Друштво, Преносимо, Свет (планета), Слободе, Србија

Нећемо рудник бакра и злата, нећемо тровање цијанидом!

Протести гневних грађана и младих у Бору против загађења и тровања

Ново упозорење стручњака и истакнутих еколошких удружења из Србије

 

  • Нећемо отворен коп који трује земљу, воду и ваздух! Нећемо лужење цијанидима! Нећемо вечно јаловиште!
  • У општинама Жагубица и Мајданпек планира се отварање рудника злата Потај чука – Тисница, који би радио седам година. Планира се рударење из површинског копа. Дробљење и млевење руде би засипало околину прашином. Лужење натријум-цијанидом (NaCN) би загадило воде. Цијаниди су жестоки отрови.
  • Поред територије општина Жагубица и Мајданпек , загађењу би биле изложене и остале општине у сливу Млаве и Пека а то су Петровац, Мало Црниће, Пожаревац, Kучево, Велико Градиште, Голубац.
  • Борска река је већ више од једног века мртва и остаће мртва вековима, можда миленијумима због таквих процеса лужења.
  • Европски парламент је својом резолуцијом 2010. године забранио употребу цијанида у рударским технологијама

За: Владу Републике Србије

Министарству енергетике и рударства

Министарству за заштиту животне средине

Министарству шумарства и водопривреде

Министарству за бригу о селу

Најснажнији отрови, цијаниди, ће се разливати сливом река Млаве и Пек и затровати најчистије делове Србије, угрожавајући водоснабдевање Петровца на Млави, Kучева и других насеља у тим сливовима.

Нећемо рудник злата! Нећемо отворен коп! Нећемо лужење  (Лужење је процес вађења супстанце из чврстог материјала растварањем у течности. То може бити природни или индустријски процес)  цијанидима! Нећемо вечно јаловиште!

Због чега је ово важно?

У општинама Жагубица и Мајданпек планира се отварање рудника злата Потај чука – Тисница, који би радио седам година. Тај крај  је ретка оаза зеленила и нетакнуте природе у Србији. Тамо са људима живе сури орао, медвед, рис, вук, европски јелен, дивокоза, поточна пастрмка, поточна паклара која је данас толико ретка да је стављена на црвену листу акутно угрожених врста, речни рак и друге угрожене животињске врсте.

Брда јаловине на све стране у Бору

Планира се рударење из површинског копа. Дробљење и млевење руде би засипало околину прашином. Лужење натријум-цијанидом (НаЦН) би загадило воде. Цијаниди су жестоки отрови. Неким цијанидима су масовно убијани логораши у гасним коморама. Штетно рударење изнад Хомољске котлине би угрозило сливове река Млаве и Пека и погоршало ефекте климатских промена, које нас већ погађају. Учестале суше и бујичне поплаве би разнеле отрове по околној природи.

Цијанидно лужење је веома опасно за животну средину и за све што живи око рудника. Цијаниди продиру у организме са ваздухом, водом и храном; улазе кроз систем за варење и очи. Једна чајна кашичица разблаженог (2%) воденог раствора НаЦН убија човека. Далеко разблаженији раствори НаЦН угрожавају и убијају животиње. Микрограми цијанида у литру воде (однос 1 : 1.000.000.000), убијају рибе и друге житеље вода. Милиграми цијанида у литру воде (однос 1 : 1.000.000), убијају птице и сисаре. Отров не хаје за државне границе.

Огромне количине опасних материја налазе се на депонијама рудника у Бору и Мајданпеку

Цијанидна јаловина која се излила у Румунији 30. јануара 2000. године је кроз Украјину и Мађарску реком Тисом доспела у Србију, убила хиљаде тона рибе и учинила воду непитком и неповољном за сав водени свет у великом делу слива Тисе. О тој хаварији известио је Програм Уједињених нација за животну средину на http://www.unep.ch/roe/baiamare.htm.

Европски парламент је својом резолуцијом усвојеном огромном већином 05.маја 2010. године о Генералној забрани употребе цијанида у рударским технологијама у Европској унији позвао Европску комисију и државе чланице да угледајући се на Чешку, Мађарску и Немачку, забране употребу цијанида у рударству.

Цијаниди се дуго задржавају у биљкама, рибама и животној средини уопште, па трајно загађују ланац људске исхране.

Кратери рудника су беживотни и отровни пејзажи који остају после експлоатације у рудницима

И затворен рудник би дуго изазивао штету. Руде у југоисточној Србији садрже много арсена, олова, кадмијума и других токсичних елемената. Они би остали у јаловини – отпаду после екстракције злата. Цијаниди би лужили те елементе и носили их из јаловишта у површинске и подземне воде, које су повезане.

Због таквих накнадних процеса Борска река је већ више од једног века мртва и остаће мртва вековима, можда миленијумима. Дуготрајно лужење токсичних супстанци из јаловишта би угрожавало сливове река Млаве и Пека. Искуства из света показују да су савремене мере заштите и рекултивације немоћне; по затварању рудника, јаловишта загађују околину вековима.

У случају акцидента испуштања киселина из јаловине у околне воде, површинске и подземне концетрација цијанидних соли се не би могла разблажити сигурно бар до улива Млаве и Пека у Дунав. У овом случају поред територије општина Жагубица и Мајданпек , загађењу би биле изложене и остале општине у сливу Млаве и Пека а то су Петровац, Мало Црниће, Пожаревац, Kучево, Велико Градиште, Голубац.

Загађење ваздуха отровним, канцерогеним материјама у Бору је огромно

Имајући у виду да наведено подручје има више него озбиљне потенцијале као и традицију у бављењу пољопривредом (само подручје Жагубице не тако давно је имало 77.000 оваца, 6.827 говеда, 7.217 свиња), прерађивачком индустријом у области пољопривреде, дрвном индустријом и туризмом гледано дугорочно не постоји реално економско оправдање за отварање рудника на овом подручју и најстрашније девастирање природе уопште, које ће имати вековне последице на целокупни биодиверзитет а самим тим и на човека.

Планирани рудник би највише угрозио више насеља у општини Жагубица која су у сливу реке Млаве, Јасиково и Леково у општини Мајданпек, као и насеља у сливу реке Пек.

Молимо надлежне установе да поступе по овом упозорењу стручњака и захтеву грађана.

Подносиоци петиције:

Др Ненад М. Kостић редовни професор,

Др Богдан Шолаја редовни професор,

Академик Др Владимир Стевановић редовни професор,

Др Драгана Ђорђевић научни саветник,

Др Љиљана Томовић редовни професор,

Др Урош Анђелковић виши научни сарадник,

Александар Грујић адвокат

Језера и базени са отровним муљем трују животну средину

Еколошки покрети и удружења грађана која подржавају петицију:

Покрет Јасно и Гласно- Пожаревац

Еко удружење Пријатељи Чачалице

МЛАВА Одбрана реке Млаве

Сачувајмо Хомоље- Жагубица

Гаиа Пек – Мајданпек

Борани се питају – Бор

Одбранимо реку Тимок- Зајечар

Одбранимо Злотску реку

Линк:

https://peticije.kreni-promeni.org/petitions/necemo-rudnik-zlata

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments