Друштво, Истраживања-Досије, Лист "ПОЛИТИКА", Политика, Србија

Какву тајну крију документа

 

ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ”: КАКО ЈЕ ПРОДАТ ДЕО „ТЕЛЕКОМА СРБИЈА” (5)

 

  • Марија Рашета-Вукосављевић: Италијани бесправно преузели управљање мобилном телефонијом у „Телекому”. –
  • Шта ће бити са вишком запослених у ПТТ-у и „Телекому”. –
  • Захтева се темељна ревизија тачака уговора. –
  • Наша предузећа имају будућност. –
  • Ускоро резултати комисије за испитивање приватизације „Телекома”. –
  • Ко има право прече куповине акција

 

понедељак 9. април 2001.

Пишу: Горан Волф и Јово Вукелић

Огромна штета нанесена је нашој држави и народу лошом реализацијом уговора о приватизацији и продаји дела „Телекома Србија”, сматра републички министар за саобраћај и везе Марија Рашета-Вукосављевић. Њен став је да до измена појединих кључних тачака овог уговора мора доћи што пре и зато ће наша званична делегација ових дана водити разговоре са италијанским и грчким партнерима.

Тренутно се испитује начин приватизације, посебна екипа стручњака ради на томе и посао ће бити завршен за десетак дана. Уговор из 1997. требало је да поспеши развој наше телекомуникационе мреже, а десило се супротно. Чак је и пословање наших предузећа која се баве производњом телекомуникационе опреме скоро заустављено.

О разлозима за такво стање Рашета каже:

– Организација предузећа је нелогично направљена па тако генерални директор „Телекома”, који је наш човек, нема овлашћења да се меша у послове које обавља заменик генералног директора, а на том месту је Италијан Ђовани Гарау. Он ради лоше и ја сам тражила његову оставку, или смену. Узурпирао је права и чак преузео и управљање мобилном телефонијом супротно одредбама уговора.

Право прече куповине

Предузеће већ четири године све лошије функционише. Чини се као да неко жели да се „Телеком” доведе у тежак материјални положај, да му падне вредност и да се потом откупи за мале паре. У уговору се помиње да у случају даље продаје предузећа право прече куповине, куповине нових акција имају страни партнери. О томе Рашета каже:

– По утовору италијански и грчки партнери имају право да под најповољнијим условима купе нове акције нашег предузећа. Зато је њихов интерес да предузеће вреди што мање.

Уговором је, такође, предвиђено да нема отпуштања радника пет година од потписивања уговора. Следеће године доћи ће до отпуштања радника, јер је неспорно да постоји вишак од неколико хиљада запослених у „Телекому Србија”, али и у ПТТ-у. Марија Рашета-Вукосављевић посебно истиче овај проблем.

– Неминовно је да дође до отпуштања радника у оба предузећа. Влада мора што пре да направи програм за запошљавање ових људи на другим пословима. Већ је припремљвн врло озбиљан финансијски пакет мера за решавање овог проблема, а све детаље објавићемо до краја године. Верујем да ћемо направити такав програм који ће онемогућити да дође до социјалних немира и незадовољства оних који ће изгубити посао. Створићемо услове да се вишак радне снаге запосли у новим приватним предузећима, где ће моћи и боље да се заради – каже министарка саобраћаја.

Постоје информације да је и Електропривреда Србије заинтересована за добијање лиценце за мобилну телефонију. Шта они могу да очекују, будући да имају развијен део сопствене телекомуникационе мреже за овај посао? Али по мишљењу стручњака Министарства саобраћаја они не могу да развијају засебну мрежу мобилне телефоније, већ само да кроз своју постојећу мрежу омогуће проток информација само за своје потребе. ЕПС, тако, тешко може да рачуна да ће бити трећи оператер мобилне телефоније.

Обавеза сва три акционара у „Телекому” била је да сачине стратешки план развоја предузећа за наредних десет година. Такав план не постоји ни данас, а протекло је четири годинее од потписивања уго­вора. Рашета овај крупан проблем ставља у први план и истиче:

– Током последњих разговора сагласили смо се са сва три акционара да се хитно направи бизнис план и план развоја за наредне четири године. Али, Италијани и Грци још не шаљу своје људе на ове договоре. А без израде плана рада нема развоја овог предузећа, поготово што није сачињена ни ефикасна организација. И ту се мора извршити темељна реформа и свести број дирекција са садашњих шеснаест на седам, али уз контролу рада свих виталних служби што се сада не догађа.

И о накнадном улагању наших грађана у развој фиксне телефонске мреже у износу од око 300 милиона марака постоји мишљење да са партнерима треба разговарати о томе како би они признали ову „докапитализацију” од 1997. до данас.

Рашета истиче да овај проблем ставља међу приоритете у разговорима са страним партнерима кад до разговора дође, јер је у питању велика сума новца, али и проценат власништва партнера не би требало да остане исти.

– У нашој јавности се често помиње преусмеравање међународног телефонског саобраћаја преко италијанског партнера. Учешће овог саобраћаја у укупним приходима „Телекома” је око 45 одсто. Најзна чајније земље по обиму овог саобраћаја су Немачка, Аустрија, Хрватска, Италија, Мађарска, Словенија и Македонија. Преусмеравање саобраћаја на Рим или Милано требало би да се дешава само када је свих 120 каблова заузето. У тој ситуацији би се могло десити да се следећи позив преусмери на Софију или Будимпешту, али су Италијани сматрали ово врло корисним за себе и за „Телеком Србија” па се овај саобраћај обавља преко њихове мреже. Провера тога како се то стварно реализује задатак је надлежних служби – истиче Рашета.

 

Наша телекомуникациона индустрија и инсталатерско-монтажна предузећа су у тешком положају. Немају довољно посла и поставља се питање имају ли она и њихови радници и стручњаци будућност.

– Све велике компаније као „Ериксон”, „Сименс” или „Алкател” рачунају на наша предузећа која производе телекомуникациону опрему. Они чак желе да бесплатно обуче наше кадрове и да нам помогну да освојимо и применимо у производњи нове технологије. Ус-ови о сарадњи наше државе са овим фирмама подразумевају њихову обавезу да се ангажују наше фирме – каже Марија Рашета-Вукосављевић.

Велом тајне обавијен је и уговор између ПТТ-а и”„Мобтела” из 1994. по коме „Мобтел” има право на 13 одсто прихода. Тај уговор је сада предмет анализе разних стручних тела, а о овом уговору Рашета каже:

– Између ПТТ-а и „БК трејда”, са седиштем у Москви, потписан је утовор о оснивању мешовитог предузећа за увођење првог система мобилне телефоније. Овим уговором „Мобтел” је стекао права да убира одређени приход. Затим, противно одредбама овог уговора, закључује се нови утовор са трећим лицима и тако, како је протумачено својевремено, наноси штета фирмама „Мобтел” и „БК трејд”. Посебним уговором из 1998. склопљеним између ПТТ-а и система „Браћа Карић”, предузећа за мобилне телекомуникације Србија БК ПТТ и предузећа за телекомуникације „Телеком Србија” утврђује се да „БК трејду” припада, уместо учешћа у приходу по основу изгубљене добити, 13 одсто прихода које ПТТ остварује од „Телекома”.

Тајна спорног документа

У уговору о продаји дела „Телекома Србија” налази се одељак који носи назив „Меморандум о закључењу посла”, али је он непотписан. У свим оригиналним примерцима који су нам били доступни тај документ у одељку „Споразум акционара” је непотписан. Занимљиво је да ни Борис Тадић, савезни министар телекомуникација, као ни републички министар за саобраћај и везе не знају разлог непотписивања овог документа. Неки верују да се овај документ оверен и потписан налази код надлежних служби унутрашњих послова. А у овом уговору уопште нема документа под називом „Завршни меморандум”!

Тек када се открије садржај овог документа биће можда могуће одговорити на питања да ли је у целом послу око продаје и приватизације „Телекома Србија” било незаконитих послова и финансијских малверзација. Наш лист и даље трага за одговорима на ова питања. Највероватније је, ипак, да ће Комисија за испитивање злоупотреба у привреди Владе Србкје за десетак дана дати одговор на ово питање.

(Крај серије)

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of