Друштво, Истраживања-Досије, Лист "ПОЛИТИКА", Србија

Сам са супругом у 180 квадрата

ЕКСКЛУЗИВНО У „ПОЛИТИЦИ”: ПЉАЧКА СТАМБЕНОГ ФОНДА ФЕДЕРАЦИЈЕ (3)

 

  • Председник Стамбене комисије Савезне владе Зоран Вујовић доделио себи стан на спектакуларан начин. –
  • Додељивање „додатне стамбене јединице” потпуно бесправан чин у случају бившег генералног секретара Савезне скупштине. –
  • Као „заштитник државне имовине”, Милан Тадић, директор Савезне дирекције за имовину, лако крчмио народно. –
  • Јевђовић експресно до великог стана.-

Субота 3. март 2001.

Пише: Јово Вукелић

Висока државна функција није схватана као прилика да се уложи труд за напредак друштва, јачање државе и добробит њених грађана, већ као сјајна прилика да се увећа лично богатство и приватна имовина.

Наши доскорашњи властод-ршци, без обзира на то да ли су на функцији били годину или две, успевали су да са власти оду знатно

богатији него што су били кад су на њу стигли. 3ато и те како има смисла предлог да сви државни функционери одмах по доласку „на власт“ попишу своју имовину и предају имовинску карту.

Др Зоран Вујовић, савезни министар, као председник Комисије Савезне владе за стамбена питања, сам себи је омогућио откуп петособног службеног стана од 180 квадрата на такав начин да је то врло тешко описати.

Зоран Вујовић, председник Стамбене комисије, доделио је себи стан од 180 квадрата супротно свим законским прописима

Наиме, њему је додељен у закуп на неодређено време стан у Улици Душана Богдановића под условом да Комисији савезне владе врати стан из Добрачине 33 од 84 квадрата, а који користи са супругом, Овај службени трособан стан додељен му је још 1995, а потом му је дозвољен и закуп на неодређено време, али под условом да Комисији уступи вишак стамбеног просто-ра који користи као власник двособног стана од 60 квадрата у Ужицу. У предмету нема никаквих доказа о промени намене предметног тог службеног стана у породични.

Новим решењем од 1997. Комисија мења претходно решење тако што се уместо наведеног услова сада тражи да Вујовић врати, уступи стан који користи у Ужицу.

Затим се следећим решењем из 1999. мења претходно решење и Комисија укида обавезу враћања вишка стамбеног простора као услова за добијање стана у Добрачиној.

Тада Савезна дирекција за имовину СРЈ констатује да правно није регулисано коришћење наведеног стана и о томе обавештава Комисију Савезне владе.

Вујовић је у јануару 2000. закључио Уговор о закупу стана од 180 квадрата, али захтев за откуп није заведен и није назначен да-тум подношења захтева. Из предмета се види да је извршио примопредају стана у Добрачиној, али бодовна листа није потпуна, јер недостају подаци битни за откуп стана. Нема доказа о отклањању неправилности, нема фотокопија личних карата…

Тада се сазнаје да је поменути огромни стан прибављен Уговором о купопродаји станова СТАНКОМ холдинг компаније и Владе СРЈ од августа 1999, али ту се наводи 11 станова са 686 метара квадратних. А анексом Уговора из децембра уместо 11 станова наводи се девет станова! Купопродајна цена за поменути стан утврђена је у децембру 1999. у вредности од 13 милиона.

Тако је председник Стамбене комисије Савезне владе Зоран Вујовић сам себи доделио енормни стан од 180 квадрата за становање са својом супругом. Подсећамо читаоце да се стан додељује лицима која немају решено стамбено питање на основу Закона о становању. У Вујовићевом случају све је било супротно законским прописима.

Помоћник савезног министра за саобраћај Душан Јовановић добио је у закуп на неодређено време двособан стан од 62 квадрата за свсје трочлано домаћинство. Али, у досијеу нема доказа да ли Душан Јовановић има решено стамбено питање, констатују инспектори и наводе да је Јовановић у августу 2000. закључио Уговор о откупу овог стана.

Штамбук одустао

Др Владимир Штамбук, савезни посланик, добио је у закуп на неодређено време стан у Александра Стамболиског површине 170 квадрата, који је изузет из фонда ДИПОС-а, под условом да стан који користи у Булевару АВНОЈ-а уне-се у фонд станова ДИПОС-а. Поменути стан који користи и нови који је тражио да добије Штамбук користи са супрутом. У свом захтеву Комисији од јула 2000, а који је поднет дан после седнице Комисије, Штамбук је написао само једну реченицу у којој тражи да добије већи стан.

……………………. 

Штамбуково објашњење 

Владимир Штамбук јавио се јуче нашој редакцији и објаснио нам зашто је одустао од свог захтева за добијање већег стана:

– Радило се о покушају да ме преваре, да ми подметну непријатну игру око добијања стана и када сам то осетио и сазнао, одмах сам одустао од свог захтева.

…………………..

Комисија, ипак, иако није јасно како, доноси одлуку да се Штамбуку додели већи стан иако се из његовог захтева не види број чланова

домаћинства, структура и површина стана који користи и по ком основу га користи… Тачно 20. новембра прошле године када је Савезни управни инспекторат започео управно-инспекцијски надзор Штамбук се изненада предомислио и писмом обавестио надлежне да одустаје од „решавања свог стамбеног питања”.

И некадашњи генерални секретар Савезне скупштине Милисав Миленковић добио је у закуп на неодређено време, као додатну стамбену јединицу, двособан стан површине 63 квадрата у Скендер-беговој који ће користити у петочланом домаћинству.

Из предмета се види решење из 1955. о додели службеног стана у Молеровој од 56 квадрата Миленковићу, а решењем из1966. том стану је промењена намена и додељен је секретару Скупштине у закуп на неодређено време (стан ће користити са супругом – тако пише у том документу).

У предмету нема уговора о закупу стана, а уговор о откупу закључен је маја 1996.

Овде је важно истаћи да је у овом случају Комисија савезне владе додељивала стан, односно додатну стамбену јединицу, лицима који по Уредби на то нису имали никакво право, јер Уредба не познаје институт додатне стамбене јединице.

Вешта манипулација

Милан Тадић, доскорашњи директор Савезне дирекције за имовину СРЈ, требало би по функцији коју је обављао да буде међу првима који штити имовину СРЈ. Али, изгледа да није било тако.

Наиме, овај високи функционер из Пожаревца, који је на функцији био од октобра 1999. поднео је захтев у јануару 2000, значи после три месеца, за решавање свог „стамбеног проблема”. А у захтеву наводи „да са супругом и двоје деце и сада живи у Пожаревцу!” Он не наводи своју тренутну стамбену ситуацију, па испада да човек живи као подстанар, или у приколици или шатору.

Углавном, њему се додељује у закуп на неодређено време стан од 125 квадрата у Молеровој, издвојен из фонда ДИПОС-а. На основу изјава стручних и надлежних лица из државних институција овде нема предмета, већ се он налази у надлежној служби Владе Србије. А како она управо ових дана интензивно испитује начин доделе станова из њеног власништва, сазнаће се и судбина овог стана.

Савезни управни инспектори истичу и једну вешту манипулацију коју су открили у току свог рада. Наиме, у многим случајевима наводи се да је дипломатско-стамбено предузеће, познатије као ДИПОС, час у ликвидацији, час није! Његов статус је утврђиван тачно онако како је властима одговарало да из овог предузећа отуђују станове и сада је ова фирма скоро потпуно опљачкана.

З. Јевђовић брзо до четворособног државног стана

Иако није дуго био на функцији директора Танјуга некадашњи новинар РТС-а Зоран Јевђовић стигао је да се окући и реши свој „стамбени проблем” о државном трошку.

Он је добио у закуп на неодређено време четворособан стан у Интернационалних бригада, уз услов да Комисији за стамбена питања Владе Србије уступи једнократно (?) право коришћења на одговарајућем стану, односно одговарајућој стамбеној површини!?! Наводи се да ће стан користити са супругом, сином и кћерком, а у Савезној дирекцији за имовину СРЈ нема предмета. У овом случају није јасно шта се заправо догодило, .овај предмет се истражује, а нема чак ни података о површини четворособног стана.

 

(У сутрашњем броју: Како су станове добили: Милош Бојовић, Радован Матовић, Вељко Ћурчић, Светозар Симовић, Милутин Алексић, Маргит Савовић)

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of