Гост Аутор, Друштво, Косово и Метохија, Култура, Политика, Слободе, Србија

Костићу, имате ли поруку за Клару

Да ли Владимир Костић стварно верује да Косово и Метохија није српско или је замољен да нам први јави „радосну“ вест

  • Жан Дитур, француски академик: „Срби су били наши савезници, наша браћа по оружју. У име тога, они би за нас морали да буду светиња.“
  • Шта бисте председниче постхумно, поручили Жану Дитуру француском књижевнику“?
  • Слободан Јовановић: «…Он уопште духовне вредности не разуме…све цени према томе, колико шта доприноси успеху у животу…“

Пише: Миша Перовић, некадашњи народни посланик ДСС и председник Скупштине града Београда

„…У овом тренутку једина политичка мудрост је на који начин, са неким елементима достојанства, напустити Косово…” (нови председник САНУ, Владимир Костић, 2015).

Косово није наше, то треба што пре схватити.” (В. Костић, јануар 2021.)

Једну ствар председнику Костићу морамо да признамо – доследност. Од човека његовог кова, конзистентност се очекује – лекар, истраживач и академик тако говори и дела.

Непремостив проблем је међутим што Др Костић нема право на то – због Устава Републике Србије, због Закона о САНУ, због моралних норми. Јел’ могуће да он то стварно не разуме?

Хитро по мишљење: Консултације су потребне поготово кад су Косово и Метохија у питању

А тек лежерност и самоувереност с којом то изговара, прича је за себе.

Шта ће да нам јави др Костић кад Албанци још гласније, масовније и озбиљније упитају шта Србија тражи у Врању и јужније? Кад притисну амбасадори „пријатељи Санџака“ да се коначно реши Рашка? Или Војводина?

Да ли Владимир Костић стварно верује да Косово и Метохија није српско или је замољен да нам први јави „радосну“ вест?

Да ли следи предлог за Ису Мустафу (приштинског политичара) за члана?

Шта члана, Председника САНУ?

Зашто не и уједињење САНУ са Хелсиншким одбором, по угледу на ЦАНУ и ДАНУ?

Две муве једним ударцем – проширено чланство и приступ фондовима? Ахтисари може да погура, Финац се пуно бавио Србијом, испуњава критеријум за ино члана.

То се зове срећа: Српска деца са Косова и Метохије први пут на мору са Анром Гујоном

Када су Арноа Гујона питали ко најчешће донира за Косово и Метохију, рекао је да су то обични људи па је прочитао једно писмо:

“Драга децо са Косова, добила сам нешто новца за Божић и срећна сам што могу да га поделим са вама. Са мојим родитељима и моје три млађе сестре се молим за вас и ваше породице. Нека вас Бог благослови”.

Аутор је девојчица Клара, има 9 година, живи у Бретањи и поклонила је 50 евра.

Костићу, имате ли поруку за Клару?

Гујон српској деци са Космета дели помоћ прикупљену у Француској

Чланови Српске Академије су били Лав Толстој, Хенрик Сјенкјевич, Александар Солжењицин, Ђерђ Конрад који је био снажно против дивљачке НАТО агресије? Обавезује ли вас то Председниче?

САНУ је писмом октобра 1997. изабрала француског књижевника и академика Жана Дитура (1920. – 2011) за иностраног члана и о томе га обавестила писмом. Академик је одговорио да писмо „…није читао јер је написано на енглеском… колико год бих био срећан да сам примио од Вас писмо написано Вашим лепим српским језиком, толико сам био разочаран што сте ми се обратили језиком трговаца и рекламних агената.

Жан Дитур: Срби су били наши савезници, наша браћа по оружју. У име тога, они би за нас морали да буду светиња

Са свим мојим жаљењем, ја Вас, Господо, поздрављам.

“LE FIGARO” је 1996. објавио део његовог говора пред француском Академијом под насловом “Похвала Србима” у коме академик Дитур urbi et orbi поручује:

„Срби су са нама победили у рату 1914-1918. О том рату се више не говори; његови трагови се грозничаво бришу или изврћу да би сумњива заслуга за стварање модерног света могла у целини да припадне екуменском пуританству. Срби су били наши савезници, наша браћа по оружју. У име тога, они би за нас морали да буду светиња.“

Шта бисте Председниче постхумно поручили Жану Дитуру француском књижевнику“?

Председник Костић, рођен у Београду 1953., био је студент Медицинског факултета са просеком 10 где је наставник и декан био његов отац проф др Светислав Костић (НИН, 16. новембар 2000); данас седи у фотељи неумрлог претходника Слободана Јовановића.

Слободан Јовановић: Полуинтелектуалац уопште духовне вредности не разуме…све цени према томе, колико шта доприноси успеху у животу… (Портрет сликара Марка Мурата)

Велики правник нам је  оставио сабрана дела у седамнаест томова и често цитиран али још увек употребљив текст о  полуинтелектуалцу:

„…Он уопште духовне вредности не разуме…све цени према томе, колико шта доприноси успеху у животу… неомекшан културом, а са олабављеном моралном кочницом има сирове снаге напретек… школска диплома, као улазница у круг интелигенције, дала му је претерано високо мишљење о себи самом“.

Невероватно је да је Србија, тек изашла из ратова за ослобођење, већ средином 19. века створила основне институције политике и културе а да јој у 21. предстоји борба за духовни препород као sine qua non опстанка читавог друштва и државе.

Уместо да Академија буде вектор, народ више нема разлог да јој верује; оваквој јој се радују само Хрвати, Албанци и остале „добронамерне“ комшије.

Ако та борба изостане, оно што је започео почасни члан САНУ др Јосип Броз (некролог му је написао Павле Савић), завршиће њен актуелни председник Владимир Костић. Тај Костићев матадорски coup de grâce  Академији, историја ће записати и упамтити.

Плаши ли вас то Председниче?

……………………………………..

Подели:

5 2 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments