Балкан и суседи Србије, Друштво, Књиге, Култура, Политика, Преносимо, Свет (планета), Слободе, Србија

Станислав Краков – заборављени геније српске културе и велики патриота

Станислав Краков -књижевник изузетне стваралачке снаге

  • Објављена Сабрана дела Српског књижевног великана Кракова (издавач „Службени гласник“), који је доминирао временом између два рата чиме је велики интелектуалац и његово дело отргнуто од заборава
  • Гојко Тешић: „Био је учесник Балканских ратова, Првог светског рата, а у Другом светском рату је био један од значајних сарадника Милана Недића и провео је у емиграцији остатак живота“
  • Иза Станислава Kракова остало још двадесет неистражених кутија с писаним материјалом, те постоји нада да ће и то бити обрађено и представљено јавности у неком новом књижевном колу.

 Један од приређивача ове књижевне колекције Гојко Тешић истакао је на промоцији да је објављивање дела Станислава Kракова издавачки догађај у Србији, с обзиром на то да је реч о изузетној стваралачкој личности и интелектуалцу који је дуго био проскрибован и скрајнут из модерне српске књижевности због својих десничарских политичких погледа.

„Станислав Kраков је имао изузетну судбину, романескну, филмску. Био је учесник Балканских ратова, Првог светског рата, а у Другом светском рату је био један од значајних сарадника Милана Недића и провео је у емиграцији остатак живота“, рекао је Тешић.

Поручник Краљевине Србије Станислав Краков исказао је храброст и патриотизам у рату, а таленат у књижевности

Kолекцију чине кратки роман о Првом светском рату „Kрила“, роман „Kроз буру“, збирку „Црвени Пјеро и друге прозе“, путописна дела „Kроз земљу наших краљева и царева“, „Чар Синтре“, „Стваралаштво о Великом рату“, „Репортаже из авијације“, „Живот човека на Балкану“, књигу портрета националних јунака у Балканским ратовима „Пламен четништва“, као и зборник „Наши савременици о Kракову“.

„Тумачење Kракова у контексту савремене српске књижевности има за циљ да се разбије идеолошки мрак када је реч о овом аутору и мислим да то улива наду да нам предстоји знатно светлије доба, у којем смо свесни да људи ове или оне идеолошке оријентације чине незаобилазан део корпуса српске књижевности“, нагласио је Гојко Тешић.

Вредно књижевно дело Кракова отгнуто је од заборава захваљујући преданом раду Гојка Тешића, књижевника и књижевног критичара

Он је додао да је иза Станислава Kракова остало још двадесет неистражених кутија с писаним материјалом, те да се нада да ће то бити обрађено и представљено јавности у неком новом књижевном колу.

Они који тек сада откривају личност Станислава Kракова вероватно се питају:

„Kако онда, човече, не знамо за њега?!“

Станислав Kраков је имао једну велику (не)срећу да му је ујак Милан Недић. Током Другог светског рата Kраков је подржао свог ујака, тада генерала Милана Недића. Био је уредник Недићевских новина „Ново време“ (1943-1944), „Обнова“ и „Записи“. У Аустрију је отишао септембра 1944. и после рата живео углавном у Паризу. У Југославији је због горе наведеног осуђен због колаборације током рата и сва његова дела била су забрањена.

Станислав Kраков умро је 15. децембра 1968. године у Женеви где се налазио на лечењу. Иначе, Станислав Краков био је Пољак по националности.

До данас Kраков није добио заслужено место у српском друштву и нажалост може се рећи да живи наслов своје можда најбоље књиге Живот човека на Балкану – слављен, оспораван, забрањиван и на крају заборављен.

Говор Станислава Кракова у Скопљу 1934. године /видео прилог)

https://youtu.be/A4s7x_SPzgI

Забрањиван од оних који су били много лошији писци, али су на нашу жалост писали много важније ствари. Они су били ти победници који су писали своју „историју“ у којој није било места за Kракова и њему сличне.

Данас када се историја поново осветљава и не чини се истом као што је изгледала пре седам деценија видимо да смо само ми жртве забране и заборава тог генијалног „човека са Балкана“.

Нек му је вечна слава и хвала!

Линк

Сабрана дела „српског Хемингвеја“: Станислав Краков – Заборављени геније националне културе и велики патриота

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Јасмина Ранђеловић
Јасмина Ранђеловић
30 дана раније

Свака његова књига чита се у једном даху.Живот чивека на Балкану када се прочита то је историја и судбина човека ивих простора и онај део националне историје који је тако “зналачки” прескочен генеравијама после Другог светског рата који су учили историју једног другог наметнутог идеолошког модела. Пламен четништва ,не само да осветљава појам “четник” који је кроз наратив извесних филмских остварења намерно стварао једну погрешну и непопуларну слику већ показује сву сложеност борб народа на тлу Јужне Србије,Старе Маћедоније , да се очува у србском индетитету. Судбину сваког понаособ славних четника , одметника што ,против турске власти и бугарске егзархије… Учитај још »