Храм Светог Кирика и Јулите у селу Велика подигнут у част убијених Величко горње полимских мученика
Одржан парастос величким и горњеполимским жртвама 28. јула – у селу Велика на дан када народ и СПЦ обележавају страдање око 521 невиних српских жртава, деце, жена и стараца 1944. године
- Велика, као и Горња Ржаница, мученичка села испод планине Чакор не заборављају своје жртве, јер није било куће у којем није страдало двоје или више укућана. Многе породице и куће су заувек затрте, било је и по 15-16 убијених из једног домаћинства. Зато српско становништво овог краја (Мурино, село Велика и Горња Ржаница и други) Црне Горе из општине Плав упорно тражи да овај злочин буде проглашен геноцидом.
- У селу Велика припрема се подизање и отварање Музеја величких жртава (у згради старе школе) како би се сачувала трајна успомена на невино настрадале Србе“. Градиће се и меморијални центар
- Овогодишње окупљање и парастос жртвама помогла је једна од највише страдалих породица из Велике, породица Гојковић, којој је побијено деветнаест (19) чланова
Текст и фото: Јово Вукелић
И после 78 година од бруталног и свирепог злочина окупатора, припадника Скендербер и Принц Еуген дивизије, потпомогнуте увелико албанским снагама и муслиманским хордама са Бихора и Косова и Метохије над невиним српским народом у српском селу Велика и суседном селу Горња Ржаница, као и горњеполимским селима испод Чакора (1944. године) одржан је помен 28. јула ове године уз присуство великог броја становника овог дела Црне Горе које памти ово тешко злодело.
Велика, као и Горња Ржаница, мученичка села испод планине Чакор не заборављају своје жртве, јер није било куће у којем није страдало двоје или више укућана. Многе породице и куће су заувек затрте, било је и по 15-16 убијених из једног домаћинства. Зато српско становништво овог краја (Мурино, село Велика и Горња Ржаница и други) Црне Горе из општине Плав упорно тражи да овај злочин буде проглашен геноцидом.
Сви Срби су побијени у невиђеном масакру за само два сата
Зато је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве (на редовном заседању у мају 2017. године) прибројао лику светих Новомученика српских жртве нацистичког терора из Велике и Горње Ржанице пострадале 28. јула 1944. године, придружујући им и 28 деце уморене глађу у плавском затвору 1941. године.
Нацистичка Принц Еуген дивизија је, на празник Светих мученика Кирика и Јулите, за само два сата, у овим селима (према непотпуном списку) зверски поклала или живе у ватру бацила 521 нејачи – деце, жена, стараца и осталог ненаоружаног становништва. Само деце и омладине до 20 година побијено је стотину седамдесет и једно (171) на правди Бога.
Тако је село Велика, као најстрадалније село у Горњем Полимљу, постала место саборног помињања свих горњеполимских жртава пострадалих од наци-фашиста током Другог светског рата.
Отварање музеја величких жртава и меморијалног центра
На овогодишњем окупљању владика Методије, епископ будимљанско –никшићки, истакао је „да се у селу Велика припрема подизање и отварање Музеја величких жртава (у згради старе школе) како би се сачувала трајна успомена на невино настрадале Србе“.
Истовремено у Скупштини Црне Горе покренута је иницијатива и увршћена у дневни ред заседања да се злочин у селу Велика и горњеполимским селима, као и у Пиви, прогласи за гоноцид. Баш ових дана у току је расправа о овој резолуцији коју је предложила Демократска Црна Гора.
Предлог резолуције о геноциду у Велици и Пиви, ако се усвоји у парламенту Црне Горе, биће велики корак ка исправљању неправде, посебно што се текстом и држава обавезује на изградњу меморијалних центара, какви у свету, након злочина из Другог светског рата, нису реткост.
Треба истаћи да је овом злочину написана и обимна монографија “Велика и Новшиће” проф. др Марка Кнежевића. Књига доноси велики број пажљиво скупљаних историјских података о овом злочину, као и мноштво оригиналних и драгоцених фотографија.
И други истраживачи и историчари овог краја баве се историјом Другог светског рата као што су Бранислав Брано Оташевић и његов син др Божидар Оташевић, из села Горња Ржаница, који су у војним архивама и на друге валидне начине открили нова имена побијених жртава у овом покољу па је укупан број већи од 500 убијених Срба. По речима Божа Оташевића “број страдалих је на основу нових сазнања 521 жртва и тај списак није коначан, ако се узме у обзир број страдалих у току целог Другог светског рата на овом подручју. Тај број је далеко већи, а злочини су били чести и вршени су искључиво над цивилима. Села Великс и Горња Ржаница су до темеља спаљени чак три пута у току рата”.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Усвојена Резолуција о геноциду у Пиви и селу Велика
Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Пиви и Велици, почињеном током Другог свјетског рата. За је било 40 посланика, троје против, а 28 уздржано. За Резолуцију су гласали посланици Демократског фронта, Демократа, УРЕ и СНП-а, док су посланици ДПС-а, СД-а, СДП-а били уздржани а посланици Бошњачке странке – против.
–Свједоци смо људских страдања, страдања која су, кад говоримо о Пиви и Велици, одраз свега онога што није цивилизацијска тековина, и одраз онога што увек и у сваком тренутку треба осудити и учинити све да се одговорна лица суоче с правдом, навеле су Демократе у образложењу Резолуције о геноциду у Пиви и Велици.
Подсећају да је ова партија црногорској јавности предочила „још прошле године о каквом је злочину ријеч, тачније, према непобитним информацијама, од стране нацифашистичких формација на простору Пиве, почетком јуна 1943. монструозно је убијено око 1.290 цивила, међу којима око 550 деце, а у Велици, 28. јула 1944. године, око 550 цивила, укључујући дјецу и стара лица”.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Овогодишње окупљање и парастос жртвама помогла је једна од највише страдалих породица из Велике, породица Гојковић, којој је побијено петнаестак чланова. Она је, тачније преживели потомци, била домаћин овогодишњег парастоса и финансијски је обезбедила одржавање овог скупа.
У породичном дому Томице Гојковића нашло се тог несрећног јулског дана двадесет троје људи, међу којима и деца, жене и један старац. Само четворо је успело да преживи.
Потомак ове породице Радојица Алексе Гојковић, који живи у Новом Саду, са својим члановима фамилије обезбедио је све што је било потребно да се овог летњег дана, кад село слави и своју Славу Светог Кирика и Јулите, сав приспели народ окрепи.
Он нам каже: „Била је велика част за све Гојковиће и за мене што је Српска православна црква одредила нашу пострадалу породицу за домаћина Славе и дала нам прилику да се и на овај начин одужимо нашим невино настрадалим прецима.“
Литургију код Цркве Светог Кирила и Јулите служио је Владика Методије уз саслужење Епископа сланонско-пакрачког Јована и у присуству потомака настрадалих жртава и више стотина људи. Помену су присуствовали и градоначелник општине Плав Нихад Цановић, представници општине Беране, делегација Владе Црне Горе, угледни грађани са подручја Васојевића и општина Гусиње, Плав и Беране…
Величањем Османа Растодера, део Бошњака исказао „пијетет“ према недужним жртвама!
Ускоро ћемо сазнати и колико је овдашњим црногорским политичарима „скупа“ мученичка, величка, српска крв, јер се у парламенту Црне Горе налази текст резолуције која би требало да злочин у Велици и суседним селима прогласи за геноцид. На најсвирепији, људском уму непојаман начин, убијено је преко 600 Величана, већином жена и деце. Настрадало је 118 дечака и девојчица, а убијени су на најсвирепије начине, зверски!
У књигу бешчашћа уписали су се војници 21. СС дивизије „Скендербег“, сачињене углавном од Албанаца са Косова и Метохије, као и „Вулнетари“, те „Принц Еуген“ дивизија.
Подсетимо, само недељу дана пре ове 78-ме годишњице величког и свесрпског непребола, 21. јула, „добронамјерне“ комшије муслимани су у суседној општини Петњици организовале промоцију филма “Осман еф. Растодер – Ослобађање од заборава“?!
Такође, у месту Петњица су једну улицу назвали именом Османа Растодера. А, од 2013-те године, дијаспора из Луксембурга – „кичма“ многих изборних побједа ДПС-а, отворено слави „фашисту из свог сокака“, додељивањем награде „Мула Осман Растодер“!
Дан када је глас српске патње под Чакором одјекнуо свијетом
Свој крвави траг подно Чакора, пише Илија Бајовић, оставиле су и комшије Величана – муслиманска милиција, наци-фашистички сателит сачињен од муслимана из Плава и Гусиња, коју је предводио Осман Растодер (родом из Радманаца), после Другог светског рата проглашен за ратног злочинца и убијен.
На спомен обележју, посвећеном невиним жртвама у Велици, наводи се да је страдало (пописано до тадА, 1984.) четиристо двадесет осам (428) жена, деце и стараца Велике!
За неколико сати убијено је преко двеста осамдесет жена, и преко стотину деце млађе од осамнаест година. Зликовци нису поштедели ни тек рођену децу, а о силовањима, вешању малишана, стравичним методама којима су жртве уморене – постоје и потресна сведочења њихових савременика.
Геноцид у Велици починили су чланови десеткованих СС дивизија „Скендербег“ и „Принц Еуген“.
Велички покољ је једна од најтамнијих страна црногорске и европске историје, будући да је у једном дану смртно страдало око 550 особа, углавном нејачи, а да је за сада утврђено да је међу њима чак 118 деце!
…………
