NATO, Друштво, Истраживања-Досије, Политика, Преносимо, Русија, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија, Србија и ЕУ

Само 35 одсто грађана је за улазак у ЕУ

 ПРВИ ПУТ ВЕЋИНА ГРАЂАНА СРБИЈЕ ПРОТИВ УЛАСKА У ЕУ

  • Први пут недвосмислена већина грађана Србије је против уласка наше земље у Европску унију, показују истраживања агенције Ипсос
  • У тренутку општег страха и неизвесности од пандемије ЕУ није испуњавала очекивања грађана Србије па јој је падала подршка.
  • Тешко ће доћи до промене расположења грађана Србије према процесу приближавања ЕУ, сем ако се Вучић изузетно не ангажује на том питању- оцењује стручњак Ипсоса

Према истраживању поменуте агенције, против европских интеграција је чак 44 одсто грађана, док је 35 одсто за, а осталих 21 одсто не зна или не жели да се изјасни. По правилу, до пада подршке за улазак у ЕУ долазило је у кризним ситуацијама – када су расли притисци у вези са Kосовом или када је проглашена пандемија корона вируса. Ипак, никада се није догодио суноврат подршке као последњих недеља.

Марко Уљаревић, директор Ипсоса каже да се данас, по први пут од када се прате трендови везани за европске интеграције, региструје да већи број грађана Србије не би гласао за приступање Европској унији на евентуалном референдуму, у односу на оне који интеграције подржавају.

Директор Ипсоса констатује раст броја људи који се противе приступању ЕУ

– У марту смо имали оштар раст броја људи који су против европских интеграција, праћен благим падом оних који интеграције подржавају. Протеклих месец дана су нам донели наставак тренда раста броја људи који се противе приступању ЕУ, уз још оштрији пад оних који подржавају интеграције. Сада имамо 34,9 одсто грађана који би на референдуму подржали придруживање Србије ЕУ, док би против гласало 43,8 одсто – наводи Уљаревић.

Промене у вези са ратом у Украјини

Он објашњава да ову промену недвосмислено можемо довести у везу са ратом у Украјини.

– Kолико год је у протеклим годинама Србија била успешна у балансирању своје међународне политике, садашње околности су такве да свакодневни притисци да се Србија определи и придружи санкцијама Русији свакако опредељују грађане да се другачије одреде према Унији. Сигурно и Русија не седи скрштених руку, већ користи своју меку моћ која долази, пре свега, од енергетске зависности Србије, али и подршке у међународним организацијама везаним за статус Kосова, али то се у јавности не види – каже он.

На питање како објашњава да је до сада већина људи у Србији подржавала интеграције, Уљаревић истиче да је упркос негативном сентименту, велики број грађана европским интеграцијама приступао рационално, па смо тако константно имали двадесетак процената, односно око милион грађана Србије који би на евентуалном референдуму гласали афирмативно без обзира на то што они лично не гаје баш позитиван сентимент према ЕУ.

– Kад тим рационалнима додамо и оне који су имали и позитиван сентимент и уз то су подржавали европске интеграције Србије, увек смо имали већи број грађана који би на референдуму гласали за приступање. Дакле, подршка европским интеграцијама нема само емотивну компоненту, већ је рационална подједнако или више изражена – наводи Уљаревић.

После признања Космета од ЕУ и Запада 2010.  и 2011. удвостручен број противника европских интеграција

Срдачна добродошлица.- Карикатура: Горан Дивац

Kада пада подршка европским интеграцијама?

Период са двотрећинском већином подршке у општој популацији је завршен оног тренутка када се признање Kосова као независне државе по први пут јавило као предуслов европских интеграција Србије.

– Сходно томе, током 2010. и 2011. године број противника европских интеграција се у Србији увостручио, а у наредним годинама трендове раста подршке европским интеграцијама би прекидале најаве нових условљавања било да долазе од наших или европских политичара, па и оних који немају никакве везе са европским интеграцијама Србије. Након пада подршке током првих пар месеци 2014, упркос осцилацијама, имали смо позитиван тренд све до проглашења пандемије и марта 2020. године.

И пандемија 2019. донела пад подршке Срба Европској унији

Тада бележимо нови нагли пад, и готово да смо имали једнак број људи који су за и оних који су против придруживања ЕУ. Тај пад се са ове временске дистанце може тумачити на различите начине, али сигурно је да у том тренутку општег страха и неизвесности ЕУ није испуњавала очекивања грађана Србије. Након тих првих пар месеци пандемије тренд подршке се опорављао, уз већ уобичајене осцилације изазване дневним политичким догађајима, све до избијања рата у Украјини – објашњава Уљаревић.

Уморни путник.- Карикатура: Горан Дивац
Постоји веза између партијске припадности и подршке ЕУ

Kада се погледа структура подршке по партијској линији, онда је јасно да унутар сваке од политичких странака не постоји хомоген однос према ЕУ.

Чак и код коалиције Морамо, која одудара од клишеа, имамо, један мањи, али значајан проценат евроскептика, без обзира на њену неупитну проевропску оријентацију. “И Европа и Kосово” није одлика само једне или две странке у Србији, већ готово целокупне политичке сцене, али сходно Вучићевој снази, значајан део подршке европским интеграцијама долази од гласача СНС. Вучићева странка у суштини јесте просек Србије, и Вучићев отклон од европских интеграција би био догађај са далекосежним последицама на политички живот у Србији, у овом тренутку далекосежнијим од оних који су уследили након формирања те странке. Зато је и на њима највећи терет европских интеграција, или да будем прецизан, терет је на Вучићу. На то га обавезује резултат који је постигао на председничким изборима, и онолика разлика у гласовима између њега и партије коју још увек води – истиче Уљаревић.

Грађани Србије осећају да нема добрих намера из ЕУ (карикатура: Горан Дивац)
Од Русије стиже подршка, од ЕУ условљавања

Kога Срби бирају, Европу или Русију?

Уљаревић наводи да наметнута дихотомија Русија или Запад није парадигма коју треба да усвојимо као оквир у ком се доносе одлуке.

Истраживање показује да хистерична антируска пропаганда Запада нема ефекта на грађане Србије

– За Србију је кључ да покаже зрелост и да своје интересе стави на прво место, а да од партнера тражи већи ниво разумевања и подршке. Иако сам свестан лакоће којом ово изговарам, наслућујем и тежину да се то и реализује у пракси – каже Уљаревић.

Уз то, како објашњава, наратив који се гради око улога је такав да се за ЕУ и Србију везује условљавање, а за Русију подршка, и он није добар ни за ЕУ, а ни Србију.

– Иако је банализација, уместо реченице “условљавамо вас да промените или постигнете” иста порука се може постићи и са приступом “подржавамо вас да промените или постигнете”, а с обзиром на комплементарност циљева, ефекат би засигурно био бољи. Ипак, парадоксално звучи, највеће шансе за опоравак подршке европским интеграцијама имало би Вучићево снажније опредељење и залагање за европске интеграције Србије – закључује Уљаревић.

Линк

https://www.blic.rs/vesti/politika/prvi-put-u-istoriji-vecina-gradjana-srbije-protiv-ulaska-u-eu-veliko-istrazivanje/71wlnbr

::::::::::::::::::::::::::::::::

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Д. М. С.
Д. М. С.
23 дана раније

Нажалост, на делу је по ко зна који пут западно “завади, па владај” и уживај у туђој несрећи.