Поход на Персију

Трамп: миротворац крвавих руку

• Напрасни активнизам Израела заправо није нимало случајан. То је ехо планетарне тектонике у којој сведочимо поновну поделу геополитичких карата
• Иако је најавио ресет америчке спољне политике, Трамп ништа од тога неће суштински урадити
• Данас Америка као Хитлерова Немачка пре осамдесет година предводи Силе Осовине

Пише: Славко Живанов

Израелски ратни цунами у којем се дави Иран није изненадио ниједног озбиљног посматрача прилика на Блиском истоку. Војни поход Израела, снажна свобухватна агресија генерисана коришћењем свих расположивих ресурса била је очекивана. Само су лаици њоме изненађени, а њен најтрагичнији производ је то што се међу тим затеченим посматрачима нашао и сам Иран.

О тој непристојно комфорној позицији у којој је лешкарио Иран говорили смо прошле године у два наврата (овде, овде). Сви путокази указивали су да ће Израел пре или касније покренути рат. Неизвесно је било када ће се до десити, а никако да ли ће збити, с тим да је вероватније било да су у питању месеци од годинâ…

Припрема рата

Када је 7. октобра 2023. године Мосад највероватније инсценирао повод за рат са Палестином, Израел је покренуо ратну машинерију за етничко чишћење, геноцид и територијалну окупацију Палестине. Решавао је свој први велики проблем, а одмах затим други, па трећи… Палестина, Хамас и Сирија нашли су се на израелском менију. Јевреји су секли један по један велики крак тог блискоисточног дрвета да би на самом крају остало само дебло за обарање. Иран је заједнички именитељ свих ових, поражених и сварених израелских посластица па је остављен за главно јело.

Индикативно је да наизглед напрасни активнизам Израела заправо није нимало случајан. То је ехо планетарне тектонике у којој сведочимо поновну поделу геополитичких карата. Није Израелу исцурило стрпљење него су препознали прави тренутак за деловање. У садашњем тренутку (који амбициозни и храбри препознају) лиферује се вишедеценијско гомилање проблема. За решавање тако великих проблема, данас, у пику максималне ерозије међународног права, правних система и демократске праксе преовладавају два фактора – војна сила и економска снага. Право јачег и богатијег.

После више миленијума еволуције, позната људска цивилизација, уз неслућене револуционарне технолошке скокове и прегнућа вратила се на почетак – најпримитивнију силу.

Операција „Персијска Барбароса“

Темељно припремана ефикасно и хитро изведена ратна операција против Ирана подразумевала је потпуну мобилизацију свих израелских ресурса. По чувењу позната, традиционално перфектна обавештајна делатност овога пута била је кичма удара. Прецизним обавештајним радом, деловањем на терену и војнички перфектном синхронизацијом родова војске, иранске војне снаге биле су у тешком нокдауну већ после неколико сати. Не бисмо чак много погрешили када бисмо устврдили и да је Иран нокаутиран само од тог једног разорног ударца прве ноћи. Израелски оперативци на тлу Ирана лоцирали су или уништили дроновима и преносним ракетним наоружањем све значајне радарске станице, ПВО батерије и противваздушну одбрану, након чега су израелска бомбадерска авиција и крстарећи пројектили неометано завршавали посао. Када су загосподарили небом и уништили дате циљеве извиђачки дронови преузели су контролу територије лако уочавајући накнадне потенцијалне, мобилне циљеве иранске војске.

Ова храбра и захтевна операција инфилтрирања израелске обавештајне службе међу иранским становништвом морала је бити дуго припремана и морала је бити масовна да би била задовољавајуће делотворна. И за једно и за друго потребан је висок степен поткупљивости тамошњих људи јер је добар део те логистике био домицилан. Речју, Иранце није тешко поткупити, а право стање очаја у којем се то друштво налази показује масовност те појаве.

С друге стране, све то говори о дубоким политичким поделама унутар друштва и о тешким пропустима иранских обавештајних служби, а особито контраобавештајне службе.

Цео израелски напад био је војнички супериоран, но неколико сегмената обавештајне активности операције морају се нагласити:

Први детаљ односи се на акцију у којој је Мосад успео да обезбеди (још увек нису откривене појединости) да се на једном ограниченом простору окупи велики број највиших официра, и да се једним ударом елиминише више од двадесет генерала иранске војске.

Други детаљ односи се на сада већ закономерно успешан лов на највише војне и научне руководиоце који је завршен такорећи за неколико сати, и трећи детаљ тиче се чудне подударности израелске акције и украјинске диверзије над руским аеродромима.

Наиме, пре мање од месец дана украјинска безбедносна служба организовала је напад на пет руских стратешких аеродрома дубоко на руској територији користећи носаче дронова (камионе) који су довезени близу аеродрома, а онда су оперативци теледириговано одрадили преостали део посла. Украјинци су ову операцију назвали „Паукова мрежа“, а многи су се дивили домишљатости и инвентивности украјинске службе.

Исто таква операција организована је у Ирану. Возила-носачи дронова довезена су у оперативни радијус да би из непосредне близине дронови наносили смртоносне ударе по техници, радарима и ПВО системима.

И по тврђењу украјинске службе акција у Русији дуго је припремана, као и ова Мосадова у Ирану. Међутим, тек пре неколико дана, у њиховим финишима, могли смо да видимо сличности. Будући да су обе акције припремане више месеци тешко је поверовати у различита ауторства. Некако се потпис Мосада намеће као сасвим препознатљив, а којим путевима и зашто је уступљен Украјинцима сигурно нећемо скоро дознати. Можда су хтели да јој провере учинак, а да је не компромитују, како би се евентуална реприза на Блиском истоку реализовала убрзо потом, а пре него што би се на другој страни спровеле одбрамбене противмере.

Ову сличност приметили су и неки кругови у Америци и многи  војни аналитичари, а топло се надамо да је руководство Русије примило к знању ову Мосадову асистенцију Кијеву.

Позиција Америке

Иако је најавио ресет америчке спољне политике, Трамп ништа од тога неће суштински урадити. Примарни амерички геополитички интереси неће се мењати, нити ће се ревидирати. Трамп покушава да промени инструменте за њихово остваривање у оним ситуацијама у којим је претходна администрација ударала главом о зид доживљавајући фијаско или плаћајући превисоку цену. Трамп ће до истог циља покушати да дође другим путем и добар доказ за то је његов брак са Израелом и одобравање политике геноцида коју спроводи Израел.

Зато је позиција Америке у израелско-иранском конфликту не само шпекулативна него и лицемерна јер је амерички војно-обавештајни апарат до грла утонуо у овај рат. Израел нема довољне ресурсе за извођење овако сложене и капацитивне акције. Трамп је попут уличног разбојника допустио свом ортаку да отима новац од пролазника све док неко не угрози његовог ортака, а чим би до тога дошло умешао би се и бранио ортака јер тиме заправо брани сопствене интересе.

Вашингтон подједнако као и Израел жели Иран на коленима и никакви споразуми им не иду у прилог. Трамп је замајавао Иран преговорима док се Израел војнички припремао за рат. То су радили и у Украјини замајавајући Русију Минским споразумима, а шта су јавно признали кроз уста једног Ес-Ес председника владе једне европске америчке вазалске државе. То им је модус операнди и нимало не изненађује то што уживају користећи и понављајући такав метод. Изненађује пак то што њихови противници не увиђају начин њиховог функционисања.

Тврдња Трампа да Израел самостално напада Иран је којештарија – масна лаж ријалити кловна који једва чека да се умаже иранском крвљу. Сачекаће повод да театрално уђе у рат задајући директан ударац непријатељу, а савезнику доказујући да Израел сам не може да заврши посао. Једина препрека на овом путу је евентуална безусловна капитулација Ирана и транзиција ове државе ка америчкој вазалској творевини, што је мало вероватно.

Формални повод за рат

Кад је реч о иранском нуклеарном програму који је предефинисан у производњу нуклеарног оружја и искоришћен као фундаментални повод за војну агресију Изреала према Ирану важно је имати у виду неколико важних чињеница:

• Производња и постојање нуклеарног оружја било би део нуклеарног програма, али постојање атомског програм не значи нужно производњу нуклеарног оружја. Нема никаквих доказа да Иран поседује или је веома близу могућности да произведе нуклеарно оружје;
• Иран је, макар декларативно, исказао вољу и жељу да поштује међународно право из ове области и да нуклеарну технологију користи у мирнодопске сврхе;
• С друге стране, Израел никада није признао да поседује нуклеарно оружје иако је та чињеница добро позната и свој нуклеарни арсенал држи у дубокој тајности, такорећи илегали;
• Израел се домогао атомских бомби кршећи све протоколе и међународно право, а дубоко саучесништво у овоме има Француска;
• Израел никоме не подноси рачуне, а Међународној агенцији за атомску енергију (IAEA) која делује у систему Уједињених нација, забранио је било какву активност на сопственој територији;
• Израел никада, ни вољно ни невољно, ни искрено ни декларативно није исказао жељу да поштује међународно право које регулише ову област према којој се понаша апсолутно игнорантски.

Када овако таксативно, угрубо, наведене ствари погледамо не можемо а да се не упитамо на основу чега Израел забрањује другом да ради много мање од онога што је сам учинио и какве то интересе угрожава Иран на Блиском истоку.

У првом реду угрожава америчке интересе јер се појављује као одлучујући регионални играч и једина респектабилна препрека на америчком путу. Ако погледамо ретроспективно само последње две-три деценије видећемо да су се Американци потрудили и успели да униште скоро све своје непријатеље на Блиском истоку. Да дисциплинују режиме у многим државама и створе лојалне, колаборантске власти. Промоцијом кажњавања и награђивања арапском свету донели су корупцију, несрећу и смрт не би ли покушали да задовоље своју неутаживу жеђ за новцем (нафтом).

Иран је једина преостала велика препрека на том путу коју уклањају непосредно пре него што се изгради један нови међународни поредак (уколико свет уопште преживи).

Данас Америка као Хитлерова Немачка пре осамдесет година предводи Силе Осовине. У тадашњој нацистичко-фашистичкој коалицији главну Немачку следио је јак Јапан и смешна Италија. Данас, главну Америку следи јак Израел и смешна Европска унија у стварању англосаксонско-мосадовске терористичке и диктаторске хунте савремене Силе Осовине.

Иран је и овога пута жртва. Делимично због недовољног разумевања претње, а делимично због учмалости. А делом јер је и сам чинио непочинства. Рецимо наоружавајући Муслимане у бившој СФРЈ. Од иранског оружја гинули су Срби, као и од америчких бомби.