Погубне последице деловања отуђене и корумпиране политичке “елите”

Неконтролисана експлоатација руда у Србији наноси катастрофалне  штете животној средини 

Врло ризична експлоатација рудног богатства Србије

  • Можда су електрични аутомобили добри за животну средину Швајцарске и Данске, али то не производи обавезу Србије да уништавају своју природу ради добробити других.
  • Намера Вучићевог режима да се пројекат оживи поставља више деликатних питања: Ко је носилац суверенитета у Србији, народ или отуђене и корумпиране политичке “елите”?
  • Долина Јадра има потенцијал за пољопривредну производњу вредну најмање 80 милиона евра годишње, што је далеко више од 7-15 милиона евра за рудну ренту коју би Србија добијала за ископавање литијума.
  • Рударство је важна привредна грана, али само ако задовољава јавни интерес, односно, интерес већине грађана Србије, никако власнике приватних рударских компанија.

Пише: Проф. др Ратко Ристић, проректор Универзитета у Београду, професор Шумарског факултета

У јулу ове године имао сам сусрет са Хироаки Мијагавом, новинаром јапанског дневног листа „Маинићи Шимбун“. Повод за сусрет била је његова молба да направи интервју са мном али и неким другим учесницима догађаја којима је јасно исказано противљење реализацији пројекта “Јадар”, због сасвим извесне деградације простора, уништења хиљада хектара обрадивог земљишта, шума, окућница, живог света, расељавања великог броја мештана, ризика од загађења површинских и подземних вода.

Питао сам господина Мијагаву зашто га занима проблем ископавања литијума у Србији, а он је одговорио како је изненађен реакцијом српског друштва која је обухватила вертикалу од Српске академије наука и уметности, Академије инжењерских наука Србије, Универзитета у Београду, бројних јавних личности из света филма, позоришта, медија, студената, пољопривредника…исти став изнели су бројни новинари из Швајцарске, Немачке, Француске, Шведске, Аустрије, Хрватске.

Једино је новинар британског часописа “Гардиан протесте приказао на омаловажавајући начин, отприлике као побуну домородаца који не разумеју важност пројекта, а узгред нису добили довољно ђинђува и перли.

Највећи загађивач на простору Балкана су активности у домену рударства и прераде руда

Новинарка из Швајцарске је јасно рекла да се такав отпор није очекивао  “од земље као што је Србија”, да је то изванредан пример за целу Европу и да је она лично променила виђење наше земље које је било оптерећено предрасудама и негативним ставовима.

Међутим, негде од почетка јесени суочени смо са изјавама појединих српских уредника часописа и новинара, народних посланика и професора универзитета, који су нас означавали као незналице манипуланте или чак као стране плаћенике који ометају реализацију веома корисног пројекта. Коришћен је аргумент да су електрични аутомобили неопходни за заштиту животне средине, јер се смањује коришћење фосилних горива и емисија гасова са ефектом стаклене баште. Изоставили су податке о томе колико материјала треба уградити само за батерије (литијум, кобалт, никл, олово,) да то подразумева експанзију рударења, уништавање земљишта и шума, загађење вода и ваздуха. Можда су електрични аутомобили добри за животну средину Швајцарске и Данске, али то не производи обавезу Србије нити других земаља, да уништавају своју природу ради добробити других.

Долина Јадра има потенцијал за пољопривредну производњу вредну најмање 80 милиона евра годишње, што је далеко више од 7-15 милиона евра за рудну ренту коју би Србија добијала за ископавање литијума. Узгред, Србија има 4. 5 милиона хектара обрадивог земљишта  а извози годишње пољопривредних производа у вредности свега 3.5-4 милијарде евра. Истовремено, Холандија са 1,5 милиона хектара обрадивог земљишта извози годишње више од 80 милијарди евра.

Дакле,  земља која има 3 пута мање обрадивог земљишта извози 20 пута вредније пољопривредне производе од Србије! Какав је однос нашег друштва према пољопривредним произвођачима, колико држава стоји иза њих са субвенцијама по хектару, за набавку механизације и који је то ниво услуга у поређењу са Холандијом и другим европским земљама? Додатно, заступници пројекта “Јадар” тврде да је, „пољопривреда највећи загађивач земљишта и вода”, што представља обичну неистину. Највећи загађивач на простору Балкана су активности у домену рударства и прераде руда (Soil Health in Western Balkans EU 2022.)

У свету се увелико производе натријум-јонске, графенске или батерије на бази водоника. Зашто се онда толико инсистира на литијуму? И тврди се из Рио Тинта да Србија има неке од највећих светских резерви и да је права штета што још нисмо започели експлоатацију?

Србија нема велике залихе литијума

Истина је да Србија није у првих 10 земаља по резервама литијума (има га мање од 1%) и да се налази далеко иза Чилеа, Аустралије, Аргентине, Кине, Украјине, Русије, Канаде, САД, Мексика, Велике Британије, Немачке и Француске. Министарство рударства и енергетике издало је истражна права за простор од 536.000 хектара (око 16%) државне територије, за неколико десетина локација где се траже литијум, бор, злато, сребро, никл, углавном приватним (страним) рударским компанијама.

Злогласни Рио Тинто користи све везе да оживи блокирани процес градње рудника литијума у Србији, без обзира на огромно загађење које би уследило услед експлоатације литијума

Можда ће све бити јасније ако се обрати пажња на изјаве појединих европских званичника: Ангела Меркел је изјавила да је Немачка заинтересована за српски литијум; секретар за унутрашњу трговину ЕУ Тијери Бретон говори о потреби да се искористе сви европски потенцијали како би се смањила зависност од Кине, иако је то у колизији са заштитом животне средине.  Дејвид Бојд, специјални известилац Уједињених Нација за људска права и животну средину, пише у својој књизи “Жртвоване територије – 50 најзагађенијих места на свету” (Универзитет Британска Колумбија, 2022.) да су најугроженије локације управо зоне рударења и прераде руда.  Наравно, Србија има своје “почасно” место међу 50 најзагађенијих локалитета на свету: град Бор и околина.

Србија је означена као земља са високим коруптивним потенцијалом и ниским стандардима заштите животне средине

Поставља се питање политике Министарства рударства и енергетике које великодушно дели истражна права, имајући у виду чињеницу да нико не троши милионе евра без намере да се дође и до експлоатационог права, па тако имамо ризик да се литијум и бор ископавају на простору Ваљева, Лознице, Пожеге, Горњег Милановца, Рековца, Јагодине. Србија је означена као земља са високим коруптивним потенцијалом и ниским стандардима заштите животне средине, чиме се објашњава велики интерес приватних рударских компанија. Треба имати на уму чињеницу да више од 10.000 људи годишње умире од болести повезаних са загађењем ваздуха, да су бројни српски градови по неколико дана годишње најзагађенији на свету, да имамо највећу стопу смртности од рака плућа на свету. Према последњем попису број становника је смањен за више од 500.000 хиљада, имамо веома низак наталитет и једна смо од најстаријих нација на свету, са просеком година 43,5.

У Србији  чак 85 одсто отровних отпада долази од експлоатације руда
Србије не сме да постане јефтина ресурсна база

Пројектом “Јадар” је предвиђено расељавање домицилног становништа, што је делимично реализовано куповином око 160 ха земљишта и неколико десетина стамбених објеката. Међутим, то је само део од око 540 хектара колико је потребно за изградњу приступних путева, постројења и рудничке инфраструктуре. Када је било јасно да мештани више неће да продају куће и земљу покушало се са усвајањем новог Закона о експропријацији што је изазвало велико незадовољство и протесте неколико стотина хиљада људи широм Србије, после чега је предлог закона одбачен, а пројекат обустављен. Намера режима да се пројекат оживи поставља више деликатних питања. Ко је носилац суверенитета у Србији, народ или отуђене и корумпиране политичке “елите”?

Како је могуће да се акценат ставља на пројекте који разарају простор и угрожавају јавно здравље, а да се занемарују одрживе активности у пољопривреди и брижљиво одабраним индустријским гранама?

Зашто европске бирократе истичу Србију као земљу богату ресурсима иако их има широм Европске Уније?

Рударство је важна привредна грана, али само ако задовољава јавни интерес, односно, интерес већине грађана Србије, никако власнике приватних рударских компанија. Крајње је време да држава ојача финасијске и стручне капацитете домаћих институција као што су Геолошки Завод Србије,  Рударско-геолошки факултет и Технички факултет Универзитета у Београду, који ће спроводити активности у оквиру прецизно дефинисаног јавног интереса. Све друго нас претвара у модерну колонију и јефтину ресурсну базу, са значајно погоршаним стањем животне средине и здравља наших људи. То би био очигледан гест националне издаје и презира сопственог народа.

Извор:

Текст преузет из јануарског броја ловачког магазина “ПРЕДАТОР”

5 2 votes
Article Rating

Related posts

Да ли је Србима до слоге

Prenosimo

Између лојалности окупатору и велике сеобе

Славко

Председник Србије отпочео изборну кампању

Славко
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x