Балкан и суседи Србије, Гост Аутор, Друштво, Култура, Слободе, Србија

Крестић преписује, препричава и копира млађу колегиницу

Свечано откривање бисте великог Буњевца и југословена Бискупа Ивана Антуновића, прошле јесени у Суботици 

“Угледни” академик користи туђе радове

  • Аутори обично не користе туђе резултате истраживања, нити преписују читаве пасусе колега. Али, има и таквих!
  • И то чак академика!

 Пише: Др Вељко Мишина Ђурић, историчар

Као и у свакој струци, и међу историчарима постоје злоба, завист а повремено и нетрпељивост. Ја сам школовани историчар који се више од три деценије посветио истраживању новије историје Српске православне цркве, објавио сам пет-шест монографија: Шта ће у Сплиту Свети Сава, Голгота Српске православне цркве 1941–1945. године, Летопис Српске православне цркве 1946-1958. године, Викентије Проданов – патријарх у рђавом времену, Герман Ђорић – патријарх у обезбоженом времену,… То је тема којом су се ових деценија бавило само двоје-троје историчара па се зна шта је ко објавио и не улази се „без образа“ у „туђи забран“ то јест радови се не преклапају што значи да аутори обично не користе туђе резултате истраживања, нити преписују читаве пасусе и притом промене ту и тамо понеку реченицу и текст потпишу својим именом.

Али, има понекад и таквих.

Ових дана председник Републике Хрватске Зоран Милановић у својим медијским препуцавањима са колегом у Србији поменуо је проблем Буњеваца и Шокаца и територију Бачке од Дунава до Суботице. Овај из Србије, с обзиром да у свом окружењу нема школованих историчара и политиколога, морао је да ћути.

Мене је тај проблем (границе између Хрватске и Србије) интересовао у сасвим другом контексту. Наиме, истражујем разне форме сарадње усташа и комуниста у периоду 1929–1945. године. А у тај истраживачки пројекат спада и проблем Срема јер је реч о процесу дугог трајања који је настао давне 1848. године и трајаће још дуго.

Проблем је настао на свечаности проглашења Војводства Србије које је требало да обухвати и Срем, тада малу аустријску административну целину. Аманет Анте Старчевића и политичка идеологија праваша и франковаца о Срему као историјској хрватској територији, донекле је реализовао Анте Павелић 1941. а то су хрватски комунисти покушали да овере 1945. године тражећи територију све до Суботице.

Крестић преписује и препричава туђи текст   

С обзиром на то да познајем шта је ко објавио на тему која ме интересује, почео сам да читам два рада: Mira Radojević, „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941“, Istorija 20. veka, br. 2, Beograd, 1996, 39–73;  и Василије Ђ. Крестић, „Претензије на Војводину“, Великохрватске претензије на Војводину и Босну и Херцеговину, Београд, 2016, 17–63 (С обзиром на то да је текст штампан двојезично – на енглеском и српском, текст има само 24 странице).

Прве реченице код Радојевићеве гласе: „U dugoj istoriji srpsko-hrvatskih odnosa, prepunoj teških sporova, dramatičnih i tragičnih zbivanja, zabeleženo je da je prvi međusobni sukob, barem u novije vreme, izbio zbog Srema – pored Banata, Bačke i Baranje sastavnog dela Vojvodine. Pitanje pripadnosti Srema otvoreno je u revoluciji 1848-49. godine i ostalo nezatvoreno do današnjih dana.“

Крестићев текст почиње речима: „Већ у време револуције 1848. године, кад су Срби из Угарске иступили са захтевом за оснивање своје посебне области, која би у оквирима аустријске царевине уживала широку аутономију, поставило се питање шта ће бити са Сремом и коме ће он припасти: да ли Хрватској или Војводини“.

Крестић без зазора преписује тако да му и “ресавци” завиде (од колегинице Радојевић десно)

Садржај наведених реченица инспирисао ме је да пажљиво читам текстове до краја: нашао сам бројне сличности у комплетним пасусима, чак и готово преписане са убаченом понеком новом речју.

На пример, на страни 40 Радојевићева пише: „U dugim i iznurujućim državno-pravnim i srpsko-hrvatskim sukobljavanjima, u kojima je mlada država iscrpljivala snagu, hrvatska je strana uporno isticala svoje državno-istorijsko pravo na Srem“.

Крестић на страни 33 пише: „Кад је 1918. створена заједничка држава, избиле су многе изнурујуће хрватско-српске државотворне расправа и сучељавања у којима је хрватска страна упорно истицала своје државно и историјско право на Срем“.

Академик Крестић копира свог колегу-младог истраживача

И ове сам стао јер сам схватио да је реч о препричавању односно преради туђег текста. После извесног времена ипак сам се вратио читању текстова који се односе на период пре 1941. године и упоредио закључке.

Тако Радојевићева пише у закључку: „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine pojava je vekovnog trajanja, čiji početak nalazimo u revoluciji 1848-49. godine u toku koje je postavljeno pitanje pripadnosti Srema.“ (стр. 72)

Бискуп Антуновић ширио је братство међу Буњевцима, Србима и Хрватима

А Крестић: „Имајући у виду све што је речено, више је него јасно да су Хрвати од револуције 1848/49. до наших дана тражили начине да прошире своју државну територију на подручја која су припадала и која данас припадају Војводини.“ (стр. 61)

На крају сам се уверио да је један академик „копирао“ младог истраживача који је свој текст објавио двадесетак година раније!

ПС: Непуне две године после објављивања чланка Крестић је 2018. Радојевићеву чак предложио за академика САНУ!

……………………………

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
4 Comments
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
КОЛЕГА
КОЛЕГА
16 дана раније

Уз велио уважавање колеге Ђурића, ја стварно не видим шат је хтео да покаже овим текстом. Ово што је он покзао у овом тексту НЕ МОЖЕ СЕ РЕЋИ ДА ЈЕ ПЛАГИЈАТ.

Салих, историчар
Салих, историчар
16 дана раније
Reply to  КОЛЕГА

Поседујем радове и Василија Крестића и Мире Радојевић. Оба сам прочитао, а и ово што је изложио колега Ђурић.
У раду академика Крестића нема никаквих плагијата. Јасне и релевантне историјске истине се не могу мењати, али разни историчари их објашњавају на свој начин. То не може да буде плагијат. Није коректно ни колегијално тако нешто приписивати једном доказаном врхунском историчару као што је академик Василије Крестић.

Салих Селимовић, историчар

Prle
Prle
16 дана раније

Tema o kojoj pišu navedeni autori je ista,izvori za njenu naučnu obradu isti,a način interpretiranja sadržaja je autorov.
Ima li potrebe da se o ovome raspravlja?Nema! Čini se da postoji nesto drugo što inicira negaciju nespirnog naučnog autoriteta!

Nedja
Nedja
15 дана раније
Reply to  Prle

Potpuno ste u pravu…. Cak i ono sto Djuric navodi apsolutno nine plagijat…. To bi profesor Djuric ipak morao da zna….