На реци Јордан српска група ходичасника пред погружавање
Кроз Јудејску пустињу до града Јерихона, путовање жичаром на Гору Кушања, река Јордан и место крштења Господа Исуса Христа, Витавара, место где су се српски поклоници погружавали у свету реку Јордан (6)
- Уз помоћ свештеника верник урања у реку и то три пута и тај свети обред погружавања је необичан и непоновљив
- Јерихон је град зеленила, плантажа урминих палми, пун воде, са три жетве, прелепих пејзажа и светих места са благом климом
Пише: Хаџи Јово Вукелић
Фото: Љубица Антић, Даница Цветковић, Горан Јанић и Др Зоран Раденковић
После четири дана проведена у Јерусалиму, Витлајему, месту рођења Христовог и Назарету, месту одрастања Исусовог крећући се стазама којима је пре два миленијума ишао Исус Христос (само без данашњих препрека, подела града на палестински и јеврејски део, са многим контролним пунктовима (чек-поинтима) на којима су вршене веће или мање контроле нас путника и робе). Одахнули смо кад смо тог јутра прошли последњу контролу и упутили се на исток Израела ка Јерихону, кроз Јудејску пустињу. Пут дугачак 48 километара је изванредан, а пролазимо по сунчаном дану кроз сурове пустињске пределе, брда и дине од камена и песка. У неким увалама те пустаре видимо склепане кућице од картона и лима, ту живе бедуини са својим стадима оваца, које су ограђене у торове у непосредној близини. Застајемо за тренутак да забележимо те нестварне пејзаже…
Лепоте и занимљивости светих места Јерихона
Јерихон и околина се налазе на територији Палестине, на западној обали реке Јордана, 15 км мора. Надморска висина Јерихона је 258 метара испод нивоа средоземног мора, и по томе је ово најнижи град на свету. Има око 20 хиљада становника, а вероватно је и најстарији, археолошка налазишта говоре о насељима на овом простору стара 9.000 година п. н. е. Јерихон је град зеленила, плантажа урминих палми, воћњака, засада лимунова поморанџи и мандарина, стакленика са поврћем, пун воде, прелепих пејзажа и светих места са благом климом
Аутобус се зауставља у главној улици која носи назив руског државника Димитрија Медведева! Руска држава и Руска православна црква овде су изградили велелепни комплекс музеј са парком и улажу у археолошка истраживања Јерихона. Комплекс је улепшао изглед Јерихона.
Изградња руског комплекса музеја и парка је поклон Јерихону у част његове 10-хиљадугодишњице. Kомплекс се налази у самом центру града, а у музеју вредне археолошке ископине из најстаријег периода оснивања Јерихона, које руски археолози истражују. Музеј је отворен и прима посетиоце и ходочаснике. Везе руског и палестинског народа су врло јаке, и културне и економске и духовне.
Нешто ниже у истој улици налази се још једно чувено дрво старо стотине година… Закхеја, локални богати порезник је толико жарко желео да види Месију и попео се на смокву, јер је био малог раста. Он је био ситуирани човек, али духовно врло грешан. Господ је пожелео да посети његову кућу. Предање каже да је Закхеја обузела радост када је видео Господа као свог госта, те су му омрзли његови греси. Он је признао Господу да тражи и узима од људи више новца него што треба, те се покајао. Господ је одмах прихватио Закхејево „кајање“, делио је своје богатство са сиромашнима. Та смоква се све до садашњих дана сматра симболом висине на коју се може попети човек који жели да се промени и очисти свој живот од греха..
Жичара из центра места води до Горе искушења. Њена дужина је 1.330 метара. Жичара је оборила два рекорда: најдужа је жичара на Блиском истоку и истовремено се налази на најнижем мјесту на Земљи, доња станица је скоро 300 метара испод нивоа мора. А постоји и широка планинска стаза на коју се може попети пешице до манастира што је доста изазован захват. Зато се већина ходочасника пење жичаром до пола пута до манастира, а онда опет преостаје тежак успон степеницама до самог манастира. Поход тражи искушења, зато се и зове Гора искушења – кушања и за Христа и за нас данашње следбенике његове вере.
Манастир уклесан у стенама као наш Острог
По препоруци водича Драгана Вукића и Љубице Антић речено нам је да се старији поклоници уздрже од напорног пењања степеницама до манастира Четрдесетодневнице, јер је уз то био и врло топао дан, са чак 30 степени. Послушали смо искусније и после удобне вожње жичаром седели смо четрдесетак минута у прелепом видиковцу-ресторану у планини, расхлађивали се и пили сок од нара… чекајући наше сапутнике.
Манастир је буквало укупан у стенама брда и личи по томе на манастир Острог у Црној Гори. Има необичне келије и места за молитве, олтар и помоћне просторије укопане у стени. У њима борави само један монах, грчки свештеник. Ту је Христос сам боравио 40 дана у строгом посту и молитви, баш после крштења у реци Јордан. Уз то, нападао га је демон (ђаво) и искушавао у његовој вери и Господ је издржао отеравши га са овог светог места.
По повратку жичаром у центар града затичемо сапутника Горана Јанића како се расхлађује у најстаријој фонтани у најстаријем граду на свету.
::::::::::::::::::::::::::::::::
Манастир Светог Герасима
Из Јерихона на путу ка реци Јордан наилазимо на грчки манастир Светог Герасима, праву оазу у песковитом камењару… Манастир Св. Герасима Јорданског налази се у Јорданској пустињи на путу из Јерихона и места где се Господ крстио, недалеко од реке Јордан. На месту где је манастир, по предању, праведни Јосиф и Пресвета Богородица са младенцом Христом, застали су да преспавају једну ноћ.
У манастиру нас сачекују врло пријатељски и љубазно, дају нам сокове и воду да се освежимо и нуде изванредно снабдевену продавницу сувенира са умереним ценама реликвија.
::::::::::::::::::::::::::::::::
Обред достојан Исуса Христа
Настављамо у рано по подне ка реци Јордан, опет кроз пустињу. Около су минска поља из последњих ратних сукоба, која нису уклоњена, близу је и јорданаско-израелска граница, река Јордан је граница.
Врелина пустињског песка се осећа, има преко 30 степени, иако је 10. новембар. У Витавари, где убрзо стижемо, већ се налазе десетине аутобуса са ходочасницима који су пристигли из свих крајева света да обаве свети обред. Истраживачи кажу да се Христос крстио у близини, а да је ово место изабрано за ходочаснике због погоднијег прилаза реци…
Наша група се припрема, вади журно гардеробу за улазак у реку, за обред крштења… Са нама су и два свештеника Миладин Вујковић и Ђорђе Пантелић из храма Светог Саве из Беча, који ће обавити обред погружавања нас 40-так поклоника у реци Јордан (десетак није могло да приступи том чину).
Простор пред реком је уређен, покривен је и има много клупа за седење са погледом на реку. Видимо и другу обалу реке, али то је већ територија Јордана и ту се такође, видимо, врши крштавање верника.
Упућују нас у део за пресвлачење, где се припремамо за свети обред. Сви смо се пресвукли у беле дугачке кошуље, носимо папуче… а у једној кеси одлажемо нашу гардеробу… Силазимо до обале реке, а хор богослова почиње да пева пригодне песме и ствара врло пријатну атмосферу. Група је спремна за свети чин погружавања и урањања у реку.
Вода је хладњикава, кажу нам да има 14 степени, но напољу је права летња температура и гледаћемо да из реке изађемо за три-четири минута. Један по један спуштамо се степеницама до дубине од метар и ту нас на десетак метара од обале сачекује свештеник да би нам помогао у погружавању.
Хвата нас чврсто за руку и другом руком нам главу спушта у воду, па затим то понавља два пута таман да удахнемо мало ваздуха. Исправљамо се, он нам први честита и ми му се захваљујемо, крстимо се и крећемо ка обали, задовољни што смо обавили овај свети чин. Честитамо једни другима и журимо да се пресвучемо.
Ја до краја не могу да верујем да сам стигао до реке Јордан и да сам обавио чин погружавања о коме сам толико слушао. Зато застајем и гледам свети обред и осталих сапутника и сапутница. Сви су задовољни, расположени и мирни.
Узимам гардеробу, али убрзо откривам да сам заборавио негде панталоне, други до мене Милан Томић нема мајицу и гаће, а трећи млађани Ђорђе Станишић је изгубио, заборавио кошуљу. Креће претрага и тек после пет-шест минута неко случајно открива у канти за смеће наше заборављене ствари. Десило се да је ревносни Палестинац сву гардеробу коју је нашао заборављену, после пресвлачења, бацио у канте, јер су пристизале нове групе ходочасника. Тако се убрзо решио и тај неочекивани проблем.
Крећемо пре мрака ка Назарету задовољни што смо корак ближе Христу. Ми у то верујемо.
Свети Јован Крститељ крсти Исуса Христа у реци Јордан у његовој 33 години (сцена из филма о животу Исуса Христа)
Последњи, седми наставак у суботу: Галилејско језеро, Гора Блаженства, Капернаум, манастир 12 апостола, риба Светог Петра и манастир Светог Ђорђа у Лиди код Тел Авива
…………………………………
