Инвестиције које обећава власт су мегаломанске и неизводиве
- Само у 2018. години у реке Србије су неки људи излили 109 тона цинка, 17 тона бакра, 13 тона арсена, 12 тона олова, 11 тона никла
- У Србији власт нуди „голуба на грани“ обећавајући већу производњу електричних аутомобила него што их цела компанија Тесла произведе годишње, или три пута више од целе немачке аутоиндустрије
- Ако сами не поштујемо своја богатства, свој ваздух, реке, надасве своје здравље, сигурно то ни други неће учинити
Марко Вујић из Центра за еколошку политику Факултета политичких наука изјавио је да се „Србија већ годинама налази у парадоксалној ситуацији да због мало ћара, личног углавном, на цедилу оставимо сопствене реке, шуме, њиве, а сада и читаве делове Србије“.
Вујић је агенцији Бета казао да би инвестиција Рио Тинта повећала број радних места у Србији за 0,1 одсто док би профит за буџет износио мање од један одсто годишњег БДП-а. Још нису сагледиви сви негативни ефекти овог подухвата с обрзиром да немамо званичну израђену студију о процени утицаја на животну средину, истакао је Вујић.
Од кредибилних колега из природних и техничких наука, додао је Вујић, сазнајемо да би Рио Тинто у процесу експлоатације јадарита користио велике количине сумпорне киселине на температурама од 300 степени Целзијуса, које се могу снизити само употребом токсичног гаса силицијум флуорида.
„Емисија тог токсичног гаса у већ девастирани ваздух у Србији се не би могла спречити. Такође, у овој незваничној фази процењује се да ће рудник генерисати 1.500 кубика отпадних вода дневно, и то у држави у којој смо само у 2018. години у реке излили 109 тона цинка, 17 тона бакра, 13 тона арсена, 12 тона олова, 11 тона никла“, нагласио је Вујић.
На питање каква је репутација компаније Рио Тинто у контексту заштите животне средине, Вујић је казао да је јако ниска.
„Од Аустралије до Јужне Америке, честе су притужбе и тужбе на нееколошко пословање ове компаније, а инцидент девастације светске културне баштине Абориџина у Аустралији обишао је свет“, рекао је он.
Упитан која би опција требало да превагне када се сагледају позитивне и негативне стране експлоатације јадарита, Вујић је казао да ако се објективно посматра, јасно је која ће опција превагнути и приказати беспредметност ове рачунице.
„Власт свакако јесте свесна да грађани не морају бити еколози да би сами дошли до ових закључака, те с тога повећавају улог на тасу потенцијалних користи. Најављујући у виду голуба на грани и фабрику самих литијумских батерија у Србији, па чак и у овом тренутку потпуно нереалне идеје о фабрици електричних аутомобила са чијих трака у Србији ће силазити 500.000 четвороточкаша годишње“, рекао је Вујић.
Колико су нереална обећања власти, наводи Вујић, сведоче и чињенице да се у Србији најављује већа производња електричних аутомобила него што цела компанија Тесла произведе годишње или три пута више од целе немачке аутоиндустрије.
„Овако оптимистичне економске инвестиције, за које ће ‘злонамерни’ рећи да су мегаломанске и неизводиве, свакако су део политичког маркетинга у служби придобијања ширег јавног мњења, а посебно локалног становништва. Та неостварива обећања су део потенцијалног предреферендумског стања у којем се грађанима намеће пожељан одговор“, казао је Вујић.
На питање да ли смо унапред осудили инвестицију Рио Тинто, пре студије о процени утицаја на животну средину, Вујић каже да услови под којима би се можда и могло преговарати о оваквом подухвату био би поштовање еколошких стандарда „баш онако како би их морали поштовати и Немачкој, Француској или матичној Енглеској“.
„Потом, да власти уговоре и реализују инвестиције поменутих фабрика батерија, али и електрицних аутомобила, јер исто обећавају, а од тога се не живи. А пре сваких преговора, повисити рудну ренту која је поражавајуће најнижа у Европи, и за ову врсту руде износи мизерних четри одсто, те довести је бар до нивоа Хрватске где је 10 одсто или Словеније где приход на основу руда можете остваривати уз накнаду од 18 одсто рудне ренте држави“, рекао је Вујић.
Према његовим речима, ако сами не поштујемо своја богатства, свој ваздух, реке, надасве своје здравље, сигурно то ни други неће учинити.
(Бета, Н1)
