NATO, Косово и Метохија, Преносимо, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија, Србија и ЕУ

Срби отишли у поље да жању пшеницу па зверски убијени

Двадесет прва годишњица дивљачког масакра 14 српских сељака у Старом Грацку на Космету

  • Српске жетеоце су убили припадници албанске терористичке тзв. “Ослободилачке Војске Косова” “ОВК/UQK” , 23. јула 1999. свега месец дана дана по доласку припадника КФОР-а и власти УМНИК-а на Косово и Метохију, после Кумановског споразума 10. јуна 1999.
  • Комадант тих зликовачких јединица ОВК био је Хашим Тачи.
  • Иако су имена убица добро позната, ни данас, 21 годину од злочина нико није изведен пред лице правде, јер је ЕУЛЕКС одустао од даље истраге. А шиптарске власти се праве „луде“, нико их не притиска да ухапсе убице и суде им за брутална убиства
  • Најтрагичније је то што ни српске власти не желе да ово свирепо убиство квалификују као (ратни) злочин. Шта се чека?
  • Да ли ће Србија тражити хапшење и суђење ових убица- терориста ОВК, као што САД траже хапшење убица браће Битићи

Постоје крвави трагови безакоња

У смирај дана 23. јула 1999. догодио се вероватно и највећи злочин у покрајини, након доласка КФОР-а. Око подне тај дан 14 српских земљорадника (међу којима и једно дете) је изашло у поље, на своје њиве да пожању жито на једној малој њиви. Српски земљорадници су у страху за своје животе тражили од војника КФОР-а да их заштити када иду у поље да раде, али они су се правдали да нема довољно средстава.

Из суседног албанског села Стари Алаш у рано предвечерје око 20 сати, пришла је група албанских терориста “ОВК/UQK” коју је предводио Бег Шаћири са својом групом. Након свирепог мучења, где су жртвма вадили су срца, мозак и секли делове тела, излагали их врелом ваздуху из ауспуха и друго, терористи – монструми су пуцали по њима из 9 пушака (7,62мм) и 2 пиштоља, а затим отишли.

После злочина неколико мештана Старо Грацко је покушало да приђе месту злочина, али су били страховито уплашени видевши масакр и шта се десило са невиним људима. Неки мештани су тада кренули одмах у избеглиштво, а већи део је остао, желећи да остану на својој земљи. Наредних дана су мештани ископали раке и достојно сахранили жетеоце.

Рођака страдалих са фотогрфијама свих убијених
Зликовци су признали злочин Британцима

Сат времена након злочина у Старом Грацку, припадници британског КФОР-а су стигли и затворили све прилазе око Старог Грацка. Потрага за злочинцима је настављена наредних дана. Тек 9. августа 1999. је ухапшена Шаћиријева група (56 терориста “ОВК/UQK”), која је у НАТО бази провела 12 дана. Пуштени су по налогу „са врха“. Јавности је објављено да „нема довољно доказа“. Иако је тада у НАТО бази сачињено неколико докумената које говоре о томе да су злочинци били испитивани и да су све признали британским војнцима КФОР-а.

Полиција УМНИК-а је 28. јула 1999. извршила претресе у 25 кућа Албанаца, али није нашла доказе.

На школи у Старом Грацку је стављена плоча са именима свих 14 погинулих у овом злочину. На плочи су поред имена погинулих записани и следећи стихови:

„У МОМЕ ПОЉУ ВЕСЕЛА
ЖЕТВЕНА ПЕСМА НЕ ЧУЈЕ СЕ ВИШЕ!
А НА МЕНИ ЈЕ ДА СВЕДОЧИМ И ПАМТИМ,
ЗЛО ПОЧИЊЕНО ДА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМ!“


Недуго након сахране српских жетеоца из Старог Грацка, надгробне плоче жртава су порушене и уништена је спомен-плоча. Поред тога постављене су нагазне мине око гробља, тако да Срби не могу да иду на гробље нити да запале свеће својим најмилијима.

Када су Срби затражили опет помоћ од КФОР-а да разминира гробље, војници КФОР-а су се смејали рођацима погинулих у лице.

Капелна црква на гробљу у Старом Грацку. Минирана у једном од више насртаја до сада

Један Албанац из села Стари Алаш, који је долазио у Старо Грацко да ради, дружио се са мештанима Србима убијен је након 26. јула 1999. јер су се Албанци бојали да не ода комшијама Србима ко је убио српске жетеоце Старограчане.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Да ли је могуће?
Породице жртава су у Косовској Митровици (администрација Републике Србије) добиле су решења, да су жртве из Старог Грацка умрле природном смрћу?!
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

ИМЕНА 14 ЖРТАВА

Седам жртава је живело у селу Старо Грацко, а остали у суседним селима.

  1. Андрија М. Одаловић (1967.), није имао доњи део, јер му је био одсечен.
  2. Јовица Живић (1970.), погођен метком, а исечена му је десна рука и уво.
  3. Радован И. Живић (1967.), погођен метком, масакриран ножем.
  4. Слободан Ч. Јанићијевић (1965.)
  5. Миле Ђ. Јанићијевић (1957.)
  6. Новица М. Јанићијевић (1961.)
  7. Момчило Ђ. Јанићијевић (1946.)
  8. Станимир М. Ђекић (1955.), заклан и вене му исечене.
  9. Бождар Ђекић (1955.), заклан, гркљан му пресечен, одсечене му руке и ноге.
  10. Саша Ј. Цвејић (1973.)
  11. Љубиша Д. Цвејић (1939.), погођен метком, потом заклан, није имао гркљан.
  12. Никола Д. Стојановић (1936.), масакриран
  13. Миодраг Тепшић (1951.), масакриран по ногама и телу. Он је највише масакриран.
  14. Милован Јовановић (1969.), масакриран и очи су му паљене на ауспух трактора.
Чланови породице Јанићијевић са фотографијама својих најближих убијених на пољу
                                             ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

Бег Шаћири, од оца Исмаила, рођен15. јула 1960. у селу Црни Брег, крај Липљана. Има жену Хамиду (1961.), са којом има синове: Мухамеда (1981.) и Фикрета (1982.); и ћерку: Ксилу (1984.). За време рата на простору Косова и Метохије 1998-1999 командовао је јединицом „Фортуна“ у оквиру 121. бригаде ОВК, са којом је по сопственом признању починио многе злочине. Између осталих и овај у Старом Грацку.

Линда Кренази, од оца Сабрија, рођена 30. марта 1979. године. Била је чланица 96. батаљона при “ОВК/UQK”, која је вршила злочине у околини Неродимља, на југоистоку Косова и Метохије. У Урошевцу јој је био штаб “ОВК/UQK”. Од 10. априла 1999. борави на Паштрику. Тада је приступила “ОВК/UQK” и учествовала је у неколико напада на српске цивиле и полицајце. 22. маја 1999. је рањена и отишла на лечење у албански град Брурел. Вратила се на Косово и Метохију 8. јуна 1999. и наставила борбу у својој терористичкој јединици “ОВК/UQK”.
Ајваз Корпузи, од оца Бехрама, рођен је 21. маја 1956. у селу Седларе, општина Липљан. Отишао је као младић у Републику Албанију, где је боравио 1991. Тамо је одслужио војни рок. После одлази у Западну Европу где се придружио албанској емиграцији, која се бавила организованим криминалом (дрога, проституција, шверц оружја, пљачке, уцене…). На Косово и Метохију долази 1998. године, па је одмах постао члан 121. бригаде “ОВК/UQK”, официр њихове “Војне полиције”. Са својом јединицом је био активан у борби против српске полиције и ВЈ. Имао је подугачак низ злочиначких акција у којима је учествовао (Клечка, Црнољево, Лапушник, Магура, Словиње…). Сматра се главним организатором етничког чишћења општине Липљан. Један од његових злочина је и овај у Старом Грацку 23. јула 1999.

Имена злочинаца и на албанском
  1. Ахмет Батифу
  2. Илир Батифу
  3. Наим Батифу
  4. Мухамед Адеми
  5. Зенел Амерлаху
  6. Ментор Амерлаху
  7. Блерим Хокса
  8. Али Мејзиноли
  9. Милазим Битићи
  10. Блерим Јашаница
  11. Рахим Подварица
  12. Шабани
  13. Салиху Шаћири
  14. Бесим Алиу
  15. Зења Бечај
УМНИК СПРОВЕО ИСТРАГУ И ИМА  ДОКУМЕНТА О ЗЛОЧИНУ


Имена осталих злочинаца који су пронађени, именовани и лоцирани од стране УНМИК полиције такође бивају окривена у међувремену. Њихов списак објавиоје Милован Дрецун у једној од својих емисија “Изазови истине” посвећене Старом Грацку. Из неког разлога, како сам каже, чекао је да прође десет година да би објавио емисију.

“Располажемо обимним, строго поверљивим материјалом УНМИК полиције о масакру у селу Старо Грацко. Из материјала који је означен као “веома осетљив”, види се да је спроведена детаљана истрага, да је ухапшено 20-торо људи осумњичених да су испланирали и реализовали овај масaкр” каже Дрецун у емисији “Изазови истине”, сниманој 2002. године али емитованој више од десет година касније.

Панорама села Старо Грацко
Скандал: Хашим Тачи се вратио на место злочина и положио венац

Од 2010. године, некако упоредо са прогоном епископа Артемија као тврдог борца за очување Косова и Метохије, на парастос који служе узурпатори и безаконици ове Епархије, почињу да долазе и сарадници шиптарских сепаратиста, запослених у њиховим квази-институцијама. Из године у годину долазили су све “важнији” представници шиптарских квази – институција и то у друштву велеиздајника из српске Владе.

Тако је ред дошао и на онога за кога нико не би могао помислити да ће доћи. Како се то каже, “вратио се на место злочина” – Хашим Тачи лично.

Он је 2016. године повукао незамислив потез – положио је венац српским жетеоцима масакрираним у Старом Грацку у лето 1999. године од стране шиптарских терориста чијих јединица је он био командант.

Одлазак на парастос жртвама у Старо Грацко (Фото: Светигора)

У краткој изјави тада Тачи ни једном једином речју није обећао нити најавио хапшење теориста и зликоваца којису ово починили. На тај начин је изразио чврсто уверење да злочин над српским жетеоцима и није злочин и да се и сам слаже са тавим методама јер не намерава да шиптарскаквази држава казни злочинце.

На овај начин Тачи је показао и да зна ко су починиоци! Да јесте био би прозиван зашто ништа не чини. Ћутањем је исказао своју праву намеру.

Рашко-призренски епископ Артемије је успео са неколико људи септембра 1999. године да оснује Српско Народно Веће Косова и Метохије, које је требало да организује живот Срба у покрајини након окупације. “ОВК/UQK” је тада трансформирана у Косовски Заштитни Корпус (КЗК), па су од терористичке организације постали легална оружана формација.

За душе страдалих Срба

Нереди и хаос у српској покрајини су настављени у наредним годинама. 2003. године је убијено двоје деце, а рањено четворо у Гораждевцу. Средином марта 2004. отпочиње велики погром српског живља, када је више од 50.000 Албанаца напало око 16.000 Срба у целој покрајини Косово и Метохија, почињена је огромна материјална штета, а убијено је више Срба.

Британци, који су здушно помогли Албанцима да изврше геноцид и покоље над Србима, протерују их, убијају и пљачкају, данас се хвале својим учешћем у тој “мировној мисији”, ето, баш у Липљану.

                  Шта чека Србија?

У Приштини 17. фебруара 2008. године под одобрењем НАТО пакта и ЕУ, проглашена је држава тзв. “република Косово”. Неколико десетина држава у свету је по диктату САД и Велике Британије признало ту парадржаву и успоставило дипломатске везе са њом. Ипак, она је до данас остала марионета која никоме не делује убедљиво нити је способна за самостално функционисање. Русија не дозвољава да се усваја као коначно решење које није у складу са Резолуцијом 1244 која гарантује пуни интегритет Републике Србије на Косову и Метохији.

Октобра 2007. године полиција УМНИК-а је ухапсила Мазљума Битићија, из села Велики Алаш код Липљана, због сумње да је умешан у овај злочин, али је пуштен после 2 месеца, због „недостатка доказа“. До данас нико није одговарао за овај злочин јер постоји огроман интерес Запада, који и врши снажан притисак на све, да истина не изађе на светлост дана. Са једне стране то чува кредибилитет “мировне мисије”, са друге за јавност прећутно а за Србе са Ким више него јасно показује се да злочинци неће бити кажњавани ни за најмонструознија непочинства.

На крају подсећања на овај брутални и сурови злочин Шиптара остаје да лебди кључно питање: Да ли ће Србија коначно тражити хапшење и суђење убица чија су имена позната и који су признали злочине, а УМНИК их чак и хапсио, (ЕУЛЕКС има све податке) оптужених терориста ОВК. Да ли ће држава Србија да тражи правду и кажњавање Шиптара – убица 14 невиних Срба, као што САД упорно и стрпљиво траже хапшење убица браће Битићи.

Извор: http://www.kmnovine.com/2020/07/23-07-1999.html

Фотографије:Иван Максимовић

…………………….

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments