ЕКСКЛУЗИВНО У „ПОЛИТИЦИ”: ПЉАЧКА СТАМБЕНОГ ФОНДА ФЕДЕРАЦИЈЕ (6)
- Грађани огорчени сазнањима до којих је дошао наш лист. –
- Већина тражи енергичну акцију надлежних органа. –
- Функционери о којима смо писали нису много узбуђени. –
- Сутра заседа Стамбена комисија Савезне владе. –
- Очекују се одлуке и покретање управних и судских поступака у случају незаконитих додела станова и њиховог откупа. –
- Зашто је Зоран Жижић смештен у хотелу
Уторак, 6. март 2001.
Пише: Јово Вукелић
Будући да наша јавност први пут после једне деценије сазнаје како су наши највиши државни функционери, на рачун државне имовине, долазили до станова и увећавали своје богатство реакције су врло бурне.
Ових дана јављали су се и многи од поменутих државних функцио нера углавном са намером да појасне како су дошли у посед станова или вила у којима живе.
Тако је нашу редакцију јуче посетио Светозар Вујачић, опуномоћени адвокат Зорана Лилића, доносећи нам важна документа о томе како је бивши председник СРЈ добио вилу о којој смо писали у јучерашњем броју нашег листа.
Незаконита додела
Оно што сви треба да знају, а посебно власници службених станова, јесте чињеница да нико од савезних функционера који су добили станове и виле није на то имао право! Наиме, они су могли да добију стан тј. да реше своје стамбено питање добијањем стана из фонда породичних станова. А сви они су добили станове из фонда службених станова, који се могу додељивати само на одређено време док функционер обавља одређену функцију.
Кад му истекне мандат и оде са функције законска је обавеза да се такав службени стан врати држави која је његов власник. Проблем је у томе што се такви станови нису враћали држави, већ су откупљивани и претварани у приватне.
……………..
Зашто је секретар Ћук дао отказ
Секретар Стамбене комисије Савезне владебио је до јуна 1999. дипломирани правник Владета Ћук. Како смо сазнали он је дао отказ и отишао са радног места незадовољан односом надређених функционера Савезне владе према начину решавањв стамбених проблема. Овај човек, који много зна, за ујдурму против њега оптужује Живка Кулића, садашњег помоћника генералног секретара Савезне владе, који је чинио све да се домогне драгоцене документације Стамбене комисије.
………………………..
То, изгледа, није јасно нашим државним функционерима, јер су они државу и њену имовину доживљавали као приватну својину и тако су с њом и располагали. Држава је служила њима, а не они – држави! Држава је била приватни посед којим се газдовало како је коме одговарало.
Зато је наша држава сиромашна, а наши функционери богати.
Скоро сви функционери који су добили службени стан, вилу или кредит већ су имали решено стамбено питање. Значи, многи од њих су имали одговарајући стан, а Закон не дозвољава доделу стана некоме ко већ има стан.
Ниједан стан није додељиван према броју чланова домаћинства што је законска обавеза, јер тако велике станове челници бившег режима могли су да добију да су имали шесточлана и већа домаћинства што нигде није био случај. Али, још једном да подсетимо: и да су имали чак и толика домаћинства они нису имали право да службени стан откупе за мале паре и отуђе га од државе. Имали су право само да у њима станују док су на функцији.
Никад им није доста
Треба подсетити да су сви станови додељени без утврђене ранг-листе, без попуњеног упитника, без потребних података, а неки су стан добили и без подношења захтева!
Решења која су добијали нису имала поуку о правном леку па се нико, чак и ко се сматрао оштећеним није могао жалити и да је хтео.
………………………….
ОБЈАШЊЕЊЕ ЕКСПРЕДСЕДНИКА СРЈ
Зоран Лилић: Дао сам два стана и 70.000 ДМ
Светозар Вујачић, опуномоћени адвокат господина Зорана Лилића, посетио је нашу редакцију и донео на увид низ службених докумената који говоре о томе како је бивши председник СРЈ дошао до виле у Улици Василија Гаћеше.
Из валидних докумената се види да је Лилић до добијања поменуте виле био власник стана од 95 квадрата у „Енјубовој” згради на Новом Београду и да му је тада понуђена зграда од чак 450 квадрата у Драјзеровој, у тренутку када је постао председник СРЈ. Али, Лилић писмом, у које смо имали увид, одбија ту понуду јер „ни као човек ни као функционер” не може да прихвати толико велику вилу.
Тадашњи министар иностраних послова Милан Милутиновић је ту вилу понудио Лилићу, а његов адвокат каже да то није било случајно. Но, Лилић је такву непристојну понуду одбио, а касније је прихватио да добије вилу од 231 квадрат.
За ту вилу Лилић је дао стан од 73 квадрата, власништво супругине сестре, као и гарсоњеру од 31 квадрата у Фонд савезне владе. Уз то, Лилић је продао свој стан од 95 квадрата и уплатио на рачун савезне владе У јуну 1997. око 70 хиљада марака (тачније 221.589 динара).
Некадашњи председник СРЈ истиче, преко свог адвоката, да је вила коју је добио била у очајном стању и да је у њену адаптацију и уређење, да би у њој кормално становао, морао да уложи још око 30.000 марака.
У тој вили сада живи петочлано домаћинство господина Лилића.
Експредседник СРЈ наглашава да је међу реткима, ако не и једини који је извршио откуп дела стана и додаје: „ Једино што сам добио је отказ! Уручили су ми 11. августа прошле године радну књижицу у којој стоји да ми је престао радни однос у савезној влади, а био сам на месту потпредседника владе. Од тада сам незапослен, без социјалног осигурања“.
……………………..
И док је трајао овај грабеж хиљаде људи који су годинама савесно радили у државним институцијама и који су и данас без станова остали су подстанари. Тачно 1.218 службеника савезне администрације нема ни на један начин решено стамбено питање. По њиховим захтевима се није ни поступало у протеклих шест година.
Многи читаоци питали су нас: Шта ће се десити сада са њиховим становима, какве су могућности да ово што су незаконито стекли буде враћено држави и грађанима…
На основу записника савезних девизних инспектора који су констатовали све поменуте неправилности и незаконитости у додели службених станова Савезна влада је још 1. фебруара донела Закључке о којима је писао наш лист. У њима се тражи од свих надлежних служби: Јавног правобранилаштва, министарства правде, али и других органа да покрену потребне поступке, управне и судске за заштиту отете државне имовине.
Сутра заседа и Стамбена комисија Савезне владе која има ингеренције да покрене многе процесе и донесе важне одлуке. Колико смо успели да сазнамо Влада републике Србије је већ донела одлуку да више неће бити доделе службених станова ниједном функционеру.
Да ли ће проналажењем „рупа” у Закону о имовини СРЈ, или пропуста у Уредби о начину и критеријумима доделе станова у закуп награђени функционери за своје „служење држави” успети да сачувају незаконито стечену имовину?
Према свим нашим информацијама и сазнањима, а нарочито после јучерашњег саопштења Демократске странке у којем се тражи хитно реаговање Савезног јавног тужилаштва имамо утисак да ће се коначно стати на пут отимачини и да ће незаконитости бити санкционисане.
У интересу је нове власти да стави тачку на овакву праксу, а то је и обећано грађанима. Колико је опљачкан стамбени фонд Федерације сведочи и пример да су сви службени станови отети, па савезни премијер Зоран Жижић мора да станује у хотелу.
А то толико много кошта осиромашену државу, тачније речено њене грађане, да је Савезна влада закључила да ниједан савезни функционер више не може да станује у хотелском смештају. Тако је претходни режим довео нову власт у пат позицију: бивши државни функционери станују у службеним становима (које су откупили, а неке и продали), а нови државни функционери станују по хотелима!
(крај серије)
:::::::::::::::::::::::::::::::::
СТАМБЕНА КОМИСИЈА САВЕЗНЕ ВЛАДЕ ПОЧЕЛА РАД
Различити ставови о начину испитивања злоупотреба
На седници договорено да комисији у раду помаже тим стручњака
Уторак, 7 . март
Стамбена комисија Савезне вла-де одржала је у уторак седницу на којој је разговарано о програму и начину рада, као и пословима које треба урадити у наредном периоду.
На седници су се испољили различити ставови о начину испитивања злоупотреба стамбеног фонда Федерације. Није било јединственог става о томе како санкционисати неправилности у додели станова које је чинила бивша власт па је седница прекинута.
Како смо сазнали, договорено је да Стамбеној комисији у раду помаже тим стручњака из ове области.
……………….
ВИСОКИ ТРОШКОВИ СМЕШТАЈА ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА САВЕЗНЕ ВЛАДЕ
Месечно око 360 хиљада динара
Како смо успели да сазнамо донедавно је у хотелском смештају боравио и генерални секретар Савезне владе Данило Ивановић. Рачуни за његов смештај били су врло високи, чак око 360.000 динара месечно.
……………………………….
У саставу стамбене комисије Савезне владе су: председник Зоран Живковић, миниетар унутрашњих послова, заменик председника Велимир Радојевић, министар без портфеља, а чланови Војислав Андрић, министар спорта, Данило Вуксановић, министар привреде и унутрашње трговине, Филип Голубовић, генерални секретар председника СРЈ, Милан Лучић, генерални секретар Савезне Скупштине.
…………………………
Веродостојна информација о Лилићевој кући
8. марта
(„Зоран Лилић: Дао сам два стана и 70.000 ДМ”, 6. 3)
О кући господина Зорана Лилића у улици Василија Гаћеше, до данас, нажалост, сви дневни листови, а посебно „Вечерње новости”, „Глас јавности” и „Блиц”, писали су у бићу, базичне неистине, а у мотиву злонамерне, па и наручене чланке.
Будући да је дневни лист „Политика” дана 05. 03. 2001. године из пера Вашег новинара Јове Вукелића први објавио, а на основу веро-достојних исправа једину и праву истину о поменутој кући господина Лилића, имам посебно задовољство да Вам у својству пуномоћника господина Лилића захвалим на објављеној истини и молимо Вас да овај допис објавите у Вашем цењеном листу, како би Ваши читаоци спознали коју дневну новину треба да читају, уколико желе да дођу до веродостојне информације.
Са надом да ће Вам и у наредном периоду мото били истина и само истина срдачно Вас поздрављам.
Пуномоћник Зорана Лилића,
Светозар Вујачић, адвокат из Београда
……………………
ОДЛУКА САВЕЗНЕ ВЛАДЕ
Без мењања намене службеног стана
16. март
Савезна влада је на јучерашњој седници донела одлуку да убудуће ни на који начин неће моћи да се промени на-мена службеног стана. То значи да функционер који добије службени стан на коришћење док је на високој функцији у њему неће моћи да остане после истека мандата. Посебно неће бити у могућности да га откупи за симболичну суму новца, што је била пракса досадашњих властодржаца, који су се тако незаконито богатили.
Никаквим уредбама и прописима не-ће се мењати намена службеног стана, па ни посебним одлукама председника савезне владе. На овај начин биће могуће да се заустави расипање имовине СРЈ и спасе стамбени фонд федерације
…………………………
