Дачић потписује под надзором Kетрин Ештон Бриселски споразум 2012. године
Народни покрет „Отаџбина“ сабрала Дачићеве афере и криминалне радње
- Истoријa ће упамтити Дачићa као пoлитичког конвeртита који није одговарао ни за шта
- Учествовао је у афери „Коферче“ када је ухваћен (заједно са В. Заграђанином, функционером СПС) са митом од 100.000 евра заједно са вицегувренером Народне банке Србије Дејаном Симићем. Уместо да заврши у затвору он је постао потпредседник Владе Србије
- Ускратио је подршку Војиславу Коштуници 2008. године и по налогу САД се приклонио Демократској странци и Б. Тадићу
- Активно је подржавао договоре Борка Стефановића и Едите Тахири
- Потом је 2012. ускратио подршку ДС и Тадићу и направио коалицију са Николићем, Вучићем и СНС
- Као председник Владе Србије у мандату 2012-2014. године потписао је издајнички Бриселски споразум
- У будућем времену, после силаска са власти издајничке коалиције СНС-СПС, име Ивице Дачића мораће бити предмет судских процеса због дела националне велеиздаје на основу члана 306 и 307 кривичног закона Републике Србије.
- Његова издајничка делатност је у континуитету и траје непрекидно од 2008. до 2021. године.
У новијој политичкој историји Србије име Ивице Дачића, председника СПС, остаће упамћено као типичног представника политичке конверзије која иде до нивоа чак и политичке проституције, наводи се у саопштењу Народног покрета “Отаџбина” са КиМ, које преносимо у целости.
Политичку каријеру је започео агресивно и милитантно као портпарол СПС-а у време Слободана Милошевића да би одмах после његовог одласка у Хаг од истог направио дистанцу и на непристојан начин преотео му политичку странку.
Од 2004. до 2008. године подржавао је владу Војислава Коштунице и био упамћен по томе да ту подршку јако добро наплаћује. Знао се принцип, чим се Дачић упути ка Влади Србије министри су морали да скупљају позамашне новчане прилоге да плате политички рекет. Ту подршку је завршио са афером „коферче“ када је ухваћен са митом од 100.000 евра заједно са вицегувренером Народне банке Србије.
Целу оптужницу и судски процес испеглао је његов будући коалициони партнер у Влади Србије од 2008-2012. године Борис Тадић. Уместо да заврши у затвору он је постао потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова у режиму поменутог председника.
Некадашњи амерички амбасадор у Београду Камерон Мантер чак је написао и књигу под радним насловом „Како смо преварили Војислава Коштуницу“. Главни лик у књизи је Ивица Дачић са којим је поменути амбасадор у Атини направио договор да ускрати подршку Војиславу Коштуници и да се приклони Демократској странци и Борису Тадићу за шта је награђен поменутим функцијама.
Данас Ивица Дачић жестоко критикује тај перод владавине Демократске странке називајући га бившим режимом свесно избегавајући чињеницу да је и сам био битан део поменуте власти. Чак је 2009. године проглашен за најеврпљанина Републике Србије. Тада је потписао и чувени мировни споразум ДС-СПС а он сам упражњавао кошаркашку игру са ондашњим председником Србије.
Одмах по ступању на дужност министра унутрашњих послова ухапсио је Радована Караџића а нешто касније и Ратка Младића. Активно је подржавао договоре Борка Стефановића и Едите Тахири којима се признају документа самопроглашене републике Косово, сепаратистима давао катастарске и матичне књиге, признавао саобраћајне и возачке регистрације ове сепаратистичке творевине.
Тврд став СПС у заштити интегритета и суверенитета Србије чији је део КиМ довео је до бомбардовања Србије а наследник на трону поменуте странке без имало гриже савести је признавао документа самопроглашене републике Косово.
Бриселски споразум којим је институције Републике Србије протерао из јужне српске покрајине. Те институције је предао сепаратистима у Приштини као што су полиција, судство, телекомуникације, електропривреда итд. Оно што Србија по цену бомбардовања није повукла са Косова и Метохије то је у миру поменути конвертит Ивица Дачић на тацни предао Приштини.
Тако је 06. 12. 2012. године као председник Владе Србије успоставио класичну границу између централне Србије и њене јужне покрајине која се не разликује много од границе Србије и Мађарске или Србије и Румуније.
Улогу издајника свесно је препустио Александру Вучићу чија кривица није ништа мања, а он сам од прилике до прилике глуми патриоту и српског националисту док у исто време легализује и легитимише самопроглашену републику Косово.
Тако његов потпредседник странке Бранко Ружић активно учествује у свим предизборним кампањама на параламентарним сепаратистичим изборима Приштине подржавајући „Српску листу“ у оквиру које су и кандидати Социјалистичке партије Србије. У будућем времену, после силаска са власти издајничке коалиције СНС-СПС, име Ивице Дачића мораће бити предмет судских процеса због дела националне велеиздаје на основу члана 306 и 307 кривичног закона Републике Србије.
Његова издајничка делатност је у континуитету и траје непрекидно од 2008. до 2021. године.
Промена режима њега не спречава да он у свима њима руши територијални интегритет и суверенитет Републике Србије што је у супртотности са званичним Уставом Републике Србије на који је он толико пута положио заклетву да ће га поштовати и спроводити.
Стога ће његово име као политичког конвертита коме није стало ни до принципа ни до идеологије него само до голе власти остати упамћено у модерној историји Србије. Додуше, он то сам и признаје када у наступу приметне алкохолисаности каже да је много боље бити годину дана на власти него три године у опозицији.
Како радили, тако нам Бог помогао.
Линк
http://www.kmnovine.com/2021/05/oa-o-e.html?m=1
