Гост Аутор, Друштво, САД (Америка), Србија, Србија и ЕУ

Има ли позитивних последица продаје Комерцијалне банке

Председник Извршног одбора Нове Љубљанске банке (НЛБ) Блаж Бродњак, члан ИО НЛБ Арчибалд Kремсер и министар финансија владе Србије Синиша Мали, потписали су уговор о купопродаји Kомерцијалне банке а.д Београд, 26. фебруара

Да ли је продајом Комерцијалне банке угашено партијско банкарство у Србији

·        Продаја Комерцијалне банке може да буде отрежњујући тренутак, својеврсно спасавање, када се у Србији полако, али дефинитивно, гаси партијско банкарство заоденуто државном тапијом.
·        Није тачно да је Србија продајом Комерцијалне банке изгубила банкарски суверенитет! Домаћи банкарски суверенитет изгубљен је још 2002. када је Млађан Динкић, тадашњи гувернер Народне банке Србије, једним потезом угасио четири тадашње највеће домаће банке (Беобанку, Југобанку, Инвест банку и Београдску банку)
·        Ко је бранио влади Србије у вођењу економске политике да преко Комерцијалне банке подстиче пројекте малих и средњих предузећа ако то већ неће „домаће“  банке са страним капиталом? Нико.
·        Већ деценијама у Србији не постоји монетарно подстицање мера економске политике

Пише: Слободан Костић * 

Коначно је, по многима журно и без велике потребе, продата Комерцијална банка. Једна од последњих државних банака са тржишним учешћем од око 11 процената. Купила ју је словеначка Нова љубљанска банка (НЛБ). Тачније, за државни пакет акција од око 83 одсто, та банка, у којој држава Словенија има четвртину плус једна акција, а остатак држе Американци (Словенија је власник 25 одсто акција банке, док са око 62 одсто акција акционара управља банка Мелон из Њујорка)  и још неки мање-више (не)познати власници, Србија ће крајем ове године добити нешто више од 450 милиона евра.

Мало или – таман онолико колико је купац хтео да плати? Истина је обично негде на средини. Продавцу мало, купцу – превише. Чини се, ипак, ако је судити по мериторним проценама, то је – то. Србија тиме остаје без највеће државне банке, која је после неколико година губитака, због чишћења биланса од лоших пласмана, лане направила завидан профит од 73 милиона евра.

Хоће ли грађани намирити старе губитке Комерцијалне банке

Управо је тај износ био повод да многи завапе – зашто продајемо банку која ће се, само при толиком профиту, новом власнику отплатити за нешто више од шест година.

Да. Тако каже проста рачуница. Но, ко гарантује у земљи Србији, где су листом све државне банке пропале, јер су њима управљали „проверени“ партијски кадрови, да би и наредних година Комерцијална банка одбацивала зараду од више десетина милиона евра? Нико!

Зато, свима, којима је преко главе патриотских поклича о непотребној продаји Комерцијалне, овај потез владе, као газде, може да буде отрежњујући тренутак, када се у Србији полако, али дефинитивно, гаси партијско банкарство заоденуто државном тапијом.

Зграда Нове љубљанске банке: Дискутабилна прошлост НЛБ банке на просторима бивше СФРЈ

У ово време добро обављеног посла не прича се, међутим, о судбини свих они губитака, чак око 100 милиона евра, које је Комерцијална банка имала неколико година уназад. Шта с њима? Хоће ли и њих преузети нови власници или ће их, што је вероватније, намирити грађани Србије, баш као и за остале недавно угашене банке попут Агробанке, Привредне, Универзал банке…? Ризик лошег рада менаџмента Комерцијалне банке сносиће, убудуће, њени нови акционари, а не грађани Србије, којима је преко главе плаћања цехова партијских стручњака и банкара.

:::::::::::::::::::::::::::::

Нема рационалне рачунице у продаји банке

Др Ђорђе Ђукић, професор банкарства на Економском факултету у Београду: „У условима када влада Србије нема проблема са буџетом и када не постоје проблеми сервисирања спољног дуга преговарачка моћ је апсолутно била у рукама владе и монетарне власти и није било време да се банка продаје. Апсолутно нема рационалне рачунице у продаји банке и држава од тога нема користи. Уз то, Србија ће као љуска на океану бити препуштена одлукама централа  страних банака које ће штити свој интерес као што је и до сада био случај.

:::::::::::::::::::::::

Чују се, опет, жалопојке како продајом ове, највеће банке, Србија дефинитивно губи банкарски суверенитет! Да ли је могуће? Србија губи банкарски суверенитет на тржишту на коме већ три четвртине држе „наше“ банке са страним капиталом. Диван еуфемизам који је добро отупео оштрицу дежурних закерала како смо све продали, па и банкарски систем, који ће с последњом продајом Комерцијалне продубити поноре укупног банкарског, па и монетарног суверенитета.

Србија одавно изгубила банкарски суверенитет

Домаћи банкарски суверенитет изгубљен је још 2002. када је Млађан Динкић, тадашњи гувернер Народне банке Србије, једним потезом угасио четири тадашње највеће домаће банке (Беобанку, Југобанку, Инвест банку и Београдску банку), а на њихово место нетом дошле су „домаће“ банке са страним капиталом.

::::::::::::::::::::::::

Одустати од продаје банке

Саша Радуловић, бивши министар привреде, из  странке „Доста је Било“ истиче: „Уместо што Комерцијалну банку у бесцење продаје словеначкој НЛБ, наследници Љубљанске банке која је у Југославији ојадила милионе породица (а у којој држава Словенија има удео од 25%), Влада Србије треба да се угледа на све економски успешне земље Европе и крене у процес професионализације и департизације Комерцијалне банке, након чега би је извела на инострану берзу, задржавајући у њој значајан државни удео и златну акцију. Упозорићемо владу Србије да је продаја Комерцијалне банке акт издаје националних интереса, те захтевати да влада Србије од ње одустане.

::::::::::::::::::::::::

Та прича о продатом суверенитету утолико је јаднија и тужнија у земљи Србији, јер се у њеним новчаним каналима деценијама ваљају, паралелно, огромне суме евра, долара или франака. По неким, веома опрезним проценама, тај наш девизни подбиланс чак је и већи од динарског којим управља Народна банка Србије. Наш мучни динар већ више од пола века није суверено, иако уставно, средство плаћања. Опстајемо, јер мењамо динар за његово величанство евро и нисмо због тога мање Срби, али ћемо, продајом Комерцијалне, изгубити још један део атрибута суверености.  Да није реч о озбиљном послу све остало било би – смешно, па онда и тужно.

Продаја Комерцијалне изазива велике контрадикције и супростављене ставове и мишљења стручњака

Влади, којој се много тога може замерити, спочитава се да је продајом Комерцијалне банке испустила из руку и моћну полугу за монетарно подстицање мера економске политике. Које и чије економске политике?

То земља Србија, осим пре једно шездесет – седамдесет година, па и дуже, нема у неком сувислом и званичном облику. Само смернице, попут развоја нових технологија, извоза, саобраћаја, производње хране… А ни тога се не придржавамо. Него су нам све очи упрте у стране инвеститоре који нигде, па ни код нас, неће покренути развој и индустријски опоравак земље.

То је, коначно, посао некакве развојне банке, али, овакви какви јесмо „банкари“, чак и да смо је којим чудом и направили, трансформацијом фондова за развој – лошим радом би је већ, као и све досадашње државне банке, послали у стечај.

Развој привреде  је посао владе и државе, а не банака

Ко је, коначно, бранио влади у вођењу некакве економске политике да преко Комерцијалне банке подстиче пројекте малих и средњих предузећа ако то већ неће „домаће“  банке са страним капиталом? Нико. А сада се, ето, вајкамо што с њеним отуђењем губимо ту шансу. Шансу коју нисмо ни имали, јер се Комерцијална банка, иако домаћа, није у својој кредитној и пословној политици, нарочито благонаклоно односила према српским клијентима. Напротив. И што би то радила?

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Табаковић: Не треба продавати Kомерцијалну банку
Нелогичност: Мимо става Народне банке Србије и гувернера Ј. Табаковић – Комерцијална банка је продата

Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић рекла је 19. фебруара Танјугу: „Не би требало приватизовати Kомерцијалну банку већ је, као и Поштанску штедионицу, задржати у државном власништву. Да се ја питам Kомерцијалну банку не треба продавати јер је држава показала да уме да буде одговоран власник банке. Али ја сам гувернер, нисам акционар банке и не питам се о њеној продаји.  Одлука о продаји Kомерцијалне банке је на страни државе и не очекујем да неко због мог става промени одлуку или да се наљути.“

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Развој привреде није превасходан циљ банака, па ни Комерцијалне банке, већ владе и државе. Банке су специјализоване трговине, пре свега, туђим новцем. Њихов циљ је да својим улагачима и власницима омогуће профит. То се, код нас, често багателисало, па су партијски банкарски кадрови више водили рачуна о својим, личним, групним и страначким интересима уништавајући све што је било под државном капом. Наравно – без икакве одговорности. О томе сведоче недавне ослобађајуће пресуде судова за руководства Привредне и Универзал банке.

Шта рећи на крају?

У таквим околностима – продаја Комерцијалне банке дође као спас да се жуљајући камичак из тесне ципеле државе, коначно одстрани, а брига о повеликом новцу, пре свега у виду 1,6 милијарди евра девизне штедње, препусти онима који то, ипак, боље знају од нас и чији менаџери нису високи партијски чиновници странака на власти.

А ми ћемо као добри дужници и даље плаћати високе камате на зајмове, као и до сада, па  и у Комерцијалној банци, али, ето светогрђа, она ће у Србији радити под заставом „дежеле“ испод Триглава ( а биће уистину у власништву америчких банкара).

::::::::::::::::::::::::

Народна банка може стопирати продају банке

Бранко Павловић, адвокат и консултант који се посебно бави питањем приватизација: „ Продајом Комерцијалне банке Србија се одриче финансијског суверенитета, јер би (уколико дође до ове трансакције) имали једноцифрени проценат учешћа домаћих банака на нашем банкарском тржишту. Објективно постоје разлози да се купац Комерцијалне банке словеначка НЛБ оцени као ризичан партнер, посебно када се има у виду цена по којој се банка продаје. Народна банка Србије би по закону била овлашћена да стопира ту трансакцију. Она има овлашћење да каже – не, ова трансакција са тим купцем није дозвољена у Србији! И ту влада Србије не може ништа“.

::::::::::::::::::::::::

* Некадашњи уредник Економске рубрике листа „Политика“

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments