Друштво, Политика, Преносимо, Слободе, Србија

Рио Тинто обмануо српску јавност да не истражује литијум широм Србије

Тинтовци планирају басен муља и јаловине у долини између две реке

  • Рио Тинто добио дозволу да истражује и на другим местима у Србији налазишта литијума, али је без икаквог стида обмануо јавност категорички тврдећи да то не чине они, јер је име фирме незнатно измењено!?!
  • Басен муља и отровне јаловине треба да се складишти на огромној површини од око 20 хектара између двеју река Јадра и Корените. У случају поплава настаће еколошка катастрофа, а подручје је врло плавно
  • Ако се још дозволи да Рио Тинто копа и на подручју села од Црног врха до планине Јухор, а изгледа да су добили дозволу  да истражују и око Ваљева  и Пожеге, онда ће од западне Србије да остане огромна рупа са библијским гомилама јаловине на којој ни трава не расте!
  • Откривено је да је Рио Тинто потплаћивао бројне важне људе блиске влади у Монголији, који су давали позитивно мишљење о проширивању рудника.

 Пише: Др Мирјана Анђелковић Лукић

Рио Тинто је мултинационална компанија која је дошла у Србију да експлоатише руду у којој се налази бор, натријум и литијум у једном новом минералу названом по реци Јадар- јадарит.

Компанија Рио Тинто себе рекламира као врло одговорну и модерну рударску компанију и на сваки начин жели да докаже становницима села око Лознице, како су они одговорни и брину пре свега о стању животне средине. И наравно, отворени су за сарадњу са свим лицима која су  зинтересована за утицај рудника на животну средину. Нема места неповерењу, јер Компанија се брине о заштити воде и земљишта, о чистом ваздуху.

Читава прича никако  да се уклопи у њихов пројекат о складиштењу јаловине на огромној површини од око 20 хектара између двеју река, Јадра и Корените, где ће временом настати, не брдо, већ планина бескорисног, и опасног рударског отпада. У руди јадарит има од 0,5 до 1,6 % литијума по тони, што значи да га има од 5 до 16 килограма у једној тони. Све остало, кад се одузме од тоне, је отпад.

Рио Тинто планира изградњу километарских мрачних и влажних тунела на 700 метара под земљом

Како би објаснила неуком народу у Србији, који се буни против отварања рудника и великог „економског напретка“ Србије, ова компанија је 20. априла сазвала on line отворену конференцију на којој су стручњаци из компаније одговарали на питања заинтересованих грађана, али  и стручних лица, професора, еколога, мештана.

Конференцију је отворила директорка компаније Рио Сава Еxплоратион, дела мултинационалне рударске компаније Рио Тинто, Весна Продановић. У уводном излагању, директорка је рекла да је компанија спремна да свим заинтересованима пружи одговоре на њихова питања  о пројекту отварања рудника литијума „Јадар“ код Лознице, и да ће компанија наставити активно да разговара о томе. Додала је да је компанија свесна изазова и важности да шира јавност разуме како се пројекат „Јадар“ развија, како ће се уклопити у локалну заједницу, како се односи према области заштите животне средине, и како ће развој овог пројекта допринети локалној привреди, обезбедити послове и допринети развоју.

Једино се она разговетно чула на конференцији, сви остали из компаније, који су давали објашњења, а и одговоре на питања, нису се чули због лошег тона! Да ли намерно или због нестручног руковања, не зна се.

Једно од питања заинтересованих  на тој отвореној конференцији, било је да ли Рио Тинто још на неким местима у Србији истражује налазишта литијума, одговор је био категорично негативан.

Испоставило се да из компаније нису рекла истину, или  народски речено – слагали су!

Компанија „Јадар литијум“ добила је лиценцу за рударско истраживање на још четири локације, трагаће за литијумом на укупно седам места у Србији. Почеће са истраживањима у селу Сиоковац, у близини Јагодине.  Ово је објављено на сајту Министарства рударства и енергетике.

За оваква истраживања, а касније и ископавања, „планирана је читава траса села од Црног врха до Јухора“, каже огорчена мештанка из села Сиоковца.

Да ли директорка В. Продановић види овако себе у огледалу

Ако се дозволи да Рио Тинто копа и на том подручју,  а изгледа да су добили  дозволу  да истражују око Ваљева  и Пожеге, онда ће од западне Србије да остане огромна рупа са библијским гомилама јаловине на којој ни трава не расте!

Рио Тинто прави велике штете на њивама, још пре почетка радова. Из  њихових пробних бушотина избијала је на површину слана вода и упропастила више десетина ари њива под детелином. Власници су поднели захтев за накнаду причињене штете, што је Рио Тинто платио. Ако се овакви пропусти јављају још док се врше испитивања сондама, шта ће бити са околним земљиштем и њивама Рађевине које се наслањају на атар рудника јадарита, кад овај почне да ради и да црпи слану воду?

Иначе, Компанија је позната по својим корупционашким аферама. Они подмићују људе који могу да им омогуће приступ налазишту. Имају руднике бакра и у Монголији, али не на плодној земљи, већ у пустињи Гоби. Влада Монголије има око 34% удела у рудницима бакра. Кад је Рио Тинто требало да продужи уговор и да прошири рудник, влада Монголије је запретила да ће уговор бити поништен, јер је откривено да је Рио Тинто потплаћивао бројне важне људе блиске влади, који су давали позитивно мишљење о проширивању рудника.

Један од њих је бизнисмен Biambasaikhan Baianjargal, који је, у својству владиног званичника, потписао споразум о финансирању из маја 2015. године за 6,75 милијарди долара подземног проширења рудника бакра Oyu Tolgoi у пустињи Гоби. Biambasaikhan је тренутно у затвору. Заједно са још тројицом сарадника, 2019. године монголски окружни суд га је прогласио кривим за злоупотребу положаја због потписивања споразума без тражења парламентарне ратификације. (https://www.ft.com/content/dedd499f-7df5-4630-9a01-a27e9618059e )

Да ли се може очекивати да би у Србији неко, ко је ухваћен у оваквом послу, завршио у затвору? Да ли је споразум са Рио Тинтом о експлоатацији руде јадарита верификовала Народна скупштина Србије, и ако јесте, због чега народ Србије о томе није обавештен? Или је и то проглашено за службену тајну? Много питања, а ниједног одговора.

::::::::::::::::::::::::::::::::::

Португалија одустаје од отварања рудника литијума

  • Компанија Лусорекурсос је урадила студију о заштити животне средине која је „недвосмислено недовољна“, због чега „неће проћи много времена док јој влада поништи лиценцу“.
  • Пројекту вредном пола милијарде евра, који би заузео територију од 825 хектара, жестоко се успротивило локално становништво
  • „Отварањем рудника била би потпуно уништена животна средина и узајање било које културе било би немогуће“, рекао је Армандо Пинто, координатор локалног удружења које се противи пројекту.
  • Пинто наводи да би отварањем рудника могло да се угрози и водоснадевање тог дела Португалије.
  • Дешава се све врло слично као у Србији

Португалија ће највероватније одустати од отварања рудника литијума у региону Монталегре, рекао је порталу Политико португалски министар за заштиту животне средине Жоао Педро Матос Фернандез.

Европска унија жели да на својој територији обезбеди довољне количине литијума, како не би зависила од трећих земаља, јер сада увози готово све неопходне количине те руде. Европска комисија процењује да ће потражња за литијумом до 2030 бити 18 пута већа него сада, а до 2050. Чак 50 пута већа.

Због тога се о отварању рудника литијума, поред Португалије, тренутно преговара у Финској, Шпанији, Србији, Чешкој и Аустрији.

Масовни протести у Португалији против градње рудника уродили су плодом

Фернандез је рекао да ће се од пројекта одустати због „недовољног професионализма“ компаније Лусорекурсос, која је 2019. године добила лиценцу за испитивање терена.

Према његовим речима, компанија је урадила студију о заштити животне средине која је „недвосмислено недовољна“, због чега „неће проћи много времена док јој влада поништи лиценцу“.

Пројекту вредном пола милијарде евра, који би заузео територију од 825 хектара, жестоко се успротивило локално становништво, јер би постројења била само неколико метара удаљена од приватног пољопривредног земљишта.

Kомпанија Лусорекурсос је саопштила да је испитивањем терена утврђено да би на тој локацији могло да се добије до 30 милиона тона литијума.

„Отварањем рудника била би потпуно уништена животна средина и узајање било које културе било би немогуће“, рекао је Армандо Пинто, координатор локалног удружења које се противи пројекту.

Тај регион је од Уједињених нација добио статус Глобално важне пољопривредне локације, што је додатно аргумент локалном становништву да тражи одустајање од пројекта.

Отварање рудника је велика претња за све нас који овде живимо и угрозио би нам шансе да и даље имамо приступ субвенцијама за пољопривреду Европске уније, које су кључне за наш опстанак, казао је један од чланова Удружења, локални фармер Жустино Дијаз.

Пинто наводи да би отварањем рудника могло да се угрози и водоснадевање тог дела Португалије.

„Већи део северне Португалије пије воду која долази одавде и за мене је шокантно да је влада уопште разматрала могућност отварања рудника на овој локацији“, рекао је Пинто.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Подели:

5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments