Друштво, Политика, Преносимо, Свет (планета), Слободе, Србија

Реализацију рудника Јадар треба одложити или одустати

Риотинтова одлагалишта отровних материја, базени отровног муља нису трајно решење

НИШТА ИСПОД ЗЕМЉЕ НЕ МОЖЕ БИТИ ВРЕДНИЈЕ ОД ОНОГ ИЗНАД ЊЕ

  • В. Стевановић: Изградњом рудника било би угрожено водоснабдевање Мачве. Рио Тинто из Дрине хоће да узима 1.000 тона воде дневно!
  • В. Стевановић: Пројекат Јадар је нетранспарентан.
  • Декан Шумарског Ристић: биће уништено 533 хектара земљиша, од чега око 240 хектара шуме
  • Представница Рио Тинта минимизује ризике: „ти ризици бити сведени на најмању меру“. Али доказа нема!
  • НВО: Рио Тинто жели да направи рудник у плавном подручју.

О експлоатацији литијума у долини Јадара највероватније  ће се организовати референдум, најавили су представници Министарства рударства и енергетике током панела “Треба ли Србији рудник литијума”, који је у сарадњи са Хајнрих Бел Фондацијом организовала Нова економија.

С друге стране, део стручне јавности сматра да од тог пројекта треба одустати или га одложити. Обе стране се ипак слажу да је важно дискутовати о тако значајном пројекту, да разговор мора да буде вођен на основу аргумената, а не емоција.

“Не може оно што је испод земље да буде вредније од оног што је изнад ње. Пољопривреда и становништво је важније од тога. Реализацију Пројекта Јадар требало би одложити или од њега одустати”, казао је редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) у Одељењу хемијских и биолошких наука Владимир Стевановић.

Члан САНУ: Проблем ће бити огромна јаловишта и басени прљаве, отровне воде

Он сматра да је добро што у друштву има дијалога о таквим темама, али примећује да су они “ретки или закаснели”, а да је Пројекат Јадар нетранспарентан.

Додао је да су истраживања литијума у долини Јадра почела много раније, а не пре четири године, како тврде представници надлежног министарства.

Рудна јаловишта ће остати трајно. Проблем је и вода, али не њено пречишћавање. Kако ћемо се носити са атмосферским водама? Да ли ће та јаловишта да попусте под притиском воде, као што је било са јаловиштем у Столицама”, каже Стевановић.

Академик Стевановић: Шта ћемо са огромним отпадом и отровним материјама

Он је додао да би изградњом рудника било угрожено водоснабдевање Мачве, као и да недовољно бринемо о заштити животне средине.

“Немамо сређену животну средину, да смо о њој водили рачуна, онда би и Рио Тинто водио рачуна о томе. Мора се гледати у будућност, сад су актуелне литијумске батерије, шта ће бити за 30 година, ако се возила буду кретала на водоник”, додаје Стевановић.

Државна секретарка прича бајке

Државна секретарка у Министарству рударстава Јованка Атанацковић, рекла је како сматра да није пољуљано поверење у државу, јер држава разговара са свим странама и позива их да уђу у дијалог о руднику литијума.

Она је оценила да ће се у Србији највероватније организовати референдум у вези са експлоатацијом литијума. Ако грађани о томе позитивно одлуче, Србија како каже не би требало само да извози литијум, већ треба да га користи и у производњи, чиме би остварила већу корист у ланцу вредности.

“Сматрамо да тренутну енергетску транзицију, треба да видимо као шансу за наш народ и државу да постанемо лидер у региону, користећи све принципе који данас важе у екологији”, наглашава Атанацковић.

Она је указала на чињеницу да људи често користе енергију до које се долази девастацијом животне средине, док се у исто време баве екологијом, па због тога представљају “лицемере”.

И Декан Шумарског факултета Ристић против изграње рудника

“Не треба нам рудник литијума, а са прихватљивим нарушавањем животне средине слажем се у случајевима када за то постоји јасан јавни интерес”, каже Ратко Ристић, декан Шумарског факултета.

Додаје и да је против рудника литијума, јер је Србија ратификолвала конвенције Уједињених нација о климатским променама, биодиверзитету и деградацији земљишта.

“Обавезали смо се да не повећавамо учешће деградираних површина”, наглашава Ристић.

Ристић оцењује да ће планираним рудником и постројењем за прераду руде јадарит бити уништено 533 хектара земљиша, од чега је око 240 хектара шуме на сливу потока Штавице.

Ристић не види разумно решење за изградњу рудника литијума

То земљиште је према његовим речима већ контаминирано, јер су поплаве провалиле депонију некадашњег рудника.

Ристић је оценио да Србија може да буде успешна у пољопривредном инжењерству, производњи софтвера и намештаја, не само у области рударства.

Рекао је да има велико поверење у државу, али да мали степен поверења у Министарство рударства, које “протежира рударство које само по себи треба да буде циљ”.

“То се назива еснафски аутизам, они олако деле дозволе за истраживање литијума у Србији. Нико не треба да се чуди ако дође до велике провале народног незадовољства”, додаје Ристић.

Помоћник министарке рударства „верује“ у одрживо рударство

У вези са тим питањем, са њим се није сложио помоћник министарке рударства Дејан Милијановић, који је рекао како верује у могућност одрживог рударства које неће оставити велике последице на животну средину.

Еколошка катастрофа.- Кад је брана са базенима отровног муља пукла 1998. године, коју је изградио Рио Тинто. То би се могло лако догодити и у Србији

“Недавним доношењем четири закона, први пут рудари говоре о заштити животне средине. Дајте да се окренемо било где око нас, да реагујемо како би деца реаговала, да видимо (загађење око нас). Ја долазим из девастиране средине, из Лазаревца, али имам наду да се рударска активност може учинити одрживом. Да ли ја то могу да вратим – не могу, али будуће генерације могу”, казао је Милијановић.

Он је позвао остатак струке да се заједно баве оплемењивањем и рекултивацијом површина које су из јавног интереса девастиране, али да се на 27 квадратних километара угрожених површинском екполатацијом могу направити “плућа града”.

“Преко 90 одсто мештана који су у девастираним подручјима су остали ту, зато што имају сигурност, да обезбеде своју породицу, да имају лични доходак. Људи и животна средина су највеће богатство. Ако се боримо декларативно за животну средину, а народ оде, имаћемо пусту земљу која је јако лепа, коју ће наша деца посећивати тек кад се ње сете да су јој овде корени”, казао је Милијановић.

Представница Рио Тинта минимизује опасности тровања

Весна Продановић, директорка компаније Рио Сава Еxплоратион (истраживачка фирма компаније Рио Тинто) каже да се надлежно министарство тој компанији недавно обратило са питањима које су о Пројекту Јадар недавно упутили представници САНУ и нагласила да ће одговори на њих бити доступни у наредних неколико дана.

Наглашава да ће се модеран рударско-индустријски комплекс у долини Јадра налазити на мање од 400 хектара, као и да неће угрозити пољопривреду.

Подсетила је да је део земљишта у том подручју већ контаминиран другим рударским пројектима, као и да је јадарит нађен само у овом делу света.

 Чекају нас базени отровних материја и муља из рудника Јадар, као што су ова одлагалишта јаловине Рио Тинта у Шпанији. Да ли ће овај отров Британци после да носе кући у ПВЦ фолијама

Студија утицаја будућег рудника на животну средину, према речима Продановићеве тренутно је у фази припреме, а када се она заврши биће познати и утицаји Пројекта Јадар на околину. Међутим, додаје „да ће ти ризици бити сведени на најмању меру“.

Додала је да у Србији већ постоји 50 постројења која су опаснија од постројења које је планирано у долини Јадра. Сматра и да Пројекат Јадар може да направи позитиван искорак у тој области.

Представница Рио Тинта је оценила је да је та компанија стављена у контекст тренутних предизборних политичких активности, у којима не желе да учествују. Продановић је позвала правне тимове невладиних организација које се противе изградњи рудника да раде заједно са правним тимом Рио Тинта, као и да изнесу све сумње у кршење закона на састанку који је данас предложила.

НВО: Рио Тинто крши српски закон о рударству

“Бавили смо се Рио Тинтом и његовим токовима новца од 2004. године, касније су нас позвали људи из села где је рудник планиран, који су рекли да им рудник не треба и да желе да се баве пољопривредом”, каже Мирослав Мијатовић из Подрињског анти корупцијског тим (ПАKТ), са седиштем у Лозници.

Он наглашава да је та компанија раније често кршила и Архуску конвенцију о заштити права јавности на животну средину и додаје да су информације о њеним инвестицијама често непрецизне.

Мијатовић је изјавио да је Рио Тинто у Србији прекршио члан 7. Закона о рударству, члан о планирању и изградњи, управљању отпадом, закон о заштити природе, закон о путевима, закон о пољопривредном земљишту, шумама, као и закон о државном катастру.

Нагласио је да је ПАKТ податке о томе упутио надлежним судовима, чије се одлуке тренутно ишчекују. Kаже да комуницирају са Рио Тинтом од 2019. године, као и да су од компаније често добијали врло штуре информације о њеном пројекту.

Учесници панела “Треба ли Србији рудник литијума”

Мијатовић је рекао да није тачно да је Лозница међу градовима са највећим одливом становништва и додао да се рудници литијума у свету налазе у напуштеним подручјима. Док у околини Лознице Рио Тинто жели да направи рудник у плавном подручју.

Професор Александар Јововић, са Машинског факултета у Београду оценио је да пројекат експлоатације литијума превазилази Србију као државу, јер се тиче аутомобилске индустрије, као и других великих индустрија које себи не дозвољавају да праве промашаје у планирању.

Рекао је и да је Рио Тинто у својој дугој историји имао много промашаја, као и да је то логично имајући у виду саму величину компаније. Јововић је додао да је у овом тренутку тешко дати процену утицаја будућег пројекта на животну средину, коју ради његов факултет, заједно са другим институцијама.

Петар Ђукић: Много непуштених рудника са девастираном животном средином

Професор Технолошко-металуршког факултета у Београду Петар Ђукић сматра да је у питању и одрживост пројекта компаније Рио Тинто.  Указује да треба размотрити који су циљеви за бољи живот будућих генерација:

“Србија је као и многе земље у свету има пуна напуштених рудника, са избушеним девастираним срединама. Са таквим рударством коначно треба завршити”, сматра Ђукић.

Он је рекао и да су у Србији погажене институције, као и да су референдуми пролазили онако како је желела власт која их је организовала. “Намеће се институција опште грађанске непослушности, ми смо дубоко подељено друштво”, додаје Ђукић.

Ђукић је подсетио да је Лазаревац до 1991. године добијао рудну ренту како би се као подручје опорављао од рударења угља. Међутим, ти фондови су пропали јер је новац трошен за неке друге намене у оквиру градске управе Београда којој то место административно припада.

Линк

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/o-rudniku-litijuma-treba-javno-pri%C4%8Dati-na-osnovu-%C4%8Dinjenica-a-ne-emocija?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&utm_term=ug.contentexchange.me

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments