Гост Аутор, Друштво, Истраживања-Досије, Политика, Слободе, Србија

Поткивачи незнања у Фонду за науку

Злоупотребе  Фонда за науку Републике Србије у додели средстава пројекта «ПРОМИС» (1)

  • Фонд за науку је поделио пристрасно и неадекватно у оквиру «ПРОМИС» позива за младе истраживаче ни мање ни више, него 9 милиона евра[1] за 59 пројеката са укупно 320 истраживача.
  • Средња старост руководилаца ових пројекта 37,7 година, а да је само деветоро њих било млађе од 35 година, што је у пројектном циклусу 2011-2015 године била горња граница до које се учесницима признавало да су млади. Очигледно је да о старосној структури «младих» истраживача управа Фонда за науку, која је доделила средства, није уопште водила рачуна. Тим је обесмишљен један од главних циљева Конкурса да се стимулише рад младих, а не средовечних, или чак оцвалих, научних истраживача.
  • Детаљна провера ових “срећних” добитника је сувише често указивала на посредне, или чак веома непосредне везе, са члановима Научног савета, Управног одбора Фонда и в. д. директором Фонда Милицом Ђурић Јовичић, што даје довољно елемената за више него основану сумњу да је већина добитника пројеката, како по појединцима тако и по институцијама, уговорена још пре него што је конкурс и расписан.
  • Преовладале су лобистичке, приватне, породичне и непотистичке везе, речју интересне и коруптивне шеме, а задња рупа на свирали је било прокламовано: «јачање професионалних капацитета младих (изузетних, изврсних) истраживача у раној фази каријере».
  • Огроман новац је дат на располагање погрешним, или престарелим људима и превасходно слабим и никаквим научницима.
  • Требало би по хитном поступку променити све руководеће органе Фонда за науку, који су својим досадашњим радом обесмислили и сам постојање оваквог фонда.

Пише: др Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института “Винча” у пензији

Лета 2019. године је посредством Министарства за науку објављен конкурс под називом «ПРОМИС»: “Програм намењен изврсним пројектима младих истраживача, у раној фази каријере”. Било је предвиђено (и остварено је у међувремену) да се најбоље оцењеним пројектима на овом Конкурсу додели око 9 милиона евра, а тај новац Влада Републике Србије је узела подижући инострани кредит!?

У Акту о циљевима овог Програма писало је да су његови најважнији задаци: “укључивање изврсних младих истраживача у научноистраживачки рад, јачање професионалних капацитета младих истраживача у раној фази каријере, оспособљавање младих доктора наука за руковођење пројектима, оспособљавање младих истраживача за конкурисање за друге истраживачке и развојне пројекте на националном и међународном нивоу, посебно у Европској Унији, креирање нових пројектних тимова, подршка изврсним идејама и подршка научноистраживачком раду који ће позитивно утицати на друштво и привреду.”

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Kњигa ПРОМИСк-19: ТЕШКЕ ПАРЕ за ЛАКУ НАУКУ

се може купити у књижари: Плави круг, Мајке Јевросиме 2/A ,11103 Београд, 011/3241 325; и у књижари – антикваријату “Мала Академија”, Ђуре Јакшића бр. 4, Београд, 011/3282365 .

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Резултати овог конкурса су постали познати јавности почетком марта ове 2020. године. Обрадивши  80% пројеката који су освојили финансирање, 47 од 59 укупно додељених у оквиру «Промис-а», утврдио сам да је средња старост руководилаца ових пројекта 37,7 година, а да је само деветоро њих било млађе од 35 година, што је у пројектном циклусу 2011-2015. године била горња граница до које се учесницима признавало да су млади. Очигледно је да о старосној структури «младих» истраживача управа Фонда за науку, која је доделила средства, није уопште водила рачуна. Тим је обесмишљен један од главних циљева Конкурса да се стимулише рад младих, а не средовечних, или чак оцвалих, научних истраживача.

Имали су се рашта и сликати и осмехивати ови Промис руководиоци: Пара су добили скоро као нобеловци, само не за постигнуте резултате него за обећања.  За српске прилике, и не само за српске, то је огроман новац ( до 200 хиљада евра по пројекту, некад и до 40.000 евра по сваком учеснику на пројекту).

Делу научне јавности је овог лета, и у последњих пола године, детаљно представљено ово пристрасно и неадекватно додељивање пројеката у оквиру «Промис» позива за младе истраживаче. Фонд за науку је поделио ни мање ни више, него 9 милиона евра за 59 пројеката са укупно 320 истраживача (око 2,66% од укупног броја финансираних истраживача). То су, за наше прилике, веома обилати пројекти: највише до 200.000,00 евра, на две године и за ограничен број учесника (до пет истраживача поред руководиоца пројекта). Предвиђено је да ће чак 70 % тог новца бити могуће издвајати као богати додатак на основне плате (које ови одабрани добитници већ примају (узимају), заједно са свим осталим истраживачима, на основу научног звања, а у оквиру предвиђеног институционалног финансирања).

Изглед Промотивног огласа Фонда за науку за конкурс ПРЕМИС: Потом су одабрани углавном лоши пројекти за претежно средовечне истраживаче, или неталентоване, и свима им дати огромни новци

Лако је одабрати неке од најупечатљивијих лудости у обиљу раскалашности и расипништва који на довољно убедљив начин одсликавају одсуство моралних кочница и алавост водећих људи из Фонда за науку, који су тај сулуди ПРОМИС конкурс организовали и толико неприкривено и дрско спровели у дело.

Детаљна провера 47 “срећних” добитника је сувише често указивала на посредне, или чак веома непосредне везе, са члановима Научног савета, Управног одбора Фонда и в. д. директором Фонда Милицом Ђурић Јовичић, што даје довољно елемената за више него основану сумњу да је већина добитника пројеката, како по појединцима тако и по институцијама, уговорена још пре него што је конкурс и расписан.

Преовладале су лобистичке, приватне, породичне и непотистичке везе, речју интересне и коруптивне шеме, а задња рупа на свирали је било прокламовано и понављано: «јачање професионалних капацитета младих (изузетних, изврсних) истраживача у раној фази каријере». А бомбастичне пароле, које су истицане у званичним документима Конкурса и јавним наступима званичника Фонда и ресорног министарства, показале су се лажним и никог не обавезујућим.

Исто тако, мучно је и то колико су из ресорног министарства као и руководећи органи Фонда бескрупулозно незаинтересовани, и колико им је страно свако размишљање и брига, за стварно стање у коме данас живе и раде научни радници и истраживачи у Србији.

Истичем да «Промис» конкурс, наводно за младе (како кажу «изузетне, изврсне») уопште није требало организовати. На основу свих сазнања изгледно је да ће се на крају показати да је преко 95% овог новца потрошено узалуд  и да за то нико неће одговарати. Најгоре од свега је то што је огроман новац дат у руке погрешним људима и многим слабим (лошим) научницима што веома дестимулишуће делује на вредне и часне научне раднике.

На страну чињеница да ниједна држава, у ближој и даљој околини Србије (а ни било где у свету), до сада није дизала кредите за науку. Једини начин да се овом злу код нас стане на пут је да се законом забрани подизање било каквих кредита за унапређење науке и иновација.  Исто тако требало би по хитном поступку укинути Фонд за науку, који је досадашњим радом показао своју штетност за науку и научни рад у Србији. До сада надлежни органи нису реаговали.

Креатори Фонда: Владимир Поповић, свемоћни, недавно уклоњени државни секретар, премијерка Ана Брнабић и Милица Ђурић Јовичић, в.д. директорка Фонда за науку

О овом великом и до сада незабележеном скандалу у српској науци, коме је кумовао Владимир Поповић, доскорашњи државни секретар у Министарству науке, са елементима кршења закона и многим криминалним поступцима, прикупио сам главну документацију и пре неколико месеци написао књигу «ПРОМИСк-19: ТЕШКЕ ПАРЕ за ЛАКУ НАУКУ»  у којој сам детаљно обрадио и описао неправилности и многе пропусте, мане и грешке у 47 (од укупно 59) пројеката који су одабрани за финансирање.

У овом тексту (у два дела) изнећу податке, информације и оцене, анализе и коментаре на одабраних 15-так пројеката због којих  би требало да се згрозеи побуне сви млади научници, који се озбиљно баве науком у Србији, (а и други интелектуалци и сав обичан свет).А због начина на који су како и коме доделили силне милионе -комплетно руководство Фонда за науку би требало разјурити. Ни кривична истрага, при оваквом раду, не би смела да изостане.

Главни оперативци Фонда за «понос»: (с лева): Управни одбор државног Фонда за науку: Вујо Дрндаревић, председник УО са в.д. директорком Фонда Милицом Ђурић Јовичић, и чланови УО Јован Бабић, Гордана Даниловић Грковић и Момчило Павловић
Срећне куварице и кувари из Новога Сада
Добили су укупно 339.093,66 евра

Далеко највећа бестидност је додељивање пројекта, вредног 163.694,35 евра, у оквиру ПРОМИС конкурса за младе талентоване почетнике, Александри Мишан, (46 година) старом научном саветнику „Научног института за прехрамбене техногије“ из Новог Сада. Важно је напоменути, да у Научном савету Фонда за науку седи бивши официр, сада престарели виши научни сарадник, Небојша Илић (58)[2], који је из исте институције из које је и средовечна Александра Мишан. Ни по којим критеријума (сем оваквих и сличних клановских веза) она није могла да освоји средства на овом  ПРОМИС конкурсу: Нити је млада, нити перспективна, нити у раној фази каријере…

«Стари војник» Небојша Илић лобирао је као члан Научног већа Фонда за своје кандидате  са „Научног института за прехрамбене техногије“ из Новог Сада

Поред Александре Мишан пројекат у износу од око 175. 000 евра је добио и средовечни Мирослав Хаднађев (41 година ) запослен у истом Институту. Штавише, сви они припадају истом центру тог Института: Истраживачком центру за технологију биљних прехрамбених производа. Све троје ових “вишегодишњих држалаца научних пројеката” су по званичним показатељима исподпросечни научници, а поменута два добитника-руководиоца ни по ком параметру нису заслужили да добију тако ‘пребогате’  пројекте (види стр. 139-148 књиге Ф. Вукаловића). Тајна њиховог успеха је изгледа у «правилној» умрежености (Хаднађев се добро слагао и коауторовао са помоћницима министара Виктором Недовићем и Бранком Бугарским). А вероватно и у политичком ангажману Александре Мишан у  “спонтаном” покрету “Један од пет милиона”. Александра није само шетала са овим “опозиционарима”, она  показује се, јако воли далека и егзотична путовања.


Зрела”Звезда наше хране”: Александра Мишан

Зреле “Звезде наше хране”:  брачни пар
Мирослав Хаднађев и Тамара Дапчевић Хаднађев

Имајући то у виду, Мишанкини “фанови”  из српског Фонда за науку,и Министарства, просвете, науке и технолошког развоја, и Небојша Илић, члан Научног савета  Фонда, су се  храбро и несебично изборили да јој, два месеца по добијању Промис пројекта, , доделе и ваучер за Аустралију у оквиру “Програма сарадње српске науке с дијаспором”. За овај програм пише да је усмерен “на успостављање научне сарадње, размену знања, заједнички рад на пројектима, радовима, истраживањима и патентима и на планирање и ширење мреже сарадње између истраживача из Србије и научника из дијаспоре”.

Јелица Симеуновић путује…Ко зна какве ће све иновације  стићи у Србију са «младом» научницом из далеког Бризбејна

Чак две средовечне госпође из Новога Сада А. Мишан 46 и Јелица Симеуновић, 44 године (проф. са Природно-математичког факултета, Универзиета у Новом Саду) су добиле“ваучере за размену знања-пројекте”, који ће им омогућити да иду на далек пут (путовање из снова) код истог човека (проф. Милоша Танурџића) у Брисбејн у Аустралији. Трајање пројеката је до годину дана, а максимални износ појединачних пројеката је у вредности до 10.000,00 евра. Чиме ли су ово заслужиле?

Због потпуности да још само напоменемо да је Мирослав Хаднађев, у све разширенијем непотистичком маниру без скрупула и опуштено, на овај пројекат сместио и своју супругу Тамару Дапчевић Хаднађев (40 година), из истог Института. Имаће ови «младунци» довољно додатног новца да максимално ‘угоје’ своје месечне плате две године!

«Наши» команданти: генерал академик Миодраг Чолић

Ово што ћу сада изложити тиче се војног лица, које има чин генерала Војске Републике Србије и академијски додатак који следује редовним члановима Српске Академије наука, по имену Миодраг Чолић. По звањима и научној биографији већина би се кладила да се ради о правој моралној и стручној громади. А мени се чини да његов поступак, који ћу даље описати, заслужује не мању осуду од поступања ‘младе научне бабе’ Александре Мишан, приликом конкурисања за путовање у Аустралију.

Генерал и академик САНУ Миодраг Чолић,потписник десетина колхозних радова

Генерал и академик Миодраг Чолић је актуелни члан Научног савета Фонда за науку, редовни члан Одељења медицинских наука САНУ, некадашњи Начелник Института за медицинска истраживања ВМА и некадашњи члан Националног савета за научно технолошки развој Републике Србије. Академик Чолић је прогурао  ПРОМИС пројекат Сергеју Томићу, 36 година, свом не баш младом и «изузетном» ђаку из Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) са којим, према Web of Science, потписује четрдесет (40) заједничких, већином ‘колхоз’, радова!

Сергеј Томић (ИНЕП), ђак генерала Чолића
добио је пројекат вредан 199.727,74 евра

На неким од тих радова се на списку коаутора појављују људи с Технолошко металуршког факултета (ТМФ) и међу њима садашњи декан тог факултета Петар Ускоковић који, заједно са бившим деканом истог факултета (и садашњом ректорком Иванком Поповић), грудима брани и свим силама саботира све покушаје да се против Ђорђа Јанаћковића покрене пуноправни поступак због добро аргументованих оптужби за неетичко понашање, пред Етичким одбором Београдског Универзитета[3]. Ђорђе Јанаћковић је бивши декан ТМФ и члан Научног савета Фонда за науку који одлучује о свим пројектима Фонда.

Ових дана је до мене коначно доспео и део “супертајног материјала”  на коме су побројани сви учесници добитних ПРОМИС пројеката. Последње, почасно место на листи “младих” учесника пројекта Сергеја Томића: “НОВИ ИМУНОТЕРАПЕУТСКИ ПРИСТУПИ ЗА АУТОИМУНЕ БОЛЕСТИ КОРИШЋЕЊЕМ ИМУНИХ ЋЕЛИЈА МИЕЛОИДСКОГ СОЈА ПОБУЂЕНИХ НАНОМАТЕРИЈАЛИМА”, краси име дугогодишњег ‘синекурца’ Миодрага Чолића, генерала.

Миодраг Чолић има 67 година и требало би да је већ упловио у мирне пензионерске воде. Пензија му сигурно није мала, да не помињемо обилни академијски додатак и синекуру у Фонду за науку. Не могаше овај академик да не зграби “још чашицу ракије” од ових кредитних пара намењених младима.

Ђе ће ти душа, ђенерале српски? Прочитај ђенерале (на 75. страни моје књиге) оно што о битангама пише, прави српски академик Милован Данојлић и још увек војник на српском етичком фронту (у који су се дубоко уклиниле западне ђавоље фаланге) . Кад прочиташ и размислиш, још није касно да то плаћено место препустиш неком млађем из Института за примену нуклеарне енергије (на пример, неком ко породицу издржава).

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Битанге заборавиле на обзир и стид 

«Тако се у игри замењивања истине и лажи, у дугом процесу одустајања од свих вредности и извесности, створио један тип примитивног нихилисте, коме ништа под капом небеском није свето, и који ни себе више не узима озбиљно. Он је окренуо леђа сваком вишем закону и реду, заборавио обзир и стид, и радостан у својој изопачености, понајвише изазива неку чудну нелагоду. Чини ми се да му најбоље пристоји назив битанге.

Та реч код нас нема претешко значење, а покрива и једну врсту моралне запуштености и подивљалости. До јуче оно и онако, данас ово и овако, а шта ће и с ким сутра, видеће већ. Увек на површини како доликује пени. Нема везе и нема проблема, лако ћемо  и није важно. Тако је како је, и како јесте, тако треба да буде.

Јер је друштво, без сумње, загађено сво

Њему је чисто и светло једино дно,

Док најјачи отров и најгора штрока

На њ падају одозго, с висока…

Опоменуо нас је својевремено де Нервал…

Одломак из књиге М. Данојлића »Тешко је буђење» 

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Није овде крај приче о Миодрагу Чолићу. Неко површнији, од писца ових редова, би вероватно пропустио да примети  да је на списку сарадника поменутог пројекта и Душица Стојановић (дубоко загазила у шесту деценију живота), такође научна ветеранка, са Технолошко металуршког факултета  у Београду.

Душица Стојановић, дубоко у шестој деценији «штанцује» научне радове као чувена сингер-машина  са бившим  Ђ. Јанаћковићем и садашњим деканом П. Ускоковићем

Провером се лако може установити да Душица има коаторске радове, како са Ђорђем Јанаћковићем (десетак на броју),  тако и са деканом Петром Ускоковићем (чак 41 рад на Web of Scince).  Зар ико може посумњати да Јанаћковић (члан Научног савета Фонда) није свим силама подржавао Сергеја Томића, а да Чолић (члан Научног савета Фонда)  то исто није радио кад су у питању били Јанаћковићеви фаворити?

Па Ђорђе Јанаћковић  и Миодраг Чолић су стари, у многим “научним биткама” прекаљени, борци и коаутори. Ево једног од њихових заједничких колхозних радова које потписује ‘десетина’ добро удружених и чврсто повезаних колхозника,  међу којима је чак и један Летонац.[4]

 

Бивши декани  Технолошко Металуршког факултета:  проф. др Иванка Поповић  и проф. др Ђорђе Јанаћковић  су у  великим диловима са испреплетаним интересима

Други наставак, у среду, 9. децембра: Милиони у погрешне руке за промашене пројекте

 ………………………………..

Напомене:

[1] Ово је новац издвојен из кредита подигнутог код Светске банке 2019. године, с циљем да се подржи рад Фонда за науку,  у износу од 48 милиона долара, а законом о Фонду је предвиђено да се средства обезбеђују само из буџета и донаторских извора ( подвукао аутор) .

[2]Овај “Истраживачки центар”, један од два дела Научног института за прехрамбене технологије, има: 11 научних саветника, 6 виших научних сарадника, 19 научних сарадника, 5 истраживача и 7 истраживача приправника. Четрдесет осам (48) за технологије биљних прехрамбених производа. Да ли су сви они на буџету? Виши научни сарадник Небојша Илић, помоћник директора свог института за међународну сарадњу; Образовање: Дипломирани инжењер технологије, Техничка војна академија, Загреб,1985; Магистратура, Природословно-математички факултет, Загреб, 1991; Докторат, Универзитет  Мериленда, САД, 2000.

[3]Оптужбе су за плагијат, мада се у књизи: ПРОМИСк-19: ТЕШКЕ ПАРЕ за ЛАКУ НАУКУ, на страни 277 цитирају још озбиљнији прекршаји у вези са Јанаћковићем,  његовом мамом и једним иновационим пројектом (тада вредним 40 хиљада евра, који му је, поред осталих, оверила и Иванка Поповић 2010. године, тада декан ТМФ).

[4]The effect of grain size on the biocompatibility, cell-materials interface, and mechanical properties of microwave-sintered bioceramics; By:Veljovic, D (Veljovic, Djordje)[ 1 ] ; Colic, M (Colic, Miodrag)[ 2 ] ; Kojic, V (Kojic, Vesna)[ 3 ] ; Bogdanovic, G (Bogdanovic, Gordana)[ 3 ] ; Kojic, Z (Kojic, Zvezdana)[ 4 ] ; Banjac, A (Banjac, Andrijana)[ 5 ] ; Palcevskis, E (Palcevskis, Eriks)[ 6 ] ; Petrovic, R (Petrovic, Rada)[ 1 ] ; Janackovic, D (Janackovic, Djordje)[ 1 ] ; View Web of Science Researcher ID and ORCID; JOURNAL OF BIOMEDICAL MATERIALS RESEARCH PART A ; Volume: 100A , Issue: 11,Pages: 3059-3070,DOI:10.1002/jbm.a.34225, Published: NOV 2012

::::::::::::::::::::::::::

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
zabin
zabin
1 месец раније

Samo kad im pogledas face
odmah vidis da su to debili.