Гост Аутор, Друштво, Политика, Русија, САД (Америка), Свет (планета), Слободе

Како у колевци задавити бољшевичку бебу

Оружана интервенција Америке на Русију од септембра 1918. до априла 1920. године

  • Прави, основни и суштински разлог агресије САД на Русију био је да се искористе околности грађанског рата и интервенцијом омогући америчка контрола над овом огромном земљом и њеним богатством.
  • САД су уништиле Вијетнам, Ирак, Сирију, Авганистан и Либију и много других држава, али то неће моћи да ураде са Русијом – много већом и јачом нуклеарном силом, а да смртно не угрозе сами себе..

 Пише: Милорад Перовић, економиста и публициста

 Није нека велика тајна да Американци напрасно доживе амнезију кад се говори о инвазијама њихових оружаних снага – иако их је било, такорећи, безброј. То је за њих „непријатнa“ историја.

На једну такву „епизоду“ искрцавања у Архангелск на северу и Владивосток на истоку Русије,  подсетио их је, ни мање ни више, него Никита Хрушчов приликом легендарне посете САД 1959. Штампа је много пажљивије испратила његову примедбу да му није омогућено да посети Дизниленд него опаску за време ручка у Калифорнији.

„Ваша оружана интервенција у Русији била је најнепријатнија ствар која се икада догодила у односима наше две земље; никада до тада нисмо ратовали против Америке; наше трупе никада нису крочиле на америчко тло, док су ваше трупе крочиле на совјетско“.

Срећом, руска јавност у колективном сећању држи и памти не само Немачку већ и Наполеонову окупацију. Зато Руси, између осталог, од пада Берлинског зида тако гневно реагују на ширење НАТО-а ка њиховим границама упркос обећањима САД да то неће чинити.  Да и не говоримо о немачкој и британској ревизији Другог светског рата која каже да су за рат криви сви, а да је Стаљин исто што и вођа нацистичке Немачке, Хитлер.

САД су извршиле инвазију својим трупама на Владивосток 1918. године и биле на руском тлу скоро две године

Инвазија коју је Хрушчов поменуо догодила се пре нешто више од једног века, после Октобарске револуције а током грађанског рата који је уследио између Црвене армије и “белих” Руса.

Са свих страна инвазија „савезника на Русију“

Док је Аустроугарска с немачком империјом  окупирала запад и југ Русије, „савезници“  су 1918. покренули сопствене оружане интервенције на руском северу и Далеком истоку. Британија, Француска, Италија, Јапан и САД су као формални и оправдан разлог за слање трупа у Русију, навеле „спасавање“ чешких трупа регрутованих да се боре против Централних сила; обезбеђивање Транссибирске железнице; заштиту савезничких војних залиха од Немаца, а вероватно и поновно отварање источног фронта.

Трансибирска железница: Циљ америчке инвазије био је помагање трупама белогардејаца генерала Александра Колчака, слабљење бољшевичке власти и контрола Трансибирске железнице дуге 9. 298 километара

Али прави циљ, како је Винстон Черчил касније писао, био је да се „у колевци задави бољшевичка беба“ односно успостави „прихватљива” руска влада.

Тако су се, поред Сибира, америчке трупе придружиле британским и француским снагама у инвазији на Архангелск, на северу Русије, септембра 1918.

Документ о америчкој војној акцији у Русији, председник Вудро Вилсон је у лето 1918. предао секретеру одбране, а овај лично у руке генералу Виљему Грејвзу, команданту операције.

Вилсонов документ (види: поред мемоара генерала Грејвза, увид у електронску страницу владе САД The U.S. National Archives and Records Administration) није био јасно стратешки и политички срочен, можда и због тога што је Бела кућа знала да је недопустиво мешање у унутрашње ствари Русије или што је овај чин дошао у, за Кремљ, изузетно тешко, револуционарно време.

Главнокомандујући генерал Белогардејаца Александар Васиљевич Колчак (са крстом на грудима) командовао је са стотинама хиљада војника и контролисао сибирске просторе до Владивостока
Искрцавање америчке војске у Владивосток

Било како било, у августу 1918. америчка војска повучена са окупираних Филипина, искрцала се у Владивосток да „припитоми козаке“. Било је предвиђено да у инвазији учествује укупно 8.000 америчких војника. Генерал је био збуњен колико су ствари на терену изгледале другачије него што су сугерисала његова нејасна упутства – на пример, уопште није било потребно избављати Чехе.  Стејт дипартмент и његове колеге савезнички официри су имали далеко „шири“ поглед од стриктног немешања у руске послове и држања строге неутралности спрам руских фракција.

Следећих годину и по дана генерал Грејвз се, по свему судећи поштен професионални војник, намучио да разуме и изврши свој мандат, али је већ током лета 1918. преузео контролу над Владивостоком и хиљаду миља Транссибирске железнице.

Колчакове јединице биле су озбиљан противник Црвене армије

Суочен са пристрасношћу надлежних из Стејт дипартмента и савезничких команданата активних у подршци „правим“ људима у Русији, Грејвз је више пута питао Вашингтон да ли његове првобитне инструкције о политичком немешању треба да буду модификоване. Нико, наравно, није био вољан да пише другачију политику и генерал је наставио да одржава своју неутралност.

До пролећа и лета 1919. године, међутим, САД су се придружиле савезницима у пружању отворене војне подршке “белом” режиму адмирала Александра Колчака, са седиштем у Омску у западном Сибиру. У почетку се ово обављало дискретно преко Црвеног крста, али је касније попримило облик директних пошиљки војних залиха, укључујући вагоне пушака чију је испоруку Грејвз требало да надгледа.

Али, изгледи за победу Колчака брзо су бледели, а “бели” у Сибиру се показали као изгубљен случај па је донесена одлука о повлачењу америчких трупа. Генерал Грејвз је, са својим штабом, отишао из Владивостока априла 1920. године. Педантно је забележено да су укупно, током инвазије на Русију, убијена 174 америчка војника. Руси су, на жалећи животе као ни много пута пре и после, одбранили отаџбину. Децембра 28. године 1922, формиран је Совјетски Савез.

Застава царске Русије

Са становишта тадашњих америчких власти, постојало је много разлога зашто су дошли у Русију, али је само један био прави, основни и суштински – да се искористе околности грађанског рата и интервенцијом омогући америчка контрола над овом огромном земљом и њеним богатством.

Амерички конгресмен позива на убиство Путина

Изван академских кругова и Стејт дипартмента, америчка интервенција никада није била поменута током хладног рата и касније је заборављена. Нема нације на земљи која не би замерила странцима што војно помаже ову или ону фракцију како би „права“ дошла на чело. Генерал Грејвз је писао о рату у Сибиру 1918. године, али то је и био и рат у Вијетнаму 1960-их, или Сиријски масакр од 2010. године, као и десетине хиљада НАТО војника на руским границама 2022. године увек био војни атак и притисак на целовитост Русије.

Антируска пропаганда је ових дана доживела кулминацију отвореним позивом сенатора Линдзија Грејема за убиство председника Путина и смену руског режима. Позиву се посредно придружио и  Марк Закерберг, власник Фејсбука одобравајући, иначе строго забрањен, говор мржње ка руском народу.

Закербергер, директор Фејсбука, сада Мете, дозволио је говор мржње према Русима на тој друштвеној мрежи

Опкољавање Русије сигурно није пут до мирне и сигурне глобалне будућности. О томе је генерал Грејвз писао пре сто година. Сједињене Државе су уништиле Вијетнам, Ирак, Сирију, Авганистан и Либију и много других држава, али то неће моћи да ураде са Русијом – много већом и јачом нуклеарном силом, а да смртно не угрозе саму себе. Невероватно, али изгледа да то америчка елита, тренутни станар Беле куће и Демократска странка, не разумеју, или из неког себи знаног разлога игноришу.

Ипак, биће нових жртава. То ће бити цела Европа, која данас може да кињи већ напаћени Балкан, али светски економски рат који бесни већ осећају и Грци и Немци, а и многи други.

А Србија? Србију се то не тиче, она је поставила нову „врлу“ амбасадорку у Загребу.

„Народ је овај умирати свико…“

…………………………..

Подели:

5 3 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments