Балкан и суседи Србије, Гост Аутор, Друштво, Косово и Метохија, Политика, Свет (планета), Слободе, Србија

О Косову, роде, да ти појем

О подели Косова и Метохије разговарао је и преговарао председник Србије и вођа шиптарских сепаратиста Тачи

Да ли је ово Србија – Србија мојих предака

  • Наш пољар  би окупљао нас који доводимо стоку на испашу, показивао би на сунце које се тог момента појављивало над Динаром. Запамтио сам његове речи: „Тамо је Србија!“
  • Србијом последњих стотинак година нису владали национално и традиционално свесни већ, као и у другим престоницама, људи интернационалног осећања
  • Други светски рат био је поправна прилика да се отклони свака идеја о обнови Југославије али су се Срби у јесен 1941. године сврстали под више застава и започели грађански рат у коме је национална младост највише пострадала од својих изрода којима је светска револуција била најважнија.
  • Постао сам 1989. име које је нападано због јавно написаних речи које су упозоравале да ће све оно што се дешавало припадницима српског народа на Косову и Метохији ускоро догађати Србима у Далмацији.
  • Двојица политичара који се представљају као председници „Косова“ и Србије, још пре пет година договарали су размену територија.

 Пише: др Вељко Ђурић Мишина, историчар

Рођен сам у Далматинској Загори, у чисто православној и српској породици. Као дете од седам-осам година требао сам готово сваког јутра да, као и друга деца мог узраста, узјашем коња и отерам га у крашко поље које се налазило испод сеоског пута. С времена на време, обично у летњим данима, када сунце излази раније, наш пољар би окупљао нас који доводимо стоку на испашу, показивао би на сунце које се тог момента појављивало над Динаром. Запамтио сам његове речи: „Тамо је Србија!“

О Србији сам најпре понешто начуо од блиских старијих рођака, који су имали лично искуство боравка. Њихови очеви као аустроугарски војници који су се предали негде иза Дрине, боравили су у Србији и своје импресије говорили по повратку у родни крај, касније одлазили у Београд ради грађевинских послова или кочијашења. Један од тих који је неколико година иза Првог светског рата био у Београду био је мој рођени стриц. Он је, запамтио сам, причао своје догодовштине када је покушавао да заради нешто новца радећи са рођацима као кочијаш. (Тај посао наставио је и мој отац десетак година иза Другог светског рата, после служења дуплог војног рока јер га је неко тужио да је провео извесно време у Динарској четничкој дивизији.)

Србијом последњих стотинак година су владали људи интернационалних уверења и осећања

О Србији сам слушао каснијих година и од рођака младића који су током лета долазили у родни крај за време распуста у средњим школама или факултета. Од њих сам „примио“ и навијачку љубав према фудбалском клубу Црвена звезда, који је тих година у српском народу словио као „српски клуб“ за разлику од загребачког „Динама“ или сплитског „Хајдука“, који су били „хрватски“!

Данас, после више од пет деценија живота у Србији, где сам завршио гимназију, Филозофски факултет, одбранио докторат, радио у угледним музејима, факултету, стекао запажено место у струци и науци, стекао породицу и унучад, збивања током последњих две-три деценије у српском народу натерала су ме да се понекад запитам да ли је ово Србија – Србија мојих предака, о којој су ми усадили љубав и веру.

Далматинска загора некад претежно српска, сада скоро без Срба који су прогнани од Хрвата

Наравно, да мали простор, као што је ово сећање, не дозвољава да шире кажем о тој дилеми. Ипак, желим да истакнем: Србија нас није интегрисала у Српство јер Србијом последњих стотинак година нису владали национално и традиционално свесни већ, као и у другим престоницама, интернационалних уверења и  осећања. Југословенство краља Александра Карађорђевића и комунистичка диктатура Јосипа Броза Тита затамниле су стварање и значај елите српског народа а самим тим довеле и до разбијања корпуса Српства на регионалне одреднице.

Ратно разбијање Југославије започето 1991. године поразно се одразило на судбину српског народа с друге стране Дрине из више разлога. Први, јер политичка матица у Београду није имала српски национални програм па се није ни могла да снађе у директном одмеравању са Хрватима и муслиманима. (Како је казао знаменити Симо Дубајић из Кистања, трагедија нас Срба преко Дрине уследила је као последица што су нас с оне стране Дрине водили психијатри, а с ове њихови пацијенти!)

И данас, више од четврт века, важи Дубајићева тврдња јер је превише пацијената на политичкој сцени којиме је пре место у болницама него да одлучују о судбини државе.

Далматинска загора плени својим пејзажима

У овом туробном времену, у коме је главна тема (предстојећа?) издаја Косова и Метохије, сетих се једног детаља мог животописа:

Пре 33 године, тачније 1989. објавио сам у „Православљу“, гласилу Српске Патријаршије, кратки текст под насловом „Далматинско Косово и Косово и Метохија“. У ствари, то је био део текста објављеног нешто раније у београдском недјељнику НИН. Рачунао сам да ће мало ко то прочитати али сам превидео да је у тим годинама умирућег комунистичког система било довољно оних којима је то био посао: читали су „између редова“, трагајући скривене поруке које су се криле у речима! Потом су писали службене белешке и достављали онима горе, на одлучивање. Ускоро су се укључили челници разноразних политичких организација Сплита, Далмације и Хрватске. Тако сам, пуким случајем, постао име које је нападано због јавно написаних речи које су упозоравале да ће све оно што се дешавало припадницима српског народа на Косову и Метохији ускоро догађати Србима у Далмацији.

Нестанак Срба у Крајини и на Далматинском Косову
Јован Рашковић, Психијатар, најугледнији лидер Срба у Хрватској 90-тих година

Данас, после 33 године, Срба готово и да нема у Крајини нити на Далматинском Косову. А Косово и Метохију увелико отписују од Србије!

Рођен сам у месту које је око 30 километара југоисточно од Далматинског Косова. А о Косову и Метохији сазнавао сам од стрина и баба. Неке од њих знале су готово комплетан косовски циклус народних песама, а то су обично исказивале оних дана када би код нас долазио рођак који је имао гусле и знао да гусла. Тако сам стекао прва сазнања о Косову, Лазару, Обилићу, Бранковићу…

Касније сам сазнао о балканским ратовима у којима је освећено и враћено Косово…

Као гимназијалац имао сам обавезу да читам стихове и текстове познатих српских књижевника, на пример, песму „На Газиместану“ Милана Ракића, дипломате и ратника у Првом балканском рату, коју је објавио непосредно пре рат.

Далматинско Косово и његова судбина иста је као и судбина Косова и Метохије

Век и деценију касније, садашњост нам на много примера указује да је знатан део српског народа недостојан својих предака, да је баталио светлу прошлост, окренуо се лажима које долазе са англоамеричког запада. Хајдемо да ову тврдњу поткрепимо неколиким примерима:

Први и највећи светитељ у нашем православљу, Свети Сава, задужио је за вјек и вјекове српски народ. Народ је, међутим, без гласа противљења, прихватио промену имена основне школе у селу Дојевиће, у крају у близини манастира Студенице, неки кажу близу места где је светитељ и рођен, из „Растко Немањић Сава“ у „Халифа бин Заид ал Нахјан“. То је 2016. године озакоњено кроз Привредни суд у Краљеву вољом напредно-радикалног сведржитеља и његових слугу! Србљи „муком поникоше и у црну земљу погледаше“ – ни реч протеста се не чу!

То значи да ће бити све исто када поменути буде мењао имена београдских улица Милоша Великог и Карађорђеве (у Ђурађ Скендербегову и Алојзија Степинца), Србљи ће да ћуте јер ће их у међувремену напредни другосрбијанци и западне НВО убедити да су та прва двојица водили незаконите устанке против легалне турске власти, да је набијање на колац измишљотина, да је данак у крви била добра прилика да српски младићи брзо напредују у војној служби, да је …

Србија одбацила оно што јој је историја нудила

У балканским ратовима 1912-1913. године српска војска повратила је на сабљи крајеве који су биле под турском окупацијом више од четири века а који су пре тога били део земаља Немањића. После Првог светског рада и великих победа и прилика да Србија уједини територије на којима је српски народ био у већини, добили смо Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца касније Југославију.

Проглашење Краљвине СХС 1. децембра 1918. године, чиме је укинута држава Србија

Када се један народ поигра са историјом и одбаци оно што му је она нудила – обично стиже казна: та Југославија, створена по замисли Александра Карађорђевића, распала се у првенствено српској крви 1941–1945. године коју су проливали они које је он, краљ, ујединио онима који су их ослободили.

Србија је своју државност жртвовала у корист нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је касније названа Краљевина Југославија. Нова држава, у коју је Србија унела све своје ресурсе, рођена је пре 104 године – 1. децембра 1918. Прогласио ју је престолонаследник Александар Карађорђевић.

„Тако је нестало једно велико име са мапе света – име Србије“, констатовао је тужно Жорж Клемансо, председник француске владе!

Други светски рат био је поправна прилика да се отклони свака идеја о обнови Југославије али су се Срби у јесен 1941. године сврстали под више застава и започели грађански рат у коме је национална младост највише пострадала од својих изрода којима је светска револуција била најважнија.

Јосип Броз Тито нацртао је нове границе за територију Старе Србије под именом Косово и Метохија, лакше Космет. При том је издвојио оне крајеве (Пљевља и околину) што је Краљевина Србија имала и предао Црној Гори. А онда је, уз дубоку сагласност комунистичких главара Србије избачена реч Метохија па остаде само Косово!

Слободан Милошевић није разумео српско национално питање па није ни спровео уједињење покрајина са остатком у јединствену Србију. Због тога је наша вишедеценијска агонија била продужена.

Они које су Англоамериканци довели на власт 5. октобра 2000. године добро су знали да нема никаквих разговора о НАТО-вом Косову. Има индиција да је вођа те екипе у једном моменту поменуо потребу да се разговара о Косову па је добио метак! Као опомену другима у будућим годинама!

Председник Вучић прима Орден Светог Саве од српског Патријарга Иринеја 2019.
Зашто је овдашњи сведржитељ награђен највећим одликовањем СПЦ

Судећи по гласовима који долазе из Америке, од добро упућених и висококотираних у тамошњој државној администрацији, двојица политичара који се представљају као председници „Косова“ и Србије, још пре пет година договарали су размену територија. Тешко је докучити да ли су за те договоре сазнали у Патријаршији па су убрзо овдашњег сведржитеља наградили највећим одликовањем (Орденом Светог Саве првог степена) које постоји у Српској православној цркви?!

Овдашњи сведржитељ је добро савладао лекције када и шта треба да каже. У том послу посебно се истиче да оно што пожели да каже не би било згодно за његову напредну секту, онда потури неког од својих блиских сарадника. Пре три године је наместио да о решењу Косова и Метохије говори, такође један политички прелетач од каријере, комуниста по убеђењу, биолошки Србин из Босанске Крајине. Занимљиво је да из сведржитељеве секте о Косову и Метохији нико ко је родом из Србије још увек није казао ни једну реч! Да ли је то знак да сведржитељ и даље свађа српски народ по регионалном пореклу? А са посвађаним народом лакше ће признати „Косова“ где ће га подржати они који нису из Србије, односно са Косова и Метохије.

Република Српска крајина где су вековима живели Срби нестала је, а Срби протерани у хрватској геноцидној акцији Олуја 1995. године

И на крају, да завршим подсећањем да сам припадао групи оних који су упозоравали да ће судбина Далматинског Косова предодредити судбину Косова и Метохије. (Видети мој текст „Пропаст западног Српства“*.)

У том контексту треба посматрати и договор Слободана Милошевића и Фрање Туђмана о окончању рата да Србе из Крајине (Далматинског Косова) 1995. године пресели на Косову и Метохију! Остаје питање: с ким ли је савремени сведржитељ, чија је прва странка била велики саборац политике Слободана Милошевића (а то значи и у издају Далматинског Косова), договорио отпис Косова и Метохије и када ће то оверити?

Подсећајући се на стихове из народне песме „Кнежева вечера“, нарочито оног стиха „Рђом капо док му је колена“, остаје нам нада да ће пре те историјске издаје помрачити умом или себи учинити још неко горе зло!

https://izmedjusnaijave.rs/%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%bf%d0%b0%d1%81%d1%82-%d0%b7%d0%b0%d0%bf%d0%b0%d0%b4%d0%bd%d0%b5-%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b5/ .

………………………………

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments