • Тужан и потресан страдални пут Исуса Христа до Голготе
  • На месту Христове смрти и пред Христовим гробом у Храму Васкрсења!
  • Кад сам нашао место поново сам се родио!

Пише: Хаџи Јово Вукелић

Римљанин Понтије Пилат управник Јудеје, римске провинције (према 19. поглављу Јовановог јеванђеља) је осудио Исуса Христа (33 године) на бичевање и смрт распећем на месту званом Литостротон. Пресуду је донео, иако је била против његове савести и личног уверења да је Христос невин, против заиста невиног Спаситеља који је истинити добротвор јеврејског народа и спас човечанства.

Тражио је уплашени Пилат после пресуде да се на крсту изнад главе Христове испише на дрвеној табли Исус Назарећанин, цар Јудејски (Јеврејски), да Јевреје подсећа да су они већински тражили његову смрт од њега и да би тога требало да се стиде. И предао је затим војницима Христа да га воде на погубљење…

Са Исусовог пута суза, водич Вукић указује на Осму станицу: на овом месту су девојке јерусалимске плакале за Христом. Он је застао говорећи женама да не плачу за њим већ за собом и својом децом. Овде се налази грчка православна црква са уклесаним крстом у камену
Христов мученички пут

На том месту је почео Христов страдални пут, стадално путовање улицама Јерусалима стазом суза (Виа Долороса). Војници су га понижавали, ударали, а на главу су му ставили болни венац од трња као круну, јер је он „цар Јудеје“. На тако окрвављеног Христа везали су велики дрвени крст и гурали га да га носи уским улицама Јерусалима ка Голготи, брду где треба да буде разапет.

Народ је поздрављао Христа, читао молитве, благосивљао га, многи су плакали, додиривали га и миловали док је посртао, падао и устајао под великим теретом.

Слика са пута суза (Виа Долороса) Христос са крстом иде ка Голготи, у једном тренутку помагао му је да носи крст Симон из Кирене

::::::::::::::::::::::::::::::::

Подземна тамница – у затвору Исуса Христа
Улаз у зграду затвора где је Христос био утамничен, водич Вукић објашњава…

Између друге и треће станице на Христовом мученичком путу ка Голготи налази се зграда у којој је подземна тамница у којој је био затворен Исус Христ. Спољашност зграде изгледа врло лепо, а кад се коракне унутра чека вас мрак, клиске степенице са рукохватом, удубљења у камену која стрмоглаво воде у дубину пећине. Сачуване су оригиналне катакомбе у коме су људи мучени, затварани, пребијани…

Оковани Христ са ланцима и ногама у камену

                                      Оригинални камен у коме је Христос био окован (Фото: Љубица Антић)

Сачуван је чак и оригинални камен у коме је окован боравио Исус Христос и то оставља потресан утисак на сваког верника. Силазећи ниже места за затворенике су све суровија и нехуманија, без воде, осветљења и хране. Ту се умирало у тешким мукама. Потресно сведочанство о једном суровом добу…

::::::::::::::::::::::::::::::::

Мапа страдалног пута Исуса Христа

И овог новембарског дана, две хиљаде година касније, стотине људи је у Јерусалиму ишло његовим путем, стопама Христа ка Голготи да би доживели и осетили његове патње и жртву за народ и поклонили се.

Водич Драган Вукић и његова помоћница Љубица Антић застајали су на том тегобном путу да нам покажу места-станице где је Христос падао, где су га подизали и помагали му да крене уз бичевање римских војника, показивали нам места где су га људи миловали, где је срео своју мајку Марију и с њом кратко разговарао, као и девојку која му је брисала марамом зној и крв са лица… Таквих станица (тачака) на путу суза кроз улице старог Јерусалима има 14 (последњих пет је у самом храму Васкрсења).

Улаз у храм Христовог васкрсења (фото: Љубица Антић)

Христос је још два пута падао под теретом крста и уз помоћ људи тешко устајао посрћући ка својој голготи…Али носио је свој крст храбро и упорно! На врху брда било је све спремно за разапињање. Огроман број народа се окупљао на брегу и испод њега да Христа испрати. Узбуђење је било велико и расло је како су војници почели да закивају руке и ноге Исуса великим гвозденим ексерима за дрвени крст, а онда је распеће подигнуто. Људи су јецали, плакали, молили…Крв му је текла из руку ногу, и са главе избодене оштрим бодљама.

Венац од трња  (драча) на Христовој глави  у току страдалног пута ка Голготи,  исплели су римски војници

Венац од трња  (драча) на Христовој глави

у току страдалног пута ка Голготи,

исплели су римски војници

Оригинални трнов венац Исуса Христоса налази се у Богородичној цркви Нотр Дам у Паризу још од 13 века, када је донет (однет) из Јудеје. Имао је 62 бодље које су правиле ране на Христовом лицу и челу
На месту Христове смрти и његовог Васкрснућа

И Христос је убрзо преминуо разапет на крсту. А водич нас је показујући његово страдање довео до места његове смрти где су га са распећа скинули. Нашли смо се пред Христовим гробом у Храму Васкрсења!

Камене степенице у храму које воде до места Христове смрти

Око нас стотине људи из целог света, мирис тамјана и уља помазања, мирис свећа се мешају, и сви се у миру полако крећу ка светом месту смрти. До тог места воде уске камене степенице…Уморан сам, немам снаге у ногама и одједном схватам да и ја носим свој крст до Христове Голготе. Чини ми се да степеницама нема краја, огромна маса људи се тиска и чека да стигне до светог места. Сви су напети, узбуђени, а многи и уморни.

Место Христове смрти где поклоници клањају и моле се

Кад сам коначно стигао после 15-20 минута чекања и клекнуо да се помолим и поклоним Исусу Христу више нисам могао да устанем. Нестало је снаге у мени у том часу. Подигли су ме некако и кренуо сам од места његове смрти ка каменој плочи Христовог помазања у приземљу, где су га потом положили. Спуштање другим дугим и високим каменим степеницама било је за мене ново искушење, права вечност. Кад сам се некако спустио само сам тражио место за одмор у храму где је све врвело од кретања и жамора верника Руса, Јапанаца, Арапа,Палестинаца,  Румуна, Грка, Кинеза, Копта…

Кад сам нашао место поново сам се родио!

Хиљаде верника…Едикула светилиште у цркви Светог гроба

Гледао сам стотине људи као побожно долазе до камене плоче миропомазања, сагињу се, стављају руке на плочу и моле, неки чак са обе пружене руке и дуго остају у том положају на месту где је умрли Христос спуштен и припреман за сахрану.

Плоча миропомазања (доле лево на слици) и велика фреска са Исусом Христом на самртничкој постељи

На зиду цркве прекопута камене плоче налази се велика фреска на којој је Христос на самртној постељи, а око њега су апостоли и жене које га припремају за сахрањивање. И та велика фреска оставља импресиван утисак на вернике.

Улаз у Христов гроб (фото:Љубица Антић)

У дугом реду стоје људи да дођу до Христовог гроба. Ту се чека најмање пола сата. Мене уморног и исцрпљеног, после десетак минута стајања и још једног старијег господина и младића са повређеним коленом водич Вукић је уредио код чувара гроба Исуса Христа да прођемо преко реда до улаза у Христов гроб. Чека нас још једно велико узбуђење, јер се у капелу улази кроз узак простор и ниска врата (мора се свако сагнути, поклонити) и у просторији је могуће остати само двадесетак секунди…Нема времена за молитве већ само за целивање светог места.

Христов гроб

После те импресивне сцене излазимо из гробнице потресени и у дубокој тузи. Подсећамо, одатле је Христос после три дана васкрснуо и винуо се на небо…

Налазимо место да седнемо и да чекамо нашу групу ходчасника из Србије, која је стигла до гроба тек после пола сата чекања. Тај ненадни одмор нам је помогао да се опоравимо, одморимо од узбуђења и средимо мисли и утиске. Излазимо из цркве око седам сати, и у мраку гледамо како се по строгој церемонији која траје вековима затварају огромна улазна врата храма Цркве Васкрсења. И тај догађај је снажан и незабораван…

Кад су се свете велике двери затвориле Исус Христ је васкрсао, вазнео се на неби и отворио пут људима ка сазнавању сопствених грехова, пут ка опроштају и спасењу, али и правди.

Затварање улазних врата у Храму Васкрсења огромним жељезним кукама и кључевима стотине верника чека да овековечи

Пети наставак, у уторак: Руски Манастир Марије Магдалине, још једном у цркви Богородичиног гроба (њеног Успења), Базилика агоније, Двехиљадегодишњи парк маслина, Гетсемански врт у Маслинској гори; Сала тајне вечере и Зид Плача у Витлејему

……………………….

Подели:

5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
2 Comments
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Zoran Radenković
Zoran Radenković
8 дана раније

Dragi Jovo, čitajući tvoju priču, doživeo sam neku vrstu teleportacije i imao osećaj da idem zajedno, rame uz rame, pored Isusa, da ga bodrim, uzdižem ga kad poklekne kao Simon iz Kirene. Pogotovu sada kada sam i sam prešao taj isti put.

Verujem da ćemo opet zajedno Vi, ja i još mnogi sa kojima smo bili sada, iobići ponovo Svetu Zemlju.

Pozdrav Zoran Radenković

Božidar
Božidar
8 дана раније

Odlični tekstovi