Како САНУ-окружење уништава доказане српске научнике
- Стање српског правосуђа такво је да једва оставља места сумњи у исход пресуда
Пише: Дејан Радоње Стевановић*
Уваженим припадницима српске научне и универзитетске заједнице, Вама који увиђате њено жалосно и срамно стање, а решени сте да се злу не поклоните, нити му се с пута уклоните, те скрштених руку гледате како несметано буја, доносећи своје горке и по читаво друштво отровне плодове. Ваш колега, Филип Раке Вукајловић, испречио се пред овом пошасти још деведесетих година прошлог века и тиме отпочео свој крстоносни, трновити пут, на коме до данас стоји сам, или готово сам, храбрен једино вербалном подршком неких од вас. За све то време дахије од српске науке удаљавале су др Вукајловића с посла (институт у Винчи), смањивали му плату и малтретирали га на најразноврсније начине. Ове данашње пак, наоружане „европским цивилизацијским вредностима“ и пратећим законодавством јадне нам Србијице „на европском путу“, посегле су за својеврсним судским маљем, решени да се „у складу са законом“ обрачунају не толико са једним храбрим Србином и честитим човеком сада већ старије животне доби, већ дају пример вама и млађаним нараштајима српских научника, шта бива са онима који би да „таласају“, уместо да следе „генералну партијску линију“. Наиме, вођење судских парница у капиталистичком друштву привилегија је имућних људи, будући скопчано са неоправдано високим адвокатским тарифама и осталим трошковима. А против др Вукајловића води се истовремено пет таквих! Један пензионер то засигурно не може да плаћа. Уз то, стање српског правосуђа такво је да једва оставља места сумњи у исход пресуда. Јер, државна структура је фрактална, те како је у једном њеном сегменту, тако је и у осталима. То јест, како је код вас у науци, тако је и у судству. (Да је другачије, тужбе против др Вукајловића не би ни дошле до фазе суђења, а њиховим подносиоцима било би указано да се таква питања не решавају на судовима већ у оквиру јавних дебата и на трибинама Судова Части.) То ће рећи, врло је извесно, да не кажем баш сигурно, да ће стране које туже-два академика (Стеван Пилиповић-једна тужба и Миодраг Ј. Михаљевић-две тужбе и једна кривична пријава) и Математички институт Српске академије наука и уметности (“тужба за накнаду нематеријалне штете због повреде части и угледа”) добити судски сертификат о својој „часности и честитости“, те да ће за „душевни бол“ који им је нанео својим „клеветањем“ у јавно објављеним књигама и текстовима, као и за укупне судске трошкове, др Вукајловић бити кажњен са више милиона динара (укупна потраживања тужилаца за сада су 7 милиона динара – 59.706,58 евра без судских трошкова).
Будући да имам част да лично познајем др Вукајловића, знам да ни судска неправда, ни последично довођење на руб материјалне егзистенције, нису оно што ће му најтеже пасти. Јер, др Вукајловић је идејни борац кога изнад свега боли што види у шта се претворио његов родни (да, он га тако истински доживљава) Институт у Винчи, те гледа понор, и клоаку, ка којима се све неумитније сурвава српска наука на челу са анти-Српском академијом наука и уметности – а он то није успео, није могао да спречи… „Нико није јунак сâм у пољу“, с правом вели пословица. И заиста, појединац је пред организованом групом немоћан, поготово кад је она део ширег система. Свакако да др Вукајловић није ни први ни једини бранитељ образа српске науке и српских научника. Но, да се тај образ и одбрани – „не може се без остале браће“. На вама, честитим српским научницима, је да не дозволите да њени гробари злорадствују. За почетак, др Вукајловића ваља помоћи новчано, то јест направити фонд у који ћете месечно издвајати одређену новчану суму. Истрајете ли у његовом попуњавању помоћи ћете не само др Вукајловићу, већ и будућим борцима за истину о стању у српској науци; самим тим помоћи ћете и себи и српској науци. А што је најважније, повратићете веру у људе, које данас готово нема, и пробудити наду, која је сасвим загасла, наду да се може и да ће бити истински боље. И примером показати да нико ко пострада у борби за општу ствар неће остати сâм на ледини… А живи пример најбољи је покретач и лек против колебљивости. Филип Раке Вукајловић подигао је заставу Истине и Правде. Окупите се, не око Филипа, већ око те заставе. А даље, како вас памет учи. Но вазда имајте на уму руски делатни савет: „Наши неће доћи, једини наши то смо ми“.
*Аутор је инжењер електротехнике, професор електротехничке групе предмета у Средње-техничкој школи “Раде Металац” у Лесковцу
https://www.glas-javnosti.rs/vesti/licni-stav/kako-sanu-okruzenje-unistava-dokazane-srpske-naucnike
