Балкан и суседи Србије, Документи, Друштво, Идеје, Косово и Метохија, Политика, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија, Србија и ЕУ

Недокументи о Косову

Наступајућа година тешких изазова

  • Испод жабокречине и ништавости виртуелне реалности у коју су нас српска власт, али и управљачи Планете гурнули, и даље постоје истински и стабилни интереси великих играча, чвршћи него икада, у завршној фази своје реализације
  • У том троуглу – Косово, власт, међународна подршка – крије се одговор на питање да ли ће Вучић освојити још један мандат на изборима догодине
  • Јаншин нонпејпер најразумљивији је као део арбанашке ујдурме, иако сваком Србину заигра срце при помену обједињења Србије и Републике Српске
  • Здравство и просвета су разорени, култура затрта, економија и финансије очерупане, земља до гуше задужена, државни фондови покрадени, касе празне. Инфраструктура преорана, држава похарана, друштво расточено…
  • Западу ништа од тога не смета толико, колико му смета Вучићева неодлучност и оклевање у потписивању признања Косова. Тај потпис толико вреди, да је сасвим извесно да ће му дати још једну велику шансу на изборима
  • A jош један Вучићев мандат значи дубљи суноврат Србије, одлазак становништва, колапс здравства, ропство, медијски мрак, дебилизовање школства, разарање економије, лоботомија, терор, пљачка…

Пише: Славко Живанов

Од корона-вируса у свету, за више од годину дана, до краја априла 2021. године, умрло је око 3,15 милиона људи. (Од рака, годишње, умире три пута више, око десет милиона људи. Такође више него од ковида, у свету годишње умре од глади 3,1 милион деце!).

Но, помахниталост и неразумна заслепљеност, затим, објективан учинак болести, а приде и агресивна пропаганда, терор и диктатура многих влада, у збиру, за више од годину дана, оковали су Земљу и променили нам живот. Нагоре. Утерани страх од ковида замаглио је вид човечанству које корача ка пропасти и ропству.

У Србији, овдашњој власти, притиснутој и ендемским проблемима, то ковид-гориво за замрачење свести и вида било је недовољно, па га је обогатила разноликим аферама: што стварним, индукованим и генерисаним, што вештачким, или пак реалним које су природно и самостално ступиле на јавну сцену. Створен је галиматијас, циркус, ред панике и хистерије због ковида, ред сексуално девијантних понашања, ред тешког лоповлука у јавним финансијама, па опет ред сексуалних девијација и припадајућих психопата…

Најпримитивнија агитпроповска баражна ватра тешке радикалске артиљерије већ десету годину њихове страховладе бије у два правца: за опстанак на власти по сваку цену, и за прикривање стварних циљева, намера и праксе разбојника, велеиздајника и лопова на власти. С једне стране, све се претвара у енергент за очување власти, а с друге стране, спиновањем стварности одвлачи се пажња јавности са суштинских проблема на „ријалити“ стварност – небитне, ефемерне догађаје који су се ту нашли, и с толиком успешноћу накалемили, само због малограђанског менталитета исте те јавности с којом се манипулише на карту шпијунирања туђих живота и премеравања туђих проблема…

Али, испод жабокречине и ништавости виртуелне реалности у коју су нас српска власт, али и управљачи Планете гурнули, и даље постоје истински и стабилни интереси великих играча, чвршћи него икада, у завршној фази своје реализације. Испод догађајности коју нам диктирају наводни и стварни силоватељи стварних и наводних жртава, куповина гласова за 30 евра или три бочице витамина, источних или западаних вакцина, и томе слично, у овој и наредној години над Србијом се прелама решавање питање статуса Косова и Метохије и томе припадајуће питање субјекта власти у Србији, које ће далекосежно одлучити судбину Србије и људи који у њој живе, или ће тек живети. Биће то прекретница после које ништа неће бити исто, а готово све биће горе од до сада постојећег. Од решавања питања статуса Косова и Метохије зависи и питање власти у Србији. Од тога, такође, зависи степен иностране подршке политичким актерима у Србији, а зависи и степен подршке властима, односно зависи процес кастрације опозиције. У том троуглу – Косово, власт, међународна подршка – крије се одговор на питање да ли ће Вучић освојити још један мандат на изборима догодине, а како данас ствари стоје, на жалост, будућност изгледа трагично депресивна:

Статус Косова и Метохије

После оцене Мирослава Лајчака, изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине, с почетка месеца, да је споразум „технички апсолутно остварљив у року од неколико месеци, ако две стране то желе“, било је јасно да су обе стране завршиле сав технички део посла и да се чека само политички тренутак за славодобитну објаву и прокламацију.

Српска страна има своју рачуницу у којој парламентарни избори заузимају добар део те формуле. Косовска власт пред собом има корпу жаба коју треба да прогута. ЕУ и САД су на измаку стрпљења и нерава, што због Вучићевог оклевања, што због арбанашке бахатости и алавости. Јер, непоштовање Бриселског споразума од стране Арбанаса намеће додатно хипотеку читавом процесу и компликује ствар с потписивањем новог споразума док се ни претходни, базични не поштује и спроводи. То је одавно, са западне стране унело презир, с којим се гледа на Приштину.

Након Лајчака, медији су пренели неформалну иницијативу словеначког премијера Јанеза Јанше, која је касније трапово демантована од стране многих, о потреби да се трајно реше отворена питања на Балкану која су таксативно насликана у нонпејперу у виду сијасет само-се-то-чекало идеја за преуређење мапа Балкана и прекрајања граница балканских држава. Ова сложена игра за коју данас не можемо знати да ли је у функцији мера или противмера, маркирала је и оживела две крупне стратешке тенденције: а) да се проблеми на Балкану трајно реше кроз одржива решења; и б) да се то учини кроз корекцију постојећих граница.

Други нонпејпер, много озбиљнији и утемељенији, објављен је 26. априла у косметском гласилу „Коха диторе“ и тиче се решавања статуса Косова. За разлику од Јаншиног недокумента чија се функција може разумети и као маневар претње празном пушком или списак лепих жеља, или ноћних мора, у зависности од угла посматрања, овај недокумент приштинског листа открива назнаке озбиљно припремљеног решења статуса Косова.

Редакција листа тврди да су документ припремиле Немачка и Француска, као заједничку иницијативу ове две земље за наставак дијалога и његово закључивање коначним споразумом. У тој скици се наглашава да те напоре подржавају чланице ЕУ и САД и да ће Европска унија наставити да олакшава процес који ће довести до потписивања правно обавезујућег споразума између две стране.

Косово не би требало да намеће трговинске баријере Србији, док би Србија требало да поштује статус кво у погледу међународног присуства на Косову.

„Председник Србије Александар Вучић, представљајући Београд, и премијер Албин Курти, који представља Приштину, водиће расправе за финализацију споразума о нормализацији односа између страна.“

„Процес би требало да буде завршен пре краја фебруара 2022. године“, каже се у овом документу. Процес ће се, према истом документу, заснивати на неколико кључних елемената, поштујући Паришку повељу, Завршни акт из Хелсинкија и Водеће принципе Контакт групе за утврђивање статуса Косова из 2005. године и обезбедити спровођење свих споразума постигнутих током бриселског дијалога.

Предлаже се да ће „свака страна, према међународном праву, поштовати суверенитет, територијални интегритет и независност друге стране“.

„Стране потврђују да ће регулисати своје границе и разграничити се само заједничким договором, да ће спорове решавати мирним путем и уздржаће се од претњи или употребе насиља у складу са европским духом решавања спорова дијалогом.

Обе стране треба да теже јачању међусобног поверења, добре воље и толеранције и заједнички ће радити на промоцији мира, стабилности и развоја у региону.

„ЕУ би, у име обе стране, требало да ангажује независно тело које ће одредити границу између страна.“

Стране би требало да се договоре о успостављању „Аутономног округа северног Косова“ као посебне административне јединице регионалне самоуправе на Косову, која би имала право регулисања законодавства на регионалној основи у областима економије, финансија, власништва над инфраструктуром, културом, образовањем, здравством, социјалном заштитом, правосуђем, полицијском службом, урбаним развојем и европском сарадњом, у складу са Уставом Косова и законодавством локалне управе “.

Аутономни округ Северно Косово обухватао би територију градова Звечан са 35 села, Лепосавић са 72 села, Северну Митровицу и катастарску зону град Зубин Поток са 63 села.

Такође, предлаже се посебан статус за Српску православну цркву на Косову како би се осигурало оно што се назива њиховом „несметаном активношћу“. Према овом документу, „Црква и њена унутрашња организација треба да буду признати као самоуправна страна политичког и уставног система Косова, власништво треба да буде неприкосновено и да ужива привилегован статус“. Заштићена подручја треба да укључе више од 40 цркава и културних знаменитости. Православну цркву на Косову, као суштински део Српске православне цркве, у складу са уставним променама, треба да води Патријарх Српске православне цркве, који би требало да има седиште у Пећкој патријаршији.

Стране би основале економску зону у Митровици као катализатор за економски развој са обе стране границе и у складу са концептом европских региона. Обе стране би морале да направе уставне промене како би осигурале примену правно обавезујућег споразума.

„Након ратификације правно обавезујућег споразума, Србија се саглашава да се не противи косовским захтевима за чланство у међународним, мултилатералним или регионалним организацијама и у инструментима чији је Србија већ чланица“.

Стране се слажу да две државе не могу представљати једна другу на међународној сцени.

Обе стране признају суверенитет две државе на њиховој територији која је њима одређена.

У документу се помињу начини на које би се регулисали међудржавни односи између Косова и Србије. Они би „међусобно поштовали независност и аутономију у својим унутрашњим и спољним пословима“. Странке би размениле „сталне мисије“ и биле би смештене у „седишту одговарајућих влада“.

Практична питања решавала би се у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима. Странке би такође основале „Веће за узајамно пријатељство“, које би се састајало једном годишње како би осигурало примену правно обавезујућег споразума.

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел предузеће преговарачки процес и организовати, уз подршку Немачке и Француске, састанак у Паризу у јуну 2021. године. „Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Борел, након закључења правно обавезујућег споразума, подносиће извештаје у септембру 2022. Генералној скупштини УН, у складу са мандатом Резолуције А/64/Л65/Рев.1“,  наведено је у овом недокументу.

Гамбит и контрагамбит

Овај нонпејпер доноси углавном велике главобоље Арбанасима, јер за разлику од Вучића који већ годинама говори о разграничењу, њима овакав списак уступака руши сваку представу о сувислом степену сопствене суверености. У суштини ово јесте некаква форма разграничења и сигурно је да је Вучић спреман ово да прихвати. Међутим, непознаница је да ли је у овом тренутку спреман на то, а још је веће питање да ли су Арбанаси спремни на ово решење.

У том светлу посматрано, Јанезов нонпејпер најразумљивији је као део арбанашке ујдурме, иако сваком Србину заигра срце при помену обједињења Србије и Републике Српске. Да ли је Јанша прихватио да поново асистира Арбанасима, и да практично отпочне кампању рушења споразума за Косово, показаће време. Такође, време ће показати колико је запад озбиљан у залагању за ово решење, и коначно, колико ће притиснути Арбанасе да га прихвате. Јер, подсећамо, они нису хтели да успоставе заједницу српских општина коју су прихватили потписом на Бриселском споразуму, а која је имала протоколарни, симболички значај у односу на решења која се у овој верији коначног споразума помињу.

Веома брзо ће се видети да ли ЕУ и САД стоје чврсто једно уз друго, и да ли уопште стоје чврсто иза предлога споразума. Или је све заједно још једна ујдурма како би омогућили Вучићу да добије изборе, а затим призна Косово без икаквих уступака. Но, за прво време, најпре ваља очекивати рафале демантија са свих страна, па кад се прашина слегне видећемо да ли ће овај предлог проћи и ко ће за њега залећи. Објективна анализа предлога, лишена сваке субјективне нијансе, мора да пође од квалификације да је реч о веома озбиљном предлогу насталом од зналачке руке и памети, с веома добрим познавањем реалности на терену.

(Предизборно) стање у Србији

Наредна 2022. јесте изборна година у којој ће се бирати парламент, председник, али и веома важни избори за Скупштину Београда. Вучићева власт улази у ове изборе са тешким пртљагом и великим теретом своје штеточинске деценијске владавине. Здравство и просвета су разорени, култура затрта, економија и финансије очерупане, земља до гуше задужена, државни фондови покрадени, касе празне. Инфраструктура преорана, држава похарана, друштво расточено. Урушени демократски стандарди, повампирена полицијска држава, државна средства присиле без контроле, приватизована у страначко власништво, прилагођена партијској функцији. Грађани обесправљени и, у суштини, оробљени. Без слободе медија, без слободе деловања, без људских права и слобода, прецизније, са њиховом драстичном рестрикцијом. Србија никада није била демократска држава, али је данас светлосним годинама удаљена чак и од продемократског уређења. Наше друштво и држава лелујају од јавне диктатуре до апсолутистичке тираниде. Ми смо данас фашистоидни провизоријум, или кандидат за фашистичку тоталитарну тамницу, што запад толерише. Западу ништа од тога не смета толико, колико му смета Вучићева неодлучност и оклевање у потписивању признања Косова. Тај потпис толико вреди, да је сасвим извесно да ће му дати још једну велику шансу на изборима. Делом због тога што је сада споразум на дохвату руке, што су сви Вучићеви изговори истрошени, а делом због тога што се не види нико други, на политичкој позорници Србије, ко би тај посао урадио боље, или барем као Вучић. На жалост, чини се да на следећим изборима запад не види респектабилну алтернативу Вучићу у Србији, или не жели да је види јер жели најмања изненађења и најмање ризике. То садашњу опозицију закуцава о под, лишавајући је било какве шансе да се брани и да успе, паралишући је, да тако непомична чека и преживљава Вучећево иживљавање над њом, над Србијом и над грађанима Србије. А запад, жртвујући опозицију, намењује јој само једну, једнократну, улогу – да одглуми алтернативу и да дâ легитимитет наредној Народној скупштини.

Тако ствари виде споља, а независно од тога, велико је питање шта ће опозиција уопште да учини, шта јој је уопште чинити у таквој ситуацији, и како ће се, а то је посебно питање, бирачи понашати на изборима. На следећим изборима, сва је прилика, опозиција не треба да рачуна на озбиљну подршку запада, и требало би да се ослони само на две ствари – сопствене снаге и подршку сопственог народа. Обе ствари, бар тако данас изгледа, нису неког значајнијег потенцијала, особито она прва. Међутим, опозиција има још увек једну јаку карту у својим рукама – бојкот избора. Та карта се не сме потрошити тек тако иако ће и Вучић са своје стране, а и запад са своје, дати све од себе да се опозиција разбије, учини смешном и неозбиљном, релативизује и појефтини до безначајности.

И на наредним изборима Вучић ће имати своју лажну и вештачку опозицију, своје медије, подршку запада, пропаганду и поткупљивање бирача, сигурне гласове и бугарске возове, застрашивање грађана, маскиране силеџије, навијаче, криминалце и сву, већ виђену, оргијастичку радикалску изборну атмосферу.

Опозиција ће на својој страни, између осталог, имати тешку артиљерију у виду чињенице да се скоро 90 одсто грађана Србије противи осамостаљивању Косова и признавању његове самосталности. Такође, грађани Србије нису ни за ЕУ. Они су заинтересовани за економски стандард, али не и за цео евро-атлански пакет који подразумева и НАТО. Питање је да ли ове политичке претпоставке опозиција хоће да прихвати. Да ли је опозиција уопште спремна да се у првом реду бори за успостављање српског суверенитета у најширем могућем смислу, од граница до културе, од државе до грађанина.

Питање је да ли опозиција не калкулише и не шпекулише са још једним Вучићевим мандатом у којем би се врела тема Косова скинула са дневног реда овако или онако, како год.

А још један његов мандат значи дубљи суноврат Србије, одлазак становништва, већи морталитет због колапса здравства, дужничко и сваковрсно ропство, медијски мрак, дебилизовање школства, разарање економије, лоботомија, терор, пљачка, терор, пљачка, терор. Затирање здравог разума… Вучићев још један мандат значи корак у неповрат. Пропаст.

Напомена: Нонпејпер (енгл. non-paper) дословно се може преводити као недокумент, а представља инструмент углављивања дипломатских решења у припремној фази тих решења. Недокумент у писаној форми садржи све друге елементе уговора, а без формалних потписа оверивача, без обавезујуће форме, правноснажности… Формално, не обавезује никога, фактички може имати ауторитет већ донесеног и усвојеног уговора. У суштини, реч је о инструменту у дипломатској пракси који омогућава да се напише оно што у другачијој форми не може бити написано.

Подели: