Друштво, Политика, Слободе, Србија

Много за једног човека

Поводом серије тужби секретара Бироа Владе Србије против српских медија и јавних личности и организација

 

  • Како је Поповић сам себи дао отказ
  • Kључни проблем Поповића је у томе што он ради посао у коме нема успеха ни резултата без добре сарадње са најутицајнијим новинарима и редакцијама листова, радија и телевизије. Да ли је могуће да тај посао буде добро обављен када је секретар Бироа владе у судским споровима са скоро свим главним медијима у Србији?
  • Тужба против недељника “Време”, седма по реду, није и последња. Биће их још!
  • Ниједан представник власти није осећао толику повреду «части и угледа» да је морао толико тужби да упути суду како би се одбранио

    НСПМ, јул 2003.

Пише:  Јово Вукелић

 

Човек који је у име Владе Србије задужен за комикацију са јавношцу и међима, тацније са новинарима телевизије, радија и штампе, кренуо је у немилосрдан и изгледа непрекидан обрачун баш са онима са којима треба да сарадује, ради, комуницира.

Уместо да се труди да са редакцијама и новинарима успостави што боље односе пре свега у интересу Владе (која га зато и плаца новцима пореских обвезника) како би граданима приближио рад извршне власти секретар Бироа Владе Србије кренуо је ових дана у незабележену офанзиву тужбама против најјачих медија у Србији.

Поповић воли суђења

Тужио је прво недељник “Блиц Њуз” и главног и одговорног уредника Жељка Цвијановића и тужилац је недавно добио овај спор пред судом. Вероватно охрабрен оваквом пресудом суда у своју корист Владимир Поповић је пресавио табак и, посредством својих правних заступника, тужио у последњих месец дана Радио ТВ Б 92, потом дневни лист “Вечерње новости”, следио је недељник “НИН”, а на овој листи последњи је засад, од пре неколико дана, и недељник “Време”.

По броју тужби за Гиниса

Поред ових пет медија Владимир Беба Поповић је успео да у овом периоду тужи и невладину организацију “Фонд за хуманитарно право” , који води Наташа Kандић, а тужио је и Војислава Kоштуницу, председника Демократске странке Србије. Kако стоје ствари он је кренуо да се бројем тужби, али и брзином њиховог подизања, упише у Гинисову књигу рекорда. И у томе је већ успео – ући ће у ту необичну књигу рекорда – чак и да више никада никога не тужи! Сигурни смо да никада нигде нико није тужио оволико медија, невладиних организација и политичких личности. Зато је сигурно да тужба против недељника “Време”, седма по реду, није и последња. Биће их још!

Неспорно је право сваког грађанина, па и Поповића, кад се осећа оклеветаним, или кад сматра да су му углед и част нарушени – да сатисфакцију и правду тражи пред судом.

Оптужбе, тужбе, докази, клевете – то је свет у коме живи Поповић

Kључни проблем Поповића је у томе што он ради посао у коме нема успеха ни резултата без добре сарадње са најутицајнијим новинарима и редакцијама листова, радија и телевизије. Да ли је могуће да тај посао буде добро обављен када је секретар Бироа владе у судским споровима са скоро свим главним медијима у Србији?

Сам себи онемогућава комуникацију

Ако се сетимо и недавног сукоба Поповића са Горданом Сушом, уредницом “ВИН-а” онда од утицајнијих и угледних медија секретар Бироа још није тужио дневни лист “Политику” и Телевизују Србије.

Један мој пријатељ у шали каже “да остаје још да тужи Патријаха Павла и све српске институције од утицаја и угледа биће на Поповићевом списку тужби.”

Сукобом са скоро целокупном јавношћу, због природе посла који обавља, секретар Бироа уствари доводи себе у безизлазну ситуацију да не може да обавља посао који ради. Он “сече грану на којој седи” и више нема никаквих могућности да свој посао ради ваљано, јер је сам себи онемогућио комуникацију, сем преко суда, са медијима и новинарима. Сам себи Поповић је дао отказ!

Суђења га чине важним

То је свакао јединствен случај погрешног схватања суштине посла која му је поверена. Уместо да новинарима помаже, да са њима има добре односе, да им пружа информације о раду владе, министарстава и министара, владиних Агенција и других Бироа, Поповић је центар свог деловања усмерио на тужење оних који га помињу у било ком критичком контексту. Он вероватно сматра да је Влада и министри, а и он са њима, недодирљив, безгрешан, да их нико не сме помињати, а камоли критиковати.

Поповићу одговора, као за време комуниста, само «конструктивна» критика

И више од тога: ако Влада или неки министар, или сам Поповић, заслуже неку критику због неког погрешног поступка онда би пре писања текста договор о томе ваљда требало постићи са Поповићем како би све било проверено и критика била, као за време комуниста, «конструктивна».

Поставља се и питање да ли је могуће да су све ове тужбе Поповића, или већина њих, против представника медија, невладиних организација и политичара основане. Иако су у питању личности, институције и медији различитих, чак и потпуно супротних, политичких оријентација – да ли је могуће да су се сви огрешили о «лик и дело» Поповића?

Судске чекаонице дођу му као спаваћа соба

Зашто им свима, иако тако различитим, смета Поповић?

Нормално, на судијама је да разреше спорове, утврде истину и донесу пресуде – одлуке о овим тужбама.

Поповић: и Доријан Греј и „Свето тројство“

Kако год то на судовима било решено остаће упамћено да до сада ни у једном систему – био он деспотски, диктаторски, комунистички, или недемократски – ниједан представник власти није осећао толику повреду «части и угледа» да је морао толико тужби да упути суду како би се одбранио.

Могуће је да је овде у питању она класицна и фатална људска замка: да о себи човек мисли сасвим другачије од осталих, много боље и лепше него што је реално. Kад до таквог конфликта дође обично страдају прво они са којима такав човек сарађује – сарадници, а када и њих нестане онда настрада и сам «Доријан Греј», јер је разбијено чудотворно огледало и више нема ко да му се диви, да га хвали и – да га гледа!

Доријан је вечито млад и леп и треба му се дивити

 

Ако се тако заврши ова ниска тужби била би то штета, јер би Поповић тада истовремено морао да буде «Свето тројство»: и секретар Бироа, и новинар и – грађанин обожавалац.

Признаћете, ипак много за једног човека.

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of