Гост Аутор, Друштво, Политика, Слободе, Србија

Плагијати и аутоплагијати академика Дејана Поповића и супруге Мирјане Поповић

Иванку Поповић нипошто не би требало поново изабрати за ректора Београдског Универзитета јер су резултати њеног рада очевидно мизерни (2)

  • Феномен незабележен у свету: сви чланови фамилије професора Дејана Поповића са Електротехничког имају докторате, тутуле, звања (супруга, старија и млађа ћерка, зет…). И против њих постоје озбиљне оптужбе за постојање плагијата и аутоплагијата. Ректорат и ректор Иванка Поповић умешани у овај случај и допринели су одуговлачењу истраге и процедура
  • Да се ради о “намештању” Комисије и то директним учешћем и под челичном руком Иванке Поповић именовањем колеге технолога и професора Бранка Бугарског у ову Комисију указује и чињеница да Дејан Поповић и Бранко Бугарски већ годинама сарађују на мултидисциплинарним докторским студијама
  • Ове студије које ректорка Поповић подржава су један од одраза породичне мануфактуре Дејана Поповића, јер се међу предавачима налазе тата Дејан, мама Мирјана и ћерка Ана Поповић-Бијелић. Недостају тренутно у овом случају зет и млађа ћерка…
  • Од укупно четири члана Стручне комисије за оцену плагијата, сви су редом из клана Поповић и сви су у блиским колаборативним односима са њим и његовом породицом и то уз благослов ректорке Поповић, која је наводно првоборац за академску честитост.
  • Преко Пројеката у програму Промис Фонда за развој велики новац је отишао, у огромој већини случајева неадекватним људима и то преко правих криминалних шема.
  • Све ово о чему говорим се веома тиче ректора Иванке Поповић јер је немогуће да с тим није била добро упозната а ћутала је (много горе за њу би било када би тврдила да ништа о овим неподопшинама њој тако блиских људи није знала)
  • Мултидисциплинарне студије – Циркус студије при Универзитету

Пише: др Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института «Винча» у пензији

Дејан Поповић и компанија (& Co.) и академска честитост. Пре осам месеци, 12. октобра 2020. године поднет је захтев Етичкој комисији Електротехничког факултета (ЕТФ) УБ да се утврди постојање плагијата и аутоплагијата за доцента др Милицу Јанковић, која је у међувремену изабрана у више звање упркос пријави Етичкој Комисији, академика Дејана Поповића и његову супругу Мирјану Поповић, обоје редовни професори у пензији.

Захтев је поднела ванредни професор Надица Миљковић са ЕТФ. Иако је прошло девет  месеци, састављање Стручне комисије за оцену да ли је уџбеник “Биомедицинска мерења и инструментација” из 2010. године аутора Дејана Поповића, Мирјане Поповић и Милице Јанковић (ауто)плагијат уџбеника из 1997. године под називом “Биомедицинска мерења и инструментација” аутора Дејана и Мирјане Поповић је тек недавно приведено крају. Подсетио бих на чињеницу да су Мирјана Поповић и Дејан Поповић у званичном документу признали постојање “реплике” уџбеника чиме би ова продужена процедура требало да буде само пука формалност.

Случај плагијата Милице Јанковић траје годинама

Да су Ректорат и ректор Иванка Поповић умешани у овај случај и да су допринели одуговлачењу процедура у прилог томе иде и чињеница што је за именовање члана Стручне комисије било потребно чак три месеца: 8. фебруара 2021. године потврђен је пријем захтева ЕТФ-а да УБ именује члана Стручне комисије, а тек 7. априла 2021. именован је за члана Стручне комисије професор Бранко Бугарски са ректоркиног матичног ТМФ.

До сада су у Комисију именовани професор Лидија Матија са Машинског факултета и др Саша Радовановић, инстраживач са Института за медицинска истраживања од стране ЕТФ-а. Већ сам писао у интерном чланку о постојању сукоба интереса јер су обоје у блиским и колаборативним односима са кланом Дејана Поповића чији је дугогодишњи члан и директорка Фонда за науку Милица Ђурић Јовичић Штиклица која је главна и одговорна за улудо потрошене паре на ПРОМИС пројектном позиву.

Национални савет за високо образовање је у марту обавестио ЕТФ да је именован професор Бато Кораћ са Биолошког факултета и са Института за медицинска истраживања у Стручну комисију. Бато Кораћ је заједно са Дејаном Поповићем учествовао у организацији научног скупа у САНУ под називом „Потомак славне дубровачке породице: Живот и дело Ивана Ђаје“, па претпостављам да је по том основу и именован у Стручну комисију. Коначно, после дугих 8 месеци, четворочлана Комисија формирана! Још само извештај да напишу.

Бранко Бугарски ће “ојачати” Комисију

Да се ради о “намештању” Комисије и то директним учешћем и под челичном руком Иванке Поповић именовањем колеге технолога и професора Бранка Бугарског у ову Комисију указује и чињеница да Дејан Поповић и Бранко Бугарски већ годинама сарађују на мултидисциплинарним докторским студијама при УБ.

Ове студије које ректор Иванка Поповић подржава су један од одраза породичне мануфактуре Дејана Поповића, јер се међу предавачима налазе тата Дејан, мама Мирјана (која тренутно не узима учешће у овим бућкуриш програмима, али је својевремено жарила и палила у Програмским саветима и својим ангажманом на предметима) и ћерка Ана Поповић-Бијелић, иначе срећна добитница ПРОМИС пројекта. Само њихов зет (такође научни радник) недостаје, па да срећа буде већа као у раду из 2005. године на коме се, подсетио бих, налазе два брачна пара ове породице: Popović‐Bijelić, A., Bijelić, G., Jorgovanović, N., Bojanić, D., Popović, M. B., & Popović, D. B. (2005). Multi‐field surface electrode for selective electrical stimulation. Artificial organs, 29(6), 448-452.

Дакле, од укупно четири члана Стручне комисије за оцену плагијата, сви су редом из клана Поповић и сви су у блиским колаборативним односима са њим и његовом породицом и то уз благослов ректора Иванке Поповић, која је наводно првоборац за академску честитост при УБ.

КАКВИ АНШТАЈН И ТЕСЛА.- Из неописане научне фамилије Дејана Поповића, супруга др Мирјана и ћерка др Ана, а у научним водама су и зет др Бијелић и млађа ћерка Маша. Вероватно ће бити и унуци, ако већ нису на магистарским студијама

Ректорка Поповић испољава опуштеност и незаинтересованост у овој афери плагијата својих дугогодишњих колега и сарадника Дејана Поповића, његовог клана и блиског пријатеља Јанаћковића, очито не би требало иде у прилог новом мандату Иванке Поповић. Или ће можда баш то бити поздрављено и награђено новим мандатом на овако урушеном Београдском Универзитету?

Не би требало сметнути с ума да су у описана два случаја ‘узбуњивачи’: проф. Бојан Јокић и проф. Надица Миљковић, двоје веома успешних и у свему достојних младих ванредних професора који су своје каријере изложили великом ризику. Има озбиљних индикација да се, уместо хитног разматрања доказног материјала и санкционисања очевидних плагијата горе прозваних, око ‘узбуњивача’ пакује и организује права мафијашка освета.

Проф. Надица Миљковић и проф. Бојан Јокић, храбри и поштени научни радници који су открили плагијате и манипулације старијих колега, а те афере се заташкавају

Зар све ово не би требало да покрене Председништво САНУ да хитно оформи једну репрезентативну  комисију чланова САНУ која ће темељно испитати цео случај и са својим закључцима иступити пред јавност? Зар није подигнута тешка и озбиљна оптужба којом је нападнута скоро цела породица академика Дејана Поповића и један члан Академијског одбора за материјале (Ђорђе Јанаћковић), најближи и дугогодишњи сарадник ректора УБ Иванке Поповић, “драге Иванке” председника САНУ Владимира Костића?

О члановима те комисије дилема не би требало да буде. Зар има бољих и достојнијих од академика Теодоровића, прво потписника петиције против плагијата Синише Малог и његових ментора и комисија, седам величанствено храбрих и неустрашивих академика: поред Теодоровића, Богдан Шолаја, Ђорђе Шијачки, Владимир Стевановић, Радомир Саичић, Владица Цветковић и Зоран Радовић.

 Циркус студије при Универзитету

          Циркус студије при Универзитету. Радећи пре годину дана на својој књизи, која се бавила ПРОМИС конкурсом и у оквиру њега додељеним пројектима, прикупих доста материјала који је указивао на то да је велики новац отишао, у огромој већини случајева неадекватним људима и то преко правих криминалних шема. Овај конкурс, без икаквог смислено дефинисаног циља и на све могуће теме, као да је имао само један једини циљ: да прођу унапред договорени кандидати у посредној или непосредној вези са челницима институција високог школства, науке и САНУ који су, у спрези са ресорним Министарством науке и просвете, обезбедили потпуну контролу места на којима се расподељује новац. Евентуални изузеци само су потврђивали ово правило.

Све то је наводило на мисао да постоји одређена неформална, хијерархијски уређена структура, састављена од људи сличног менталног склопа, сличне полититичке оријентације и олабављених моралних кочница, који “пишу причу”, контролишу, усмеравају и усклађују деловање многих интересних група, мада би вероватно прикладније било рећи – ‘кланова’. Недостајало ми је само докучим формалну званичну организациону структуру у оквиру које би се лако могли окупљати и преко које би оствaрили легализацију својих пословних планова из сиве зоне.

Нове информације које прикупих крајем прошле и почетком ове године, нарочито у вези са начином бирања стручних комисија и галиматијасом око утврђивања постојања плагијата у два горе поменута случаја, указују да би идеално место за то могле бити: Мултидисциплинарне студије при Универзитету (мастер студије и докторске студије).

Изложићу даље само минијатурни колаж лако проверљивих релевантних чињеница:

а) На порталу Dnevno.rs 3. новембра 2014. године је објављен интересантан текст о докторату бившег министра Срђана Вербића: “Још једна спорна дисертација: Сумњив и докторат министра Вербића?”, који користим да укажем на једну важну ‘конекцију’ и да понудим једну слику о Мултидисциплинарним студијама на Универзитету избегавајући да се служим сопственим квалификацијама истих.

Срђан Вербић, бивши министар има докторат који заслужује стручну проверу

Немајући времена да проверавам тачност навода објављених у том тексту као што су, на пример, тврдње: да је Вербић докторску дисертацију написану на само 97 страна, од којих се на седам налази списак коришћене литературе, пошто је одбијен на свом матичном Физичком факултету, одбранио на Мултидисциплинарним студијама Универзитета у Београду… да је иначе завршио физику, магистрирао вештачку инетелигенцију, докторирао на ђачким тестовима, а научник постао тако што је испитивао структуру “бромазепама”, и да је том приликом био споран и састав комисије, а поготово ментор…,  цитираћу дословно само саговорника који је горње податке пренео новинару, када је изјавио:„мултидисциплинарне студије су измишљене како би одабрани могли да докторирају јер то не могу ни на једном другом факултету.”

Са овом тврдњом саговорника се апсолутно слажем, јер ме је дугогодишње праћење научних истраживања научило да се код нас највише ‘варало и мазало’ кад се мултидициплинарност на научном тржишту продавала.

Преко Вербића и Мултидисциплинарних студија на Универзитету чини ми се да се може наслутити одређена пријатељска веза наставног особља са ИС “Петницом”, коју обожавају многи стварни и перспективни академици ангажовани на овим студијама. Можда се може у будућности десити да и Вигор Мајић, први лауреат Хемофармове награде за изузетност, одбрани једног дана неки докторат на тим студијама. Онима који буду  у његовој комисији саветујем да, пре одбране, пажљиво провере да ли Мајић има прописну диплому о било ком завршеном факултету. Колико је мени познато, такву диплому није имао када су га после 5. октобарског пуча поставили за заменика министра просвете пок. Гаше Кнежевића.

Науку и образовање Србије карактерише јако испреплетана мрежа разнородних кланова

Академија наука и УБ са његовим Ректортом, као најстарије и најцењеније институције науке и образовања Србије имају велики утицај на цело друштво, комуницирају са влашћу и њихова се поштује. Политичари их већини случајева слушају и ‘мазе’. То нарочито радо чине, ако преко згодних посредника успоставе такве поверљиве везе са ове две институције, које обезбеђују да значајни академици и исто такви руководећи ‘академци’ не раде и не говоре оно што се владајућим структурама не допада. Тада се њихови интереси и савети уграђују у Законе који овима обезбеђују заузимање важних/кључних позиција у државним телима која се баве расподелом средстава за науку и образовање, награђују их синекурама по плаћеним управним одборима, или почасним местима која се могу на друге начине капитализовати.

Много хтела, много започела…

Ако Председништво САНУ и Ректорат са ректорским тимом замислимо као неки врховни ‘политбиро’ српске науке, онда би  Мултидисциплинарне студије на Универзитету, људи са мало маште, могли да замисле као проширени ‘генерални секретаријат’ оваквог ‘политбироа’.

Науку и образовање Србије карактерише јако испреплетана мрежа разнородних кланова сложене структуре и нетривијалних међуклановских интеракција. Представници научних кланова природно-техничких наука и медицине: САНУ-клан, техничко-технолошки, лекарски, земунски физичарски, електротехнички-рачунарски, хемијско-физикохемичарски и биолошки би могли да се сусрећу, размењују мишљења, праве заједничке планове, усклађују евентуалне сукобљене интересе, договарају се како да деле пројекте, уговарају бартер аранжмане са политичарима … баш на ‘платформи’ Мултидисциплинарних студија на Универзитету.

На Мултидисциплинарним мастер студијама при Универзитету већина предавача су припадници друштвено-хуманистичких наука о којима не могу много да говорим, није то мој фах (мада ћу понешто интересантно приметити). Ово отвара могућност за шире друштвено деловање и нове бартер послове.

Друга Србија кадрира по академским и државним институцијама

С обзиром да ми је добро познато колико је тешко ‘академце’ организовати у неке хијерархијске структуре које се једино могу изборити за одређене арикулисане интересе, а имајући у виду потпуно одсуство државне идеологије и јавно обзнањених и прихваћених циљева развоја друштва, покушах да нађем шта је то што је заједничко за челнике академских институција и “истакнуте” академце који се често појављују у јавности. Једино што нађох је, да су то у великој већини отворени, или прикривени, припадници онога што се колоквијално зове: ‘Друга Србија’. Један исти кадровски ‘шпил’ конституисан после петооктобрског пуча 2000. године, се меша и из њега извлаче руководиоци академских институција у зависности од промена на политичкој сцени Србије. Као што већ писах, у том шпилу су људи који, слично кварковима у протону и неутрону, лако и по потреби мењају своје три могуће боје (р-црвена-левица, г-зелена -центар, б-плава-десница).

Имајући у виду да већина радног народа не припада овом накарадном делу данашње српске ‘елите’, скоро сам сигуран да њену данашњу очевидну кохерентност и стабилност ‘подмазују’ страни фактори који су Србију премрежили многим антисрпским невладиним организацијама. Успут да кажем, да би можда било добро да понеки закон донесемо не осврћући се на Европу него на своје интересе и здраву памет. Сигурно би ваљало да копирамо Руску Федерацију и брзо донесемо Закон о страним агентима!

в) Осврнимо се на студијске програме мастер и докторскох Мултидисциплинарних студија на Универзитету. Не би требало да напомињем, да су студијски програми који се данас изводе усаглашени су са принципима Болоњске декларације.

Данас се мастер студије организују у оквиру више студијских програма, њихова реализација пропраћена је великим интересовањем студената. На овим програмима до сада је мастер радове одбранило 489 кандидата (школска 2016/17).

Од оснивања Центра за мултидисциплинарне студије 1970. године Универзитет у Београду организовао је докторске студије из мултидисциплинарних и интердисциплинарних научних области. Реализовани су следећи студијски програми: Наука о старењу становништва, Наука о материјалима, Конверзија енергије, Управљање животном средином, Вештачка интелигенција, Историја и филозофија природних наука и технологије, Биофизика, Биомедицинско инжењерство и технологије, Неуронауке. На овим студијским програмима докторирало је 65 студената.

Бесмисленост мултидисциплинарних студија

Данас докторске академске студије из мултидисциплинарних и интердисциплинарних научних области организује непосредно Универзитет. У реализацији студијских програма учествују наставници и сарадници Факултета и Института у саставу Универзитета.

O tempora, o mores! (Чудних ли времена. Цицерон). За 50 година постојања докторских студија на овим студијским програмима докторирало је свега 65 судената! Parturient montes, nascetur ridiculus mus! (Тресу се брегови, родиће се смешни миш! Хорације[1]).

Немајући много времена, а ни претераног интереса, да детаљно проверавам све студијске програме, начин организације, фунционисања и програмирања, апсолутно непотребних и самим тим скупих, мултисциплинарних студија при Универзитету,  изложићу ниже без мојих интервенција најважније аспекте недавних примедби Студијском програму Биофизике на Универзитету у Београду које добих од, за тај посао, веома квалификованих особа:

1) Важно питање је ко може да бира предаваче. На факултетима и институтима постоје врло ригорозна правила о избору у звање и о избору предавача на факултету и зна се које су процедуре. Овде, ако желите Ви да предајете или да конкуришете за посао, како то чините? Нема информација. Не зна се ко је и како довео нпр. Андреја Савића, као ни остале предаваче …

2) Друго питање је зашто толико професора на мали број ђака и да ли је то исплативо? Научно и финансијски?

3) Извештај о самовредновању који би требало да се налази на линку http://bg.ac.rs/sr/univerzitet/samovrednovanje.php садржи само линк до материјала са прилозима. Текст није јавно доступан иако је према Статуту Универзитета у Београду, рад Универзитета јаван.

4) Не види се шта ти студенти добијају што су на Универзитету, осим одабрану групу професора за коју нико не зна како се бирају.

5) Такође, Универзитет и ректорат су кровне административне установе, нису предвиђени да у њих долазе студенти у учионице и лабораторије. Факултети и институти имају потпуну подршку за наставу и истраживање и специјализовани су за ове теме. То је можда тема и за факултете и институте да они реагују, јер је њима угрожен посао тј. постоји сукоб интереса.

6) Такође, ако је разлог изузетност програма који се нуде, како је могуће да имамо преизузетне стручњаке који се појављују у више студијских програма? Толико су добри да покривају више уско стручних студијских докторских програма?

Као илустрацију бесмислености ових докторских студија при Универзитету навешћу податак да на Листи ангажованих наставника за извођење наставе на студијском програму БИОФИЗИКА у школској 2016/2017. години, међу петнаестак имена има само три човека који су квалификовани физичари. Зато је професор Биолошког факултета УБ Павле Р. Анђус, син пок. академика Радослава Анђуса, уписан као предавач на три предмета ових студија. Рекоше ми, проверавао нисам иако у то верујем, да је на докторским студијама биофизике од 2015. године до данас докторирало свега 2 студента. Иначе, Павлу Радослава Анђусу је мало било она три предмета на Биофизици, па су му ‘браћа’ са  студијског програма Биофотонике доделила још четири предмета на овом студијском програму. Шта би они ‘јадни’ радили да им, којим случајем, нагрну студенти са свих страна и многих меридијана?

г) У тем’ ЗАБРАНУ, свега на вољу, па и … Ко све свраћа у овај Мултидисциплинарни тихи ЗАБРАН у заветрини Рекората да се  сретне са пријатељима, дружи, прави пословне планове, забавља и опушта уз ‘добру капљицу и  лаке разговоре’ на научно-политичке теме? Мајко мила, кога све ту од мојих старих ‘познаника’ не нађох?

Арх. Владан Ђокић, кандидат за ректора БУ , наилази на јаке кланове и умрежене лобије

Завиримо на тренутак на “Листу ангажованих наставника за извођење наставе на студијском програму доктoрских студија Биомедицинско инжењерство и технологије у школској 2018/2019. год на Београдском Универзитету”, коју нађох на сајту УБ и која садржи 22 колоне. У трећој (основи биомедицинског инжењерства) и шестој колони (биоинжењеринг ћелија и ткива) стоји име бившег помоћника министра у Министарству науке и просвете, проф. Бранка Бугарског, са Катедре за хемијско инжењерство ТМФ. Међу наставницима на 4 различита предмета је уписан академик Дејан Поповић, док је професор емеритус ЕТФ УБ у пензији Срђан Станковић уписан на три предмета (и још на једном предмету на студијском програму “Интелигентни системи”). Ћерка академика Дејана Поповића, са Факултета за физичку хемију, ванредни професор Ана Поповић Бијелић, има предмете на два студијска програма.

Срђан Станковић предаје три предмета на мултидисциплинарним студијама
Ана мултидисциплинарно-интердисциплинарна, ала татко Дејан

Она је марта 2020. године, у својој 44-ој години, освојила ПРОМИС пројекат за младе под називом „Протеински хидрогел за комбиновану терапију и дијагнозу обољења рака“:

PROTEIN HYDROGEL FOR Ana Popović-Bijelić Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu 134,759.68 €

Ана је студирала преко шест година Факултет за физичку хемију, завршила га је с неимпресивном средњом оценом и одмах по завршетку је добила посао на истом том факултету као асистент. Она је очевидно мултидисциплинарно-интердисциплинарна, а ла ‘татко’ јој.

Без богатог пројекта српског Фонда за науку коме су главни, ‘челингаси’ – ученици академика Дејана-Декија Поповића, није остао ни син његовог ‘емеритус колеге’ Срђана Станковића по имену Милош Станковић.

Милош Станковић, син Срђана Станковића је добро и богато  удомљен у свим пројектима и  студијама

Кратка дигресија у вези са Станковићима и Фондом за науку: Ово ‘татино дете’ (доктор Милош) ради на приватном Универзитету СИНГИДУНУМ (не мари “за пријатеље све…”) и добило је бооогат пројекат из вештачке интелигенције, вредан око 200.000 евра.

То овим приватницима није било довољно па су, на челу са Милошем-добитним нагрнули на ваучере Фонда за науку за путовања (‘још ћашицу ракије’ од 10.000,00 €) да њих петоро учесника са пројекта зграбе паре за пут у Португалију да наводно остваре сарадњу са нашим човеком у дијаспори по имену Марко Беко (COPELABS ULHT). Мало је за Милоша С. Станковића и његове приватнике незгодно то што се на горе цитираном пројекту из области вештачке интелигенције, на списку учесника његовог пројекта приликом конкурисања, као Члан тима ПО2 водио Марко Беко, али као припадник Факултета за информационе технологије, Универзитета Унион Никола Тесла. Испаде да ови приватници по ‘вештачку интелигенцију’ морају да путују чак у Поругалију код Марка Бека, који је, у ствари, и тамо и овде.

Ваљало би проверити зашто су државни секретар Владимир Поповић и директор Фонда за науку Милица Ђурић Јовичић, дозволили могућност да се на пројектима за које је држава подигла кредит појављују приватни факултети исувише сумњиве репутације.

Поред тога, још један пројекат из области вештачке интелигенције је додељен престарелом Ендре Папу (75 година од рођења) са истог тог Сингидунума, на основу сувише очигледног и воњућег договора између приватника Сингидунума и “приватника” Института за физику у лику члана Научног савета Фонда не по добру упамћеног Александра Белића. То је пројекат вредан 200. 000 евра преко кога држава од кредита финансира још 4 ‘сингидунумца’, за које се бојим да у потрази за вештачком не изгубе природну интелигенцију која их је тако мудро усмерила да срећу потраже на овом “истакнутом” приватном универзитету.

Приватницима је и ово мало било па су мудро одлучили да, кад већ дају не питајући зашто, конкуришу за паре за троје својих сарадника са Универзитета Сингидунум, Факултета здравствених и пословних студија и да освоје ваучер од десетак хиљада евра за путовање у Америку и успостављање везе с нашом дијаспором (о овим и многим другим случајевима ‘неинтелигентног поступања’ сам писао и упознао бившег државног секретара Владимира Поповића и многе друге 30.  09. 2020. године). За приватнике све, за праве научнике директне материјалне трошкове на кашичицу и Закон!

Конекције између технолошког, електротехничко-инжењерског и лекарског клана  у и око САНУ

Вратимо се поново на наставничку МЕНАЖЕРИЈУ Мултидисциплинарних студија при Универзитету у Београду. Остаћемо још мало на са Бранком Бугарским и Дејаном Поповићем да би боље схватили минуциозне конекције између технолошког, електротехничко-инжењерског и лекарског клана  у и око САНУ. Све то је наравно веома “природно” повезано са ‘новчаним знацима’ (“денежные знаки”) и Фондом за науку Републике Србије. Није се само академик Дејан прославио породичним потписивањем на радове и књиге. Током писања своје књиге и мало после тога пронађох ни мање ни више него шест (6) таквих академика САНУ:  Дејан Поповић, Небојша Лалић, Петар Сеферовић, Велимир Радмиловић, Миљко Сатарић и потпредседник САНУ Зоран В. Поповић.

Зоран Поповић, потпреседник САНУ, део је многих уносних послова, пројеката и студија

Даље ћу се позвати на моју књигу: ПРОМИСк-19: ТЕШКЕ ПАРЕ за ЛАКУ НАУКУ, Филип Раке, Београд 2020, https://zenodo.org/record/4394494, и цитирати један рад на коме је потписан потпредседник САНУ Зоран В. Поповић заједно са Бранком Бугарским и његовом супругом Дијаном Бугарски, директором Института за медицинска истраживања УБ. Следи овај цитат са 254. стране књиге:

“Пропуштена јединствена прилика. Као прво, подсећам на рад Ненада Лазаревића с потпредседником САНУ Зораном В. Поповићем и још пет њихових коаутора:

Написах тада: „Рођачке везе између истих презимена на овом раду немам времена да истражујем. Сваком ко ми нешто више о томе каже и докаже, бићу захвалан.“Већ сутрадан пре подне су ми стигли поуздани и проверени подаци о томе да су Лазаревићи, Јасмина и Ненад,  Бугарски, Дијана и Бранко, у ствари брачни другови. Дијана Бугарски заузима место директора Института за медицинска истраживања (ИМИ) тако да сада постаје још јасније како су нејаки и танки кандидати из тог института освојили два ПРОМИС пројекта и стотине хиљада евра. Овде је „канал“ који води од САНУ до ИМИ једним својим краком повезан с Министарством науке и просвете, а другим се протегао на обалу „плавог“ Дунава на крај Земуна, где је главна команда Земунског научног клана (поменути трио БББ (Богојевић, Белић, Балаж) и још један академик: Ђорђе-Ђока Шијачки, десна рука Дуција Теодоровића и другоборац против плагијата).

Дијана Бугарски са супругом Бранком има 17 заједничких породично научних радова и десетине уносних пројеката

Провера преко Web of Science даје да брачни пар Бугарски има 17 заједничких-породичних научних радова. Код овог рада сам се баш растужио. Српска наука је могла да се на дуго времена учврсти у Гинисовој књизи рекорда, да су аутори били мало досетљивији. Наиме, могли су без икаквог труда, или ризика, да допишу и супругу академика потпредседника САНУ З. Поповића, госпођу Оливеру Поповић. Имао сам част да госпођу Оливеру лично упознам. Тада сам стекао утисак да је она лепши, стаменији и паметнији део породице академика Зорана В. Поповића, тако да би њено дописивање на овај рад било више него оправдано високим и светлим циљевима рекорда који би био постављен.

Multi Fruti” студије и ПРОМИС конкурс

“Случајности” у вези са “Multi Fruti” студијама и ПРОМИС конкурсом. Међу стотинак имена наставника на докторским Мултидисциплинарним студијама при Универзитету се налази чак 5 добитника ПРОМИС пројеката за младе. То су: већ поменута ћерка академика Дејана Поповића Ана Поповић-Бијелић, затим још два доктора наука из гнезда Дејана и његове супруге Мирјане, такође веома ангажоване на овим студијама-Андреј Савић и Коста Јовановић – и на крају, Александар Крмпот (Институт за физику, Земун) и један, стварно изузетан кандидат, из ИХТМ Марко Спасеновић (до недавно је био у ИФ Земун и одатле побегао од зулума БББ тројке).

На ПРОМИС конкурс се јавило 585 “младих” доктора наука а додељено је 59 пројеката, а средња вредност новца по пројекту је била око 170.000,00 евра. Ако пођемо од реалне процене да на докторским Мултидисциплинарним студијама при Универзитету има око стотинак наставника и међу њима десетак оних који су испуњавали услове и могли да конкуришу на ПРОМИС конкурс, онда би из добијених резултата следило да је сваки други млади наставник докторских студија при Универзитету добио пребогату пројектну награду. Није тешко проверити, колико је њих стварно конкурисало на том конкурсу и колика је тачно била њихова пролазност. Лично сам веома заинтересоваан за тај резултат, јер постоји могућност да је у овом случају пролазност припадника ових мулти-докторских студија преко 100% процената. Јер, по ономе што је у мојој књизи написано а још нико од надлежних то није нашао за сходно да провери, постоји велика вероватноћа да 44 године стара Ана Поповић-Бијелић није баш задовољила један важан услов конкурса. Да се не бих претерано удаљавао од главне теме, мада све ово о чему говорим се веома тиче ректора Иванке Поповић јер је немогуће да с тим није била добро упозната а ћутала је (много горе за њу би било када би тврдила да ништа о овим неподопшинама њој тако блиских људи није знала).

Трећи, последњи, наставак у суботу: Менажерија “Мулти-Фрути” ,мултивитаминских студија

Напомена:

[1] Клајн И. и Шипка М, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г. (Написах ово на латинском, уместо нашки: Тресла се гора, родио се миш!, не са циљем да се по учености приближим Владимиру С. Костићу, не дај ми боже такве учености, већ зато што тако верније одсликавам сав смех и тугу оваквих набеђених докторских студија. Да није више “лудија” него “студија”?)

Подели:

3 4 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
3 Comments
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Gorcanin
Gorcanin
4 месеца раније

Kao docent na državnom fakultetu bio sam na jednom naučnom skupu u Češkoj…Prilično sam bio iznenađen kada sam čuo da fakultete na Balkanu zovu “Instituti za majku i dete”. Međutim, kad sam razmislio shvatio sam da je fakultet gde sam ja zaposlen, ustvari “Institut za majku i dete”. Primera radi, jedan profesor je zaposlio na tom istom fakultetu samo dva svoja sina, unici su još mali. Kad sam pročitao knjigu gospodina Vukajlovića, onda sam se jako obeshrabrio i mislim da se ovo NE MOŽE tako lako zaustaviti. Iza akademske čestitosti se evidentno kriju nepotizam, plagijati, korupcija, špijunaža i ko zna… Учитај још »

koleginica
koleginica
4 месеца раније

Fakulteti na Balkanu se jesu pretvorili u Institute za majku i dece, pri cemu je elektrotehnicki fakultet u Beogradu jos uvek izuzetak u tom pogledu. Medjutim, desava se da na pozicije profesora dolaze nekompetentni ljudi zbog nagle smene generacija. Prof. Dejan Popovic je jedan od najsjajnijih primera profesora koji je uložio svoju veliku ekspertizu, iskustvo, lične i inostrane finansije u razvoj laboratorije na fakultetu i zadrzavanje mladih perspektivnih kadrova u Srbiji jer im je omogucio da rade i pristojno zarađuju tokom svojih doktorata. To je obezbedio i profesorki Nadici Miljkovic time sto joj je obezbedio platu Ministarstva i platu u… Учитај још »

ZdravRazum
ZdravRazum
4 месеца раније

Bilo bi lepo kada bi se autor ovog teksta istim entuzijazmom i predanošću kojom raskrinkava “zavere” vezane za rad naših akademika posvetio analizi karijera osoba koje su mu glavni izvori informacija jer bi shvatio da su takozvani “uzbunjivači” ništa drugo do “potkazivači” i “uznemirivači”. Naime, uzbunjivač vanr. prof. Nadica Miljković je neko ko je najmanje pozvan da  komentariše u negativnom kontekstu akademika prof. dr Dejana Popovića, prof. dr Mirjanu Popović, i ostale kolege zbog očiglednog sukoba interesa. Nadica Miljković bila je asistent akademika Dejana Popovića i prof. Mirjane Popović a mentor na njenom doktoratu bio je upravo prof. Dejan Popović. Rukovodilac… Учитај још »