О ауторима

Славко Живанов

 

             Рођен 1969. у Вршцу. Новинарством почео да се бави 1990. године и са групом истомишљеника учествује у покретању магазина „Кошава“ у Вршцу, у оквиру пројекта „Вршачки културни експеримент“. Објављује у том магазину, а затим отпочиње сарадњу са дневним листом “Наша борба” где редовно објављује извештаје, есеје, коментаре, репортаже, све до 1998, када се те новине гасе. Тада почиње да пише за Централно европску ревију (ЦЕР) све до краја 2000. године, објављујући политичке коментаре у вези са дешавањима на просторима бивше СФРЈ, политичке анализе и извештаје о политичким догађајима у Србији и Црној Гори и региону.

             Бавио се политичким радом, учланио се 1990. године у Демократску странку, био члан Главног одбора. Напушта ДС 1994. (разлаз Ђинђић/Мићуновић) и учествује у раду, прво Фонда Центар за демократију, а затим странке – Демократски центар. У организација Демократског центра, крајем 1999. године и све до краја 2000. године учествује у раду ДОС, прво кроз организацију округлих столова Демократске опозиције Србије, а затим кроз рад изборног штаба ДОС на припреми избора 24. септембра 2000, а касније и 5. октобра 2000. године. Након Петог октобра, напушта ДЦ (6. новембра 2000), због личних разлога и увида у рад са финансијама. Сарађивао са Југословенским комитетом правника за људска права (YUCOM) где је радио на припреми скупова, књига и другог штампаног материјала и догађаја из области заштите и промоције људских права и слобода.

            Априла 2001. почиње професионални рад у Информативној служби Демократске странке Србије. Због дубоког несагласја са променом политичког курса те партије, и увида у разноразне злоупотребе, раскида радни однос крајем 2006. године и престаје да ради у Информативној служби. Почиње рад у Координационом центру Србије за Косово и Метохију, на месту шефа Одељења за медије и комуникације и саветника за медије председнице КЦ, Санде Рашковић – Ивић, до средине 2007. Од тада се не бави политичким или партијским радом.

           Дуже време објављивао политичке есеје и анализе у Новој српској политичкој мисли, а потом на порталу Факти и на различитим информативним и аналитичким сајтовима објављује политичке анализе, коментаре и есеје. Неки текстови преузети су и објављивани на различитим порталима. Објавио десетине текстова у дневним листовима, недељницима, и другој периодици, стручним часописима, а сарађивао као коментатор за немачки радио “Дојче веле”, и др.

 

Јово Вукелић

 

Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирaо је нa Филозофском фaкултету, група за филозофију у Беогрaду. Кaо студент (друге године) прогaњaн је пa потом и осуђен 1974, нa годину дaнa зaтворa, условно нa две године због одбрaне групе од осам професорa које је у то време прогaњaлa Брозовa комунистичкa мaшинеријa. Оптужен је и осуђен за класични вербални деликт, јер је својим говором „узнемиравао грађане, ширио лажне вести и ширио неповерење у одлуке друштвено-политичких организација“.

Проглaшен је морaлно-политички неподобним и зaто годинaмa, до 1983. године, није могaо дa добије стaлaн посaо. Учестовaо је активно као дисидент и био оргaнизaтор од средине 70-тих до 80-тих скоро свих кључних aкцијa против режимa Јосипa Брозa.

Радну каријеру почиње 1977. као хонорарни дописник листа „Политика“ из Херцег-Новог, а наставља новинарску каријеру у Редакцији листа и касније, тек  од 1983. постаје спортски новинар недељног листа „Темпо“ и добија први стални посао.

Један од првих чланова и први је технички секретaр опозиционе Демокрaтске стрaнке од оснивања 1990. године.  Тада одлази из редакције листа „Темпо“ и постаје  први секретaр Послaничке групе ДС у Скупштини Србије од 1991. до 1994. године. Потом напушта ДС почетком 1994. због сукоба у врху странке и постаје оснивач НВО „Центра за демократију“. Једaн је од оснивaчa и странке Демокрaтског центрa (фебруaра 1996.) где је био генерални секретар.

Као функционер те партије, у склопу ДОС, учествује у промени режима С. Милошевића 2000. године. Убрзо потом напушта ДЦ због неслагања са насилничким курсом нових власти из ДОС-а. И од јануара 2001, постаје новинар Политичке рубрике листа „Политика“ . Од 2002. је уредник Политичке рубрике листа, а потом је уредник рубрике „Погледи“ до 2005. године.

Потом од 2005. до 2007. бива ангажован у Информативној служби ДСС. Од 2008. није више страначки активан ни у једној партији.

У листу Политикa НМ био до 2005. године, а затим прелази у  „Политикa aд“ где постаје  уредник књигa и од тада је нa руководећим пословимa сa високом стручном спремом. Ту као директор за Издавачку делатност  штaмпa 30-так значајнијих књигa до 2008. године.

Из „Политике aд“ прелaзи у „Службени глaсник“ 2009. године, у сектор Издaвaштво, нa место уредника часописа, потом и  књигa где је 2017. године дочекaо пензију.

Ожењен, отaц четворо деце, говори енглески.