Друштво, Политика, Слободе, Србија

Протагонисти хашке и НАТО историје прогоне неистомишљенике

Писмо подршке историчару Милошу Ковићу

Судски процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву

Суђење историчару др Милошу Ковићу, ванредном професору на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, на основу тужбе четворо професора са истог одељења, Николе Самарџића, Дубравке Стојановић, Радоша Љушића и Владе Станковића, очигледан је пример настојања да се стигматизује и кривично прогони његово право на слободу говора и интегритет научне и јавне делатности. Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву.

Милош Ковић је у свом исказу на једном од рочишта на суђењу рекао: „Увидом у моје текстове и интервјуе лако се може утврдити да тужба почива на измишљеним исказима и на реченицама које никада нисам ни изговорио нити написао. Тачно је да сам рекао да тужиоци заступају ‘хашку’ историју и ‘НАТО’ историју Срба. То је историја која кривицу за ратове на нашим просторима у XX веку, нарочито на оне вођене у току разбијања Југославије, баца на Србију. На тај начин морално се оправдавају поновљени геноциди над српским народом, које су у прошлости починиле садашње чланице НАТО пакта, као и да се тако правда, што је посебно важно, агресија НАТО на Крајину, Републику Српску и СР Југославију. Моја дужност није само да браним аутономију историје као науке од НАТО пропаганде, него и да се супротстављам прогону над својим колегама, историчарима са Филозофског факултета.“

Овако и раније изнето становиште Милоша Ковића сада је предмет осам тужби, четири кривичне и четири парничне, са одштетним захтевом од четири милиона динара. Милошу Ковићи се суди за „увреду“ и „повреду части и угледа“ тужитеља зато што је у нашим водећим медијима изражавао неслагање са тумачењем српске историје које његови прогонитељи заступају и што је јавно износио своје мишљење о њиховој улози у сукобима који већ годинама трају на одељењу за историју Филозофског факултета. Бранећи истрајно дигнитет и аутономију историјске науке, Милош Ковић је изложен перманентном, не само судском прогону, који се огледа и у угрожавању његове личне егзистенције. Храбро и доследно, он брани своје виђење улоге историјске науке у тумачењу најважнијих савремених историјских догађаја који су обележили и одредили нашу епоху, али и нашу судбину и зато заслужује искрену подршку у борби за слободу мисли и његов лични интегритет и људско достојанство.

Списак потписника подршке (па азбучном реду имена)

Проф. др Александар Јовановић, Учитељски факултет Универзитета у Београду; Александар Лазић, Стање ствари; Проф. др Александар Липковски, Природно-математички факултет Универзитета у Београду; Александра Нинковић Ташић, писац; Проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду; Мр Боривој Рашуо, политиколог и песник; Бранимир Нешић, издавач; Бранислав Станковић, историчар; Мср Бранко Вучинић, политиколог; Бранко Драгаш, економиста; Весна Капор, књижевник; Владан Динић, новинар; Др Владимир Димитријевић, књижевник; Горан Комар, писац; Данило Баста, академик; Дејан Златановић, новинар; Драган Лакићевић, књижевник и издавач; Драган Радовић, економиста; Др Драган Хамовић, виши научни сарадник Института за књижевност и уметност; Душан Дивац, сценариста; Др Душко Бабић, књижевник; Проф. др Ђорђе Чантрак, Машински факултет Универзитета у Београду; Емир Кустурица, филмски режисер; Желидраг Никчевић, књижевник; Проф. др Зоран Чворовић, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу; Иван Влајковић, економиста; Игор Ивановић, књижевник; Игор Јарамаз, преводилац и привредник; Јелена Дивац, психијатар; Мр Јован Пејчић, књижевник; Проф. др Јован Душанић, Виша пословна школа Универзитета у Београду; Јово Цветковић, филозоф; Академик Коста Чавошки; Лав Ђоровић, банкар; Маринко М. Вучинић, публициста; Проф. др Марица Шљукић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду; Марко Лазаревић, правник; Мср Милан Корићанац, политиколог; Милан Ружић, књижевник; Милан Шећеровић, писац и преводилац; Милена Шећеровић, издавач; Милош Миловановић, привредник; Миодраг Д. Јовановић, првак опере Народног позоришта у Београду; Никола Маринковић, књижевни критичар; Др Предраг Голубовић, правник; Проф. др Синиша Боровић, генерал; Проф. др Слободан Владушић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду; Др Слободан Јанковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду; Слободан Кљајић, новинар; Проф. др Слободан Комазец, економиста; Проф. др Слободан Самарџић, Факултет политичких наука Универзитета у Београду; Проф. др Срђан Шљукић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду; Урош Кирљук, филозоф; Проф. др Часлав Копривица, Факултет политичких наука Универзитета у Београду.

Напомена: Додати су нови потписници (21. 12. 2020. у 11:30).

https://stanjestvari.com/2020/12/18/pismo-podrske-milosu-kovicu/

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments