Друштво, Политика, Преносимо, Србија

Сви послови Емирата у Србији: Од Београда на води до Меркатора

Буразерска економија I

  •  Нетранспарентност послова које фирме из УАЕ обављају у Србији и даље су предмет питања како новинара тако и грађана.

Пишу: Исидора Мартаћ и Марко Чоњагић

Од доласка на власт Српске напредне странке и њеног садашњег лидера Александра Вучића 2012. године, повезаност наше земље и Уједињених Арапских Емирата стална је тема у јавности.

Обим међусобне сарадње континуирано расте, а упркос бројним најављеним пројектима који никад нису заживели, попут Мубадалине фабрике чипова, Београд на води, кредити и куповина пољопривредног земљишта од стране фирми из Емирата не посустаје.

Послови компанија из УАЕ у Србији

Ер Сербиа

Први посао између Србије и УАЕ био је продаја 49 одсто акција некадашње компаније ЈАТ фирми „Етихад“. То је обележило 2013. годину, и дуго затим представљано је као пројекат од изузетне важности за нашу државу. У годинама које су дошле, посебно када је избила пандемија Цовид-19, удео УАЕ се са 49 одсто акција смањио на 18 одсто. То је правдано лошим пословањем фирме услед настале ситуације са ковидом.

Докапитализација српске националне авио-компаније предузета је на захтев Ер Србије, у складу са уредбом Владе Србије из октобра 2020. године, којом се предвиђа мера докапитализације привредних субјеката погођених пандемијом, истакло је Министарство финансија, а пренела Радио Слободна Европа (РСЕ).

Београд на води

Пројекат „Београд на води“, стамбено-пословни комплекс на десној обали Саве близу центра Београда, усред кога се уздиже кула од 168 метара, највидљивији је и најконтроверзнији симбол ове сарадње.

Тај пројекат обележили су бројни инциденти. Рушење у Херцеговачкој улици због ког грађани и даље протестују а које ни до данас није расветљено, до тога да је Србија бесплатно дала земљиште у сврху изградње.

Део јавности је 2014. године указивао на лоша урбанистичка решења везана за Београд на води, па је тада најављена измена Генералног урбанистичког плана, чему су се успротивили цивилни активисти који сматрају да ове измене иду у корист приватном капиталу, а науштрб грађана.

Тадашњи премијер, данас председник Србије, Александар Вучић изјавио је да „ми немамо никакав проблем ни са ГПУ, ни са генералном регулацијом. Потребна је наша одлука да кренемо у спровођење овог пројекта у дело. Имамо велики број заинтересованих инвеститора, али је бесмислено да о томе говоримо, јер ће наравно ићи тендер и мораће да постоји утакмица и такмичење за овако нешто.“

Србија је 2014. и 2016. године добила по милијарду долара зајма од Абу Дабија за буџетску подршку, али то је настављено. И ове године, наша држава је добила милијарду евра кредита од УАЕ на које ћемо платити само 3 одсто камате, што је председник Србије Александар Вучић оценио „практично као поклон“, јер по његовим речима „Мађарска, као и неке друге земље чланице ЕУ кредите добијају по камати од шест одсто“.

Такође, у време минстровања Млађана Динкића 2013. године, док је обављао функцију министра привреде, Развојни фонд из Абу Дабија уложио је 400 милиона евра у водосистеме у Србији.

Фортенова група

Меркатор С, Сбербанк, Рода, Идеа су фирме које су пословале у Фортенова групи, чији је власник био Агрокор. На званичном сајту Фортенова групе, наводи се да Меркатор С са мрежом која покрива 80 градова и других локација у Србији, поседује 300 Идеа продавница и четири Идеа онлајн продавнице, 33 Рода супермаркета, два Меркатор центра и хипермаркета, четири Велпро центра и Хорека центра за угоститељство. По писању хрватских медија 43,4 одсто акција ове групе продато је пре неколико дана инвеститору из УАЕ Сеифу Алкетбију.

Al Rawefed, Ал Дахра, Мубадала, Синофарм…

Фирме из ове богате земље које послују у Србији су, поред Етихада и Игл Хилса, још и Al Rawefed која се бави гајењем жита, Ал Дахра која се бави производњом и прерадом хране као и Мубадала, фирма која је намеравала да се у Србији бави производњом чипова.

„У Србији су заинтересовани да изграде фабрику и та инвестиција, ако се договоримо, износила би чак четири милијарде долара. Овде би се правило срце хардвера што би значило да морамо да развијемо додатно и неке научне области, као што је нано технологија. То би уједно била убедљиво највећа инвестиција у Србији и притом би посао нашло 1.000 високо квалификованих стручњака, укључујући и научнике. Ми за тај пројекат планирамо да позовемо српске научнике у свету да се врате“, рекао је тада Динкић а пренео наш лист.

Нетранспарентност послова које фирме из УАЕ обављају у Србији и даље су предмет питања како новинара тако и грађана.

Наиме, у приватизацији Луке Нови Сад, по истраживању Инсајдера, на тендер се пријавила само једна фирма и то из УАЕ, док се 2016. године јавило чак 12 фирми. Слично томе, када је реч о приватизацији ПКБ–а, само се фирма Ал Дахра појавила на тендеру и купила је ПКБ за нешто више од 105 милиона евра, иако је процена вредности Пољопривредне корпорације Београда износила 104,5 милиона евра, што је само део укупне вредности.

Ту је и Синофармова фабрика вакцина, у чијој су изградњи учествовале Кина, УАЕ као и Србија, по најавама је требало да производи 40 милиона доза годишње које би се извозиле, али је судбина овог пројекта непозната.

Не улажу само из УАЕ у Србију. Највише оружја одлази у Емирате

УАЕ су у претходне три године у самом врху листе земаља по вредности извоза наоружања и војне опреме (НВО) из Србије, показују подаци Министарства трговине Србије, надлежног за издавање дозвола за извоз.
По подацима које је објавила РСЕ у 2020. години на тој листи заузимају прво место са извезеним оружјем у вредности од 61,56 милиона америчких долара.

Пре три године, тачније 2019. по вредности извоза НВО Емирати су били друга најзначајнија извозна дестинација са 71,45 милиона долара, одмах после Сједињених Америчких Држава са 86,23 милиона долара.

У 2018. години Србија је у Емирате извезла НВО у вредности од 165,26 милиона долара, чиме је та земља предњачила као извозна дестинација.

Последњи од уговора склопљен је у фебруару када су домаћа компанија Југоимпорт СДПР и ЕДГЕ група из УАЕ потписали у Абу Дабију уговор о продаји „значајне“ количине муниције, производа компаније оружја Крушик из Ваљева.

Такође је 2013. потписан уговор у Абу Дабију између „Југоимпорт СДПР-а“ и компаније ЕАРТХ из Емирата о заједничком развоју и опремању ракетног система АЛАС.

Страни медији су у међувремену писали да је извоз оружја у Емирате споран због улоге коју та земља има у оружаним конфликтима у свом окружењу.

Председник Србије Александар Вучић је у априлу, на изложби војне технике на аеродрому у Батајници код Београда, коментаришући извоз оружја, рекао да Србија извози оружје свугде где је дозвољен крајњи корисник.

Министар финансија о вредности арапских инвестиција

Према подацима из јула 2022. године Синиша Мали је изјавио да укупна вредност арапских инвестиција у Србији износи четири милијарде долара.

„Нето прилив у 2018. години из УАЕ у Србију био је 180 милиона евра, а 2010. године инвестиције из УАЕ су износиле само 300.000 евра. Овај податак можда најбоље говори о томе колико смо ојачали нашу сарадњу за само неколико година“, навео је Мали.

Председник Србије Александар Вучић је у октобру 2021. у Дубаију изјавио да у Србији послује око 1.000 компанија из Емирата, а према подацима Народне банке Србије директна улагања из Емирата у Србију у 2021. години износила су 11,8 милиона евра.

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/svi-poslovi-emirata-u-srbiji-od-beograda-na-vodi-do-merkatora/?fbclid=IwAR0If678Q_x4AoNr_DjEjrTFqCnATC5l9Bn1WBB-xJa7Nh8mdd26fvWsPDU

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments