Кад државу води навијач са севера

Србија је стигла у ову незавидну економску ситуацију

Вучићев режим је удвостручио дуг Србије са 16 милијарди 2012. на више од 32 милијарде долара десет година касније

  • Зашто Србија сада новац мора узети од ММФ-а и трпети његов зулум? Јавни дуг се нагло повећава, доспевају на наплату већ преузете обавезе, а буџетски дефицит са 1,7 расте на 2,4 милијарде евра. Kако пише Нова економија у новом броју, за редовно финансирање државе идуће године треба обезбедити чак 8,7 милијарди евра!
  • Проблем Србије је што смо све распродали, немамо више да понудимо ништа довољно скупо и атрактивно. Остала нам је, мање-више, још Електропривреда Србије, али смо и њу добро упропастили и оборили јој цену. На страну сад главно питање – да ли државни електроенергетски систем стратешки уопште треба продавати. Многи мисле да то никако није добра идеја.
  • Цена српског дуговања је огромна, са око 8.5 одсто камате!

Пише: Биљана Степановић, новинар

Ни пред крај 2022. године ништа ново кад је у питању пропаганда којом нас председник државе бесомучно засипа. Нама лаицима није јасно да ли његов ПР тим сматра да је, после 10 година, то и даље најбоља стратегија, или он једноставно не уме другачије.

Осим што се сваког боговетног дана појављује на телевизији, чак и недељом ујутру кад и најзапосленији људи гледају да проведу време са породицом или да га посвете себи, упорно негује свој „топло-хладно“ принцип. Дакле, прво иде ред његових личних успеха, „за разлику од оних бивших“, а онда иде ред најава катастрофа. Распон се креће у кругу „мала ће нам бити гробља“ до „ову зиму ћемо да преживимо, а идуће ко жив ко мртав“. Неизбежне су и жалопојке како је нашем председнику најтеже.

Жртва је и међународних душмана (који се по потреби у неким епизодама појављују и као „наши велики пријатељи“), али и унутрашње пете колоне која га својим зановетањем по друштвеним мрежама и у ово мало преосталих медија омета и одвлачи му концентрацију.

ММФ пакет (Карикатура: Душан Петричић)

А шта се, даме и господо, догађа иза ових димних завеса и непрестаног политичког ријалити програма? Ништа чиме би се одговорна власт могла похвалити. После неколико година самосталног располагања буџетом, сама власт морала је да позове у помоћ „светског финансијског полицајца“, Међународни монетарни фонд. Он је дошао, рекао шта може, а шта не може, па ће у новом буџету тако и бити урађено.

А зашто је власт на то пристала? Зато што нема где више да се зајми, па се новац мора узети и од ММФ-а. А он даје само под строго дефинисаним условима. Нису то браћа Арапи који дају једну милијарду са ниском каматом, не знамо за шта, али вратићемо, овако или онако. Нису то ни браћа Kинези који нам дају кредит за капиталне радове које они сами изводе, без тендера, по међудржавним споразумима, па не знамо је ли то скупо или јефтино, јер нема чувене „друге понуде“.

Висок Јавни дуг Србије – омча око врата

А зашто се сада новац мора узети од ММФ-а и трпети његов зулум? Јавни дуг се нагло повећава, доспевају на наплату већ преузете обавезе, а буџетски дефицит са 1,7 расте на 2,4 милијарде евра. Kако пише Нова економија у новом броју, за редовно финансирање државе идуће године треба обезбедити чак 8,7 милијарди евра.

То може да се обезбеди на два начина: даљим задуживањем, или продајом имовине. Или комбиновано. Продаја нам није страна, напротив. Проблем је само што смо све распродали, немамо више да понудимо ништа довољно скупо и атрактивно. Остала нам је, мање-више, још Електропривреда Србије, али смо и њу добро упропастили и оборили јој цену. На страну сад главно питање – да ли државни електроенергетски систем стратешки уопште треба продавати. Многи мисле да то никако није добра идеја.

ММФ даје кредите, али после је то горка пилула

Дакле, остаје даље задуживање. Подсетимо се ноторног податка да је ова власт, која нам је уши пробила понављајући како нас је спасла уништења од претходне власти, удвостручила дуг са 16 милијарди долара колико је затекла, на преко 32 милијарде долара десет година касније. Само за последње три године јавни дуг повећан је за скоро 8,5 милијарди долара. Повећање дуга иде даље, и кроз поменути аранжман са ММФ-ом, али то неће бити довољно. Проблем је што цена задуживања расте, за наше обвезнице треба да платимо камату од 8 до 8,5 одсто годишње, што само износ камата подиже изнад подношљивог нивоа.

ЛИНК

Kad državu vodi navijač

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Од пљескавица до авиона: одакле ти Куме?

Prenosimo

Комплетна дигитализација људског лика велико ИТ достигнуће

Јово

Српском народу у Црној Гори никада није било теже

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x