Да ли ће проф. Остојић дочекати повратак на Факултет
Како је незаконитим и бруталним деловањем Иванке Поповић проф. Станко Остојић избачен са Технолошко металуршког факултета
- Иванка Поповић најбоље плива у мутној води
- Суштина проблема је да је Иванка Поповић направила систем у коме су органи Универзитета уништени.
- Упропашћена катедра за техничку физику на Технолошко металуршком факултету
- Бројна непоштовања прописа и кршења изборне процедуре у избору проф. Станка Остојића
Пише: Јово Вукелић
Текст говори о суровој неправди која је, од стране садашње ректорке Иванке Поповић, проф.Ђорђа Јанаћковића, пок. Бориса Лончара и многих других са Технолошко металуршког факултета (који су били интересно удружени и директно потчињени И. Поповић), нанета угледном проф. Станку Остојићу. Проф. Станка Остојића су без икакве кривице на незаконит начин удаљили јануара 2017. са посла колеге на ТМФ, а уз то су га годинама шиканирали и малтретирали да то треба да остане забележено. Да остане траг за наше потомке о недостојним поступцима колега професора, са овог факултета предвођених Иванком Поповић, према овом, по свему судећи, поштеном и честитом колеги.
* * * * * * *
Ни данас, после пуне четири и по године проф. Станко Остојић (радни спор у суду још траје!) није враћен на свој посао, да буде професор на Катедри за техничку физику на Технолошко металуршком факултету(ТМФ), где је, од када је уведено оцењивање, до одласка пуних двадесет година – до 2017. био најбоље оцењивани предавач и убирао сва признања и похвале.Али, замерио се колегиници Иванки Поповић и морао је да изгуби посао!
Ко је човек који се толико силно замерио Иванки Поповић, тадашњем проректору и бившем декану на ТМФ, а садашњој актелној ректорки, толико да је грубо истеран са факултета?
О проф. Станку Остојићу
Др Станко Остојић, (61 година) је до 2017. године био ванредни професор на катедри за техничку физику Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду. И основну школу и Математичку гимназију је завршио у Београду као као носилац дипломе “Вук Караџић”. На нивоу републичких и савезних такмичења (СФРЈ) из физике и математике редовно се такмичио и освајао првa и друга места, као и бројне друге награде. Два пута се пласирао у олимпијски тим за Међународне олимпијаде из физике. Тако је 1977. године добио признање за решење задатка из термодинамике. Дипломирао је 1987. на Електротехничком факултету (ЕТФ) у Београду, одсек Техничка физика-физичка електроника, где је био и студент демонстратор за физику. На Сусретима студената електротехнике СФРЈ за такмичење у знању из физике освајао је екипно бронзану и златну медаљу, као и златну медаљу у појединачној конкуренцији.
Запослио се на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду од 1995. године, где је прошао сва наставна звања, и до истеривања са радног места 2017. имао је звање ванредног професора за ужу научну област техничка физика и физичка електроника.
О својој каријери Остојић каже: „За две деценије рада са студентима сматрао сам својом најсветијом дужношћу да студентима пренесем своје годинама стицано знање и искуство и оспособим их да постану поштени и добри људи и добри инжењери. Студенти су мој труд препознали и увек награђивали најбољим оценама, па је тако агенција iSerbia (www.iSerbia.rs) 2012. године представила резултате истраживања урађене на узорку од 2.839 студената са 65 факултета на територији Србије. У извештају који представља искључиво мишљење студената Технолошко-металуршког факултета у Београду, на питање: “Aко би морали да издвоје једног професора који је најпозитивније утицао на њих”, студенти су дали одговор – (то би био професор) Станко Остојић“. (http://www.iserbia.rs/rangiranje_2012/29_Izvestaj_Univerzitet_u_Beogradu_Tehnolosko-metalurski_fakultet.pdf).
А 27. априла 2016. године Технолошко-металуршки факултет у Београду је расписао конкурс за избор у звање једног редовног или ванредног професора за ужу научну област техничка физика и физичка елекроника. Остојић се пријавио и био једини кандидат.
Стручни органи у поступку избора у звање су оценили да вишеструко испуњава све законом предвиђене услове за избор.
Међутим, Изборно веће Технолошко-металуршког факултета са тадашњим деканом факултета Ђорђем Јанаћковићем који је председавајући већа, више пута је прекршило Кодекс професионалне етике (чл. 34 Кодекса и друге) и упркос свему гласало против избора Остојића.
У изборном поступку констатован је утицај снажних лобија чији је циљ да ни по коју цену не буде изабран, чиме је дискриминисан у односу на остале наставнике. Начињене су бројне повреде правила поступка и закона, због чега је више пута реаговало Министарство просвете.
Због таквог поступања одговорних од априла 2016. појавила се реална претња да ћему истећи уговор о раду 31. јануара 2017. године и да ће му тада престати радни однос на факултету. И то се, догодило!
Иванка Поповић: Водите га!
Када је Остојић на званичном састанку дана 15. 01. 2008., у својству председника Синдикалне организације запослених на ТМФ-у (том састанку је присустовао и тадашњи шеф катедре за техничку физику проф. Рајко Шашић), указивао на кршење закона од стране Иванке Поповић, она је, уместо предузимања мера на спречавању незаконитости, грубо одбрусила, обраћајући се проф. Рајку Шашићу: «Водите га!»
О томе проф. Остојић сведочи: « Рекла је «водите га» као да сам пас, и окренула се и отишла… Наравно, био сам врло потресен због такве увреде, иначе ничим заслужене. Тужио сам је затим суду због тешке увреде и надлежни суд је донео коначну пресуду да је Иванка Поповић крива. Кажњена је кривично 2010. године, судском опоменом за кривично дело из члана 170. Кривичног закона! Такву пресуду својим тадашњим везама није могла да спречи, а данас би вероватно и то успела.»
Остојић наставља: „Како се поступак мог избора за професора месецима без разлога одуговлачио, јер је клан Иванке Поповић чекао да ми истекне уговор о запослењу и да изгубим посао, а они ме тада удаље са Факултета на улицу и оставе без посла, одлучио сам да се обратим тадашњем ректору Београдског универзитета Владимиру Бумбаширевићу тражећи од њега заштиту и помоћ.
Апел и молба проф. Остојића ректору Бумбаширевићу
У том писму истакао сам „да је угрожена егзистенција и мене и моје породице, само зато што се нисам мирио са незаконитим радњама на факултету које су се односиле на непоштовање прописа и финансијске злоупотребе. А то сам све обелоданио.
Испоставило се на крају да је надзор над радом факултета како у погледу поштовања прописа, тако и у погледу располагања буџетским средствима апсолутно изостао.
Очигледно да је дошло време да спроведу одмазду надамном што и чине на најбруталнији начин. Ради заштите основних људских права, а пре свега права на рад и права на заштиту од дискриминације, принуђен сам био да се обратим свим релевантним институцијама ради помоћи.
Иванка Поповић је прогонећи мене послала поруку свима да ће свако указивање на корупцију и незаконите радње бити ригорозно санкционисано узимањем основних људских права.
Господине Бумбаширевићу,
немам никаквих сумњи да сте упознати са мојим проблемом, имајући у виду чињеницу да је проректор, кога сте Ви изабрали проф. др Иванка Поповић, организатор противправног поступања у поступку мог избора у звање редовног професора за ужу научну област заједно са деканом ТМФ-а у Београду, Ђорђем Јанаћковићем и продеканом за финансије ТМФ-а у Београду Борисом Лончаром (Лончар је трагично преминуо 2020 године –напомена уредника) .
Остојићу не помаже ни став Омбудсмана
Такође, стручни орган БУ, Универзитески омбудсман проф. др Бранко М. Ракић, Вам се обратио још 22.новембра 2016. и тражио од Вас да предузмете мере да се спречи противправно поступање на које је у допису указао, како на Технолошко-металуршком факултету, тако и у другим јединицама у саставу Универзитета у Београду, те је навео:
« У случају поступка за стицање звања редовног професора за ужу научну област Техничка физика и физичка електроника на Технолошко-металуршком факултету, мислим да је најбоље решење да захтевате од декана тог факултета да застане са поступком, док се не реши наведено питање правне ваљаности наведених институционалних и процедуралних решења.“
„У случају у коме поступам, кандидат проф. др Станко Остојић се управо налази у ситуацији да у погледу свог избора у звање редовног професора за ужу научну област Техничка физика и физичка електроника има позитиван, детаљно образложен реферат Комисије за писање реферата о кандидатима, као и позитивно мишљење Електротехничког факултета као матичног факултета (од 16. новембра 2016. године), али да је Комисија за изборе ТМФ, као противправно успостављен орган, дала негативно и при том необразложено мишљење, које би могло да усмери одлучивање чланова Изборног већа у правцу неизбора проф. др Остојића, упркос позитивном ставу стручних тела и из уже научне области (Комисија за писање реферата о кандидатима) и са матичног факултета (Електротехничког факултета).Таква одлука би из процедуралних разлога нужно била противправна.“(Исто писмо је истог дана упућено и декану Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, проф. др Ђорђу Јанаћковићу, председнику Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду, проф. др Зорану Мирковићу.)
Срамота: Ректор Бумбаширевић ћути и ништа не предузима
Од тада је прошло 49 дана, а Бумбаширевић који би требало да штити оштећеног и угроженог Остојића није предузимао ништа, а у јавности се хвалио свуда како је он вредан и савестан ректор.
Остојић тим поводом каже Бумбаширевићу:
„Није ми познато да сте од момента пријема дописа предузели било коју радњу или меру из Ваше надлежности у оквиру својих законских обавеза организације и усклађивања рада и руковођења радом и пословањем Универзитета, а ради обезбеђења поштовања Устава РС, Закона о високом образовању, Статута БУ и Кодекса професионалне етике.
Са друге стране, десило се управо оно на шта је Универзитетски омбудсман у наведеном допису указао да се може десити. Изгубио сам посао, остао сам на улици“!
Изборно веће ТМФ-а је на седници одржаној 23. новембра 2016.године донело Одлуку о неутврђивању предлога за избор наставника у звање и на радно место редовног професора, којом се одбија предлог Комисије референата. Тако није утврђен предлог да се Станко. М. Остојић изабере у звање и на радно место редовног професора за научну област: техничка физика и физичка електроника.
Недозвољене радње и повреде закона приликом отпуштања Остојића
У поступку избора који је претходио доношењу ове одлуке, начињен је велики број недозвољених радњи и повреда закона.
Дакле, Изборно веће ТМФ-а у Београду је оспорено решење донело противно одредбама Закона о високом образовању (Службени гласник РС“ број 76/05, 100/2007, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015, 68/2015“), Статута Универзитета и Технолошко-металуршког факултета, Критеријумима за стицање звања наставника на Универзитету у Београду (Гласник Универзитета у Београду бр. 140/8, 144/08, 160/11,161/11, 165/11, 179/14 и 183/15), Општег акта ТМФ-а – Правилника оначину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника, сарадника и истраживача од 26.06.2008.године чији саставни део чине Минимални критеријуми за избор наставника и сарадника на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду. )
Како се обрукао проф. Бранко Ковачевић
Управа ТМФ-а на челу са деканом проф. др Ђорђем Јанаћковићем све време покушава да уведе правило да Изборно веће може да гласа „по уметничком дојму“ угледајући се на став проф. др Бранка Ковачевића, редовног професора, бившег ректора БУ и бившег декана ЕТФ-а, који је на седници Изборног и наставно-научног већа ЕТФ-а у Београду одржаној 2016. године изјавио и остао „жив“: „ да су услови за избор у звање потребни, али не и довољни, а да је најважнији уметнички дојам, а и да дискусија није неопходна?!?“
Овом изјавом датом у поступку избора у звање проф. др Станка Остојића, проф. др Бранко Ковачевић, је начинио повреду Статута БУ, као и директну повреду Кодекса професионалне етике Универзитета у Београду (Гласник универзитета у Београду, број 193/ 2016).
Сви чланови Изборног већа ТМФ који су изгласали Одлуку бр. 36/36 од 2. децембра 2016. године су, такође, начинили и Повреду чл. 34 Кодекса професионалне етике Универзитета у Београду, којим је предвиђено:
„ (1) Процена успешности остваривања професионалних обавеза и професионалне компетенције члана универзитетске заједнице мора да буде објективна, непристрасна и утемељена на унапред утврђеним и транспарентним критеријумима. Члан универзитетске заједнице дужан је да процене о условима за професионално напредовање других чланова заснива искључиво на критеријумима који су релевантни за вршење професионалних обавеза, односно на показаној стручности, таленту и професионалним резултатима.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Јанаћковићев отац годинама чувао катедру за сина Ђорђа
Иванкин продекан је био и Ђорђе Јанаћковић кога је његов отац Тома, који је био шеф катедре, довео право на своју катедру, а потом неколико година није хтео то место да попуни, како би место сачувао за сина. Касније је Јанаћковићу стављено на терет да је плагирао рад о чему детаљно говори „Тим инжењера” и тај процес још траје. У таквој дружини није било места за Остојића.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
(2) Недозвољен је сваки облик дискриминације у поступку вредновања услова професионалног напредовања, као и у самом поступку напредовања.
(3) Сви чланови универзитетске заједнице имају једнаке услове за напредовање на основу процене испуњености професионалних обавеза.
(4) Наставници имају професионалну одговорност да брину о обезбеђивању подмлатка научне и наставне заједнице и да подстичу напредовање и осамостаљивање млађих чланова универзитетске академске заједнице.“
Изборни процес на ТМФ кршен на најгрубљи начин
Повреду чл. 34 Кодекса начинили су председник Комисије за избор ТМФ-а: проф. др Александар Орловић и чланови Комисије за избор на ТМФ-а:
проф. др Љиљана Мојовић, проф. дрМирјана Кијевчанин, проф. др Петар Ускоковић, проф. др Зорица Цвијовић, и проф. др Александра Перић- Грујић.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Поповићка агитовала против Остојића код проф. Дукића
Иванка Поповић је мене позвала и када је био у току мој избор за доцента (2006. године), а она је била продекан за наставу, и рекла ми: “Ти ниси за факултет”, а онда је ишла код професора Мирослава Дукића са ЕТФ-а, који је био председник тада стручног Електротехничког већа које је одлучивало о мом избору и тражила да не будем изабран, што је професор Дукић са гађењем одбио, јер сам ја испуњавао све услове за избор.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Као чланови Комисије за избор Остојића они су гласали против усвајања извештаја. Нису омогућили рок за жалбе и приговоре на извештај. Тиме је Комисија за извештај онемогућена да одговори на њих и да примедбе и одговоре достави лицима која су доставила приговоре и Комисији за изборе.
Тиме је на најгрубљи начин прекршена процедура изборног процеса предвиђена Чланом 13., став 4 Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника, сарадника и истраживача ТМФ-а на штету кандидата, јер је Комисија за извештај спречена као једина стручна да обавести веће да ли су дате примедбе основане или нису.
Дакле у материјал за седницу је увршћен и предметни документ који је лажан и по форми и по садржини, а који је подметнуо Борис Лончар.
Незаконито поступање Јанаћковића, Петра Ускоковића и целог деканског колегијума ТМФ
Осим наведених лица Повреду чл. 34 Кодекса начинили су: Ђорђе Јанаћковић, декан ТМФ-а у Београду и сви чланови деканског колегијума ТМФ-а у Београду:проф. др Борис Лончар, проф. др Александра Перић- Грујић, проф. др Александар Орловић, проф. др Петар Ускоковић, јер су на седници 23.11. 2016.године гласали за доношење Одлуке о неутврђивању предлога за избор наставника у звање и на радно место редовног професора Остојића, а притом као Чланови универзитетске заједнице нису процену о условима за професионално напредовање др Станка Остојића засновали искључиво на критеријумима који су релевантни за вршење професионалних обавеза, односно на показаној стручности, таленту и професионалним резултатима,а такође нису спречили прекршај процедуре изборног процеса предвиђен Чланом 13., став 4 Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника, сарадника и истраживача ТМФ-а, и нису ништа предузели да се у поступку избора у звање проф др. Станка Остојића поштују прописи Универзитета у Београду.
Проф. Остојић писмо Бумбаширевићу завршава питањем:
- Шта сте предузели у вези са дописом од 22. новембра 2016. године који Вам је упутио проф. др Бранко М. Ракић, стручни орган БУ универзитески омбудсман?
Такође Вас молим:
- Да заузмете став о питању да ли је у поступку избора у звање проф. др Станка Остојића, дошло до кршења изборне процедуре и у чему се прекршаји процедуре по Вашој оцени састоје, који прописи су повређени;
- Да предузмете мере на отклањању последица које су настале кршењем процедуре и обезбедите да се овај проблем реши у оквиру Универзитета у Београду, без учешћа судских и других државних органа и међународних организација;
Посебно Вас молим да обезбедите поштовање прописа Универзитета у Београду, да обезбедите поштовање мишљења, препорука и захтева свог стручног органа Универзитетског омбудсмана проф. др Бранка Ракића, те обезбедите процесуирање чланова академске заједнице који су на описани начин извршили најбруталнију повреду Кодекса професионалне етике и других прописа Универзитета у Београду.
Нарочито Вам указујем на чињеницу да сам Уговор о раду закључио на одређено време до 31 .01. 2017.године, и да су сви наведени прекршаји процедуре чињени у намери да мени истекне важност уговора о раду, на који начин ја остајем без посла.
Такође Вам указујем на чињеницу да је Управа ТМФ-а на челу са Иванком Поповић осмислила читав сценарио давања отказа мени.
Имајући у виду да тиме губим и право да конкуришем за стан за који сам већ водио спор пред судом од 2002. године, па у том смислу Конкурс за поновну расподелу стана нису расписали иако је протекло 6 месеци од када су били дужни да то учине.
Дакле, од 2002. године трпим одмазду управе факултета због указивања на корупцију (све у складу са чл. 29 Кодекса професионалне етике Универзитета у Београду Гласник универзитета у Београдуброј 193/ 2016). Епилог је губитак радног места, поштеним радом стечених звања и квалификација и као круна свега губитак права на стан.
Питам вас: Да ли је ово сан који треба да сањају млади и успешни студенти Универзитета у Београду?
Да ли оваква перспектива треба да им буде мотив да буду најбољи студенти и да остану у својој земљи“?
Закључак је да ректор Бумбаширевић, огрнут тогом и окићен ректорским ланцем, никада није одговорио на ово вапајуће писмо и захтев свог колеге Остојића. Остао је нем, неосетљив, ништа није предузео, а није чак ни на разговор примио колегу који је убрзо, десетак дана после овог писма остао без посла и завршио на улици (бироу за незапослена лица). Поновићемо, а хвалио се јавно својим радом и резултатима на месту ректора?!?
Упркос свим разлозима да буде изабран за редовног професора, група колега Иванке Поповић, на челу са њом, је избацила из чисте освете Остојића на улицу.
Моћ Поповићке: И Сенат Универзитета у Београду је ћутао
Колика је била моћ доскорашње деканке Иванке Поповић са ТМФ, а тада проректора БУ, да одјури колегу на улицу говори и факат да ни Сенат БУ ни на који начин није реаговао на захтеве прогоњеног професора Остојића . Иако је указивао на кршење Кодекса професионалне етике Универзитета у Београду приликом његовог неизбора у звање редовног професора и на мишљење, тачније захтев и препоруку Универзитетског омбудсмана проф. др Бранка Ракића, да Остојић испуњава све услове… група егзекутора је вршила психички терор и развлачила поступак избора чак од 27. априла 2016. године до јануара 2017., како би Остојићу истекао уговор о раду и како би без кривице остао без посла, звања, угледа и људског достојанства!
::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Иванкина недела
Проф. Остојић: “На ТМФ-у је Поповићка направила поданички систем у коме само они који јој пружају подршку имају право на све, а мене је прогонила као пример како ће проћи сви они који јој се супротставе”
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Чланови Сената нису се удостојили одговора и поред непоштовања прописа и кршења изборне процедуре од стране надлежних тела на Факултету и Остојић је завршио на улици, тачније на Бироу за незапослена лица.
Наведени професори су у поступку избора у звање начинили бројне пропусте и повреде закона (чак постоји сумња да су поједни од њих начинили и поједина кривична дела трговине утицајима и сачињавање лажних исправа и злоупотребе печата о чему ће бити обавештено надлежно јавно тужилаштво), а сваки од њих је начинио директну повреду чл. 34. Кодекса професионалне етике Универзитета у Београду.
Пошто актери ових срамних поступака нису никада до сада санкционисани, то је делом помогло да се на београдском Универзитету покрене лавина безакоња. И на другим факултетима се дешавају сличне неправде, коју нико више не зауставља, траје с друге стране гурање у избор у виша звања кандидата који то не заслужују, а о плагијатима на мастер и докторским студијама да не говоримо. Корупција приликом полагања испита је присутна на свим факултетима…
Тако да тадашњи сенат БУ није могао у овом случају да донесе часне и законите одлуке.
Треба подсетити да је проф. Остојић писао ректору БУ Бумбаширевићу, Сенату БУ, декану ТМФ Ђорђу Јанаћковићу и проф. др Зорану Мирковићу, председнику Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду.
Једино са чим сам упознат је одговор Одбора за статутарна питања којим је пружена подршка незаконитом поступању ТМФ-а, тако што је Одбор написао «да ТМФ може да образује стручна тела». Оно што у том допису није објашњено је то на који начин то стручно тело може да врши оцену мојих компетенција када чланови тог тела за то немају потребна знања, нисмо завршили чак ни исти факултет итд…
Имамо следећу ситуацију: 30. јануара 2017.године отказан је уговор о раду и Станко Остојић је остао без посла (и без стана, за који је конкурисао). Конкурс до данашњег дана није поново расписан, чиме је декан ТМФ-а Ђорђе Јанаћковић извршио грубу повреду закона са једне стране, а са друге стране претежни део наставе из предмета Техничка физика тада држе 4 лица која нису запослена на ТМФ-у и за која ми није познато по ком су основу ангажована на факултету.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Самовољна и бахата Иванка
Остојић: “Потврду да је Иванка Поповић организатор мог удаљења са факултета сам добио и од тадашњег универзитетског омбудсмана професора Бранка Ракића, Професор Правног факултета др Бранко Ракић који је у поступку моје заштите учествовао, написао је два дописа ректору и декану ТМФ-а, и тврдио да нема шансе да не будем изабран. А онда је, после неког времена, мом адвокату рекао да не може ништа да учини јер: “НЕ ДА ИВАНКА”, и од тада се више никада није јавио.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Ни допунски инспекцијски надзор од стране Министарства просвете и технолошког развоја из фебруара 2017.године којим су констатовани пропусти у изборној процедури који су довели до тога да Остојићу престане радни однос ништа нису помогли.
Након тога, декан ТМФ-а др Ђорђе Јанаћковић је на седници Изборног већа, одржаној марта 2017.године, изјавио да му од стране Министарства просвете и технолошког развоја није ништа наложено и да они неће ништа ни радити, предузимати у случају проф. Остојића, кршећи чл. 88 Закона о високом образовању.
На крају, уместо да поштује закон, др Ђорђе Јанаћковић је због личних разлога и налога Иванке Поповић и освете мени због указивања на корупцију, повредио интерес грађана Републике Србије, пореских обвезника који финансирају школство на тај начин што је свим овим радњама онемогућио проф Остојића, као признатог и компетентног професора Техничке физике 1 и Техничке физике 2, да 45 година скупљано знање преноси младим генерацијама. Уместо тога омогућио је да рачунске вежбе и лабораторијске вежбе из наведених предмета држе лица која за то немају ни формално образовање.
Дакле, др Ђорђе Јанаћковић је одговоран што је Остојићу незаконито ускратио право да ради свој посао, а кад је то учинио оглушио се о изричите законске одредбе и није расписао нови конкурс за избор у звање.
По мишљењу Остојића декан је „тиме чиме нанео ненадокнадиву штету читавој генерацији студената који ће Технолошко металуршки факултет завршити без основних знања из физике на шта су имали право и они који се финансирају из буџета као и они који се сами финансирају. Овакво понашање представља обману грађана и сматрам да такво понашање треба да буде најоштрије санкционисано“.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Неки професори Технолошко-металуршког факултета доводили младе жене у стан на Новом Београду
Претече Палме
Најпре сам засметао, јер сам конкурисао и повео спор за стан који је био намењен да се додели нечијој интимној пријатељици.
Тај стан бр. 10 у Гандијевој 20 у Новом Београду су користили неки професори Технолошко-металуршког факултета, на тај начин што су у њега доводили младе жене – чак је могуће да су то биле студенткиње о чему је 2003. године обавештен СУП у Новом Београду. До данас није расподељен, празан од 2002. године, иако је постојала обавеза да се до коначне расподеле на привремено коришћење да запосленом који има највише бодова на ранг листи. Могуће је да је мотив за отказ и то да ја не добијем стан, већ да га они отуђе.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
[…] Izvor i foto: STANJE STVARI […]