Схватам у трену да и ја носим свој крст до Христове Голготе

Место смрти Исуса Христа

Страдалним путем Господа Исуса Христа до Храма Васкрсења – Христовог гроба (4)

• Тужан и потресан страдални пут Исуса Христа до Голготе
• На месту Христове смрти и пред Христовим гробом у Храму Васкрсења!
• Кад сам нашао место поново сам се родио!

Пише: Хаџи Јово Вукелић

Римљанин Понтије Пилат управник Јудеје, римске провинције (према 19. поглављу Јовановог јеванђеља) је осудио Исуса Христа (33 године) на бичевање и смрт распећем на месту званом Литостротон. Пресуду је донео, иако је била против његове савести и личног уверења да је Христос невин, против заиста невиног Спаситеља који је истинити добротвор јеврејског народа и спас човечанства.

Тражио је уплашени Пилат после пресуде да се на крсту изнад главе Христове испише на дрвеној табли Исус Назарећанин, цар Јудејски (Јеврејски), да Јевреје подсећа да су они већински тражили његову смрт од њега и да би тога требало да се стиде. И предао је затим војницима Христа да га воде на погубљење…

Христов мученички пут

На том месту је почео Христов страдални пут, стадално путовање улицама Јерусалима стазом суза (Виа Долороса). Војници су га понижавали, ударали, а на главу су му ставили болни венац од трња као круну, јер је он „цар Јудеје“. На тако окрвављеног Христа везали су велики дрвени крст и гурали га да га носи уским улицама Јерусалима ка Голготи, брду где треба да буде разапет.

Народ је поздрављао Христа, читао молитве, благосивљао га, многи су плакали, додиривали га и миловали док је посртао, падао и устајао под великим теретом.

Слика са пута суза (Виа Долороса) Христос са крстом иде ка Голготи, у једном тренутку помагао му је да носи крст Симон из Кирене

::::::::::::::::::::::::::::::::

Подземна тамница – у затвору Исуса Христа

Између друге и треће станице на Христовом мученичком путу ка Голготи налази се зграда у којој је подземна тамница у којој је био затворен Исус Христ. Спољашност зграде изгледа врло лепо, а кад се коракне унутра чека вас мрак, клиске степенице са рукохватом, удубљења у камену која стрмоглаво воде у дубину пећине. Сачуване су оригиналне катакомбе у коме су људи мучени, затварани, пребијани…

Оковани Христ са ланцима и ногама у камену

Сачуван је чак и оригинални камен у коме је окован боравио Исус Христос и то оставља потресан утисак на сваког верника. Силазећи ниже места за затворенике су све суровија и нехуманија, без воде, осветљења и хране. Ту се умирало у тешким мукама. Потресно сведочанство о једном суровом добу…

::::::::::::::::::::::::::::::::

Мапа страдалног пута Исуса Христа

И овог новембарског дана, две хиљаде година касније, стотине људи је у Јерусалиму ишло његовим путем, стопама Христа ка Голготи да би доживели и осетили његове патње и жртву за народ и поклонили се.

Водич Драган Вукић и његова помоћница Љубица Антић застајали су на том тегобном путу да нам покажу места-станице где је Христос падао, где су га подизали и помагали му да крене уз бичевање римских војника, показивали нам места где су га људи миловали, где је срео своју мајку Марију и с њом кратко разговарао, као и девојку која му је брисала марамом зној и крв са лица… Таквих станица (тачака) на путу суза кроз улице старог Јерусалима има 14 (последњих пет је у самом храму Васкрсења).

Христос је још два пута падао под теретом крста и уз помоћ људи тешко устајао посрћући ка својој голготи…Али носио је свој крст храбро и упорно! На врху брда било је све спремно за разапињање. Огроман број народа се окупљао на брегу и испод њега да Христа испрати. Узбуђење је било велико и расло је како су војници почели да закивају руке и ноге Исуса великим гвозденим ексерима за дрвени крст, а онда је распеће подигнуто. Људи су јецали, плакали, молили…Крв му је текла из руку ногу, и са главе избодене оштрим бодљама.

Венац од трња  (драча) на Христовој глави

у току страдалног пута ка Голготи,

исплели су римски војници

На месту Христове смрти и његовог Васкрснућа

И Христос је убрзо преминуо разапет на крсту. А водич нас је показујући његово страдање довео до места његове смрти где су га са распећа скинули. Нашли смо се пред Христовим гробом у Храму Васкрсења!

Око нас стотине људи из целог света, мирис тамјана и уља помазања, мирис свећа се мешају, и сви се у миру полако крећу ка светом месту смрти. До тог места воде уске камене степенице…Уморан сам, немам снаге у ногама и одједном схватам да и ја носим свој крст до Христове Голготе. Чини ми се да степеницама нема краја, огромна маса људи се тиска и чека да стигне до светог места. Сви су напети, узбуђени, а многи и уморни.

Кад сам коначно стигао после 15-20 минута чекања и клекнуо да се помолим и поклоним Исусу Христу више нисам могао да устанем. Нестало је снаге у мени у том часу. Подигли су ме некако и кренуо сам од места његове смрти ка каменој плочи Христовог помазања у приземљу, где су га потом положили. Спуштање другим дугим и високим каменим степеницама било је за мене ново искушење, права вечност. Кад сам се некако спустио само сам тражио место за одмор у храму где је све врвело од кретања и жамора верника Руса, Јапанаца, Арапа,Палестинаца,  Румуна, Грка, Кинеза, Копта…

Кад сам нашао место поново сам се родио!

Гледао сам стотине људи као побожно долазе до камене плоче миропомазања, сагињу се, стављају руке на плочу и моле, неки чак са обе пружене руке и дуго остају у том положају на месту где је умрли Христос спуштен и припреман за сахрану.

На зиду цркве прекопута камене плоче налази се велика фреска на којој је Христос на самртној постељи, а око њега су апостоли и жене које га припремају за сахрањивање. И та велика фреска оставља импресиван утисак на вернике.

У дугом реду стоје људи да дођу до Христовог гроба. Ту се чека најмање пола сата. Мене уморног и исцрпљеног, после десетак минута стајања и још једног старијег господина и младића са повређеним коленом водич Вукић је уредио код чувара гроба Исуса Христа да прођемо преко реда до улаза у Христов гроб. Чека нас још једно велико узбуђење, јер се у капелу улази кроз узак простор и ниска врата (мора се свако сагнути, поклонити) и у просторији је могуће остати само двадесетак секунди…Нема времена за молитве већ само за целивање светог места.

После те импресивне сцене излазимо из гробнице потресени и у дубокој тузи. Подсећамо, одатле је Христос после три дана васкрснуо и винуо се на небо…

Налазимо место да седнемо и да чекамо нашу групу ходчасника из Србије, која је стигла до гроба тек после пола сата чекања. Тај ненадни одмор нам је помогао да се опоравимо, одморимо од узбуђења и средимо мисли и утиске. Излазимо из цркве око седам сати, и у мраку гледамо како се по строгој церемонији која траје вековима затварају огромна улазна врата храма Цркве Васкрсења. И тај догађај је снажан и незабораван…

Кад су се свете велике двери затвориле Исус Христ је васкрсао, вазнео се на неби и отворио пут људима ка сазнавању сопствених грехова, пут ка опроштају и спасењу, али и правди.

Пети наставак, у уторак: Руски Манастир Марије Магдалине, још једном у цркви Богородичиног гроба (њеног Успења), Базилика агоније, Двехиљадегодишњи парк маслина, Гетсемански врт у Маслинској гори; Сала тајне вечере и Зид Плача у Витлејему

……………………….

Подели: