Злочини Хрвата над Србима су толико велики да су поставили границу незаборава

Жртве геноцида ХНД: Срби су у Јасеновцу убијани на најсуровије начине

ДА ЛИ ЈЕ МИЛЕ БУДАК ИЗГОВОРИО УСТАШКИ ПРОГРАМ УНИШТЕЊА СРБА ИЛИ ЈЕ ТО СРПСКА ПРОПАГАНДА?

• Тврд­ња немачког историчара Корба да уста­ше нису има­ле про­грам уни­ште­ња мањи­на – срп­ске, јевреј­ске и ром­ске – у Неза­ви­сној Држа­ви Хрват­ској „кори­сна“ је за хрват­ску исто­ри­о­гра­фи­ју и наро­чи­то за оне који покуша­ва­ју да реви­ди­ра­ју опште­при­хва­ће­на тума­че­ња тра­гич­них збива­ња, попут оних у Јасе­нов­цу. Да Кор­бо­ва тврд­ња у најмању руку није тач­на показују радови Шиме Балена, Фикрете Јелић Бутић, Богдана Кризмана и Мариа Јареба који доносе сија­сет дока­за да је посто­јао програм („мастер-план“)

• НДХ је имао програм уништења Срба и у великој мери је реализован

(Напомена: ово је скраћена верзија знатно ширег текста који се може пронаћи на сајту Музеја жртава геноцида: музејгеноцида.срб или muzejgenocida.rs)

Пише: Вељ­ко Ђурић Миши­на *

 Није јед­но­став­но уствр­ди­ти који су раз­ло­зи нових, ради­кал­них тума­че­ња (реви­зи­о­ни­зма) одре­ђе­них исто­риј­ских дога­ђа­ја из пери­о­да Дру­гог свет­ског рата а наро­чи­то уло­ге изве­сних поје­ди­на­ца у одно­су на доса­да­шња, мање-више, опште­при­хва­ће­на сазна­ња.

Реви­зи­о­ни­зам у хрват­ској исто­ри­о­гра­фи­ји у новом тума­че­њу Неза­ви­сне Држа­ве Хрват­ске (НДХ) и њене држав­не поли­ти­ке зло­чи­на над срп­ским наро­дом добио је одре­ђе­ну подр­шку укљу­чи­ва­њем у расправу о тој теми поје­ди­них исто­ри­ча­ра изван ­бал­кан­ских држава. Јед­на од њихо­вих теза јесте да није било ника­квих зло­чи­нач­ких плано­ва пре­ма срп­ском наро­ду у уста­шкој орга­ни­за­ци­ји. Та тврдња се може лако оборити само на примеру говора јед­ног од уста­шких идеоло­га Миле Буда­ка о уби­ја­њу, про­те­ри­ва­њу и римо­ка­то­ли­че­њу пра­во­слав­них Срба ради ства­ра­ња јед­но­на­ци­о­нал­не и једноверујуће хрват­ске држа­ве.

Посто­ји мно­го раз­ло­га зашто ком­плек­сна исто­ри­ја НДХ (10. април 1941–15. мај 1945) у кому­ни­стич­кој Југосла­ви­ји ника­да није до кра­ја раз­ја­шње­на. Сла­бље­ње кон­цеп­ци­је о уни­та­ри­стич­кој држа­ви и окре­та­ње ка кон­фе­де­рал­ној фор­ми СФР Југо­сла­ви­је, оза­ко­ње­не у Уста­ву из 1974. годи­не, неиз­бе­жно је дове­ло до рас­па­да те, могло би се рећи, вештач­ке зајед­ни­це репу­бли­ка и покра­ји­на. У том више­де­це­ниј­ском про­це­су посеб­но место при­па­ло је новом тума­че­њу про­шло­сти, посеб­но хрват­ске уста­шке држа­ве.

Хрвати стално покушавају да мењају историјске факте

Неза­ви­сна Држа­ва Хрват­ска спро­ве­ла је држав­ни зло­чин над Срби­ма, то јест над тре­ћи­ном свог ста­нов­ни­штва, сле­див­ши немач­ку наци­стич­ку поли­ти­ку у одно­су на Јевре­је и Цига­не/Роме.

Тај зло­чин је био толи­ких раз­ме­ра да је изме­ђу хрват­ског и срп­ског наро­да поставље­на гра­ни­ца неза­бо­ра­ва која се даље потен­ци­ра упра­во због реви­зи­о­ни­зма који дола­зи са хрват­ске стра­не.

Ново „чита­ње“ исто­ри­је НДХ спро­во­ди се, поред оста­лог, и кроз маги­стар­ске, мастер и док­тор­ске  радо­ве који се бра­не од Новог Зелан­да до Кана­де, на јези­ци­ма држа­ва у који­ма наста­ју, првен­стве­но на енгле­ском и немач­ком. Захва­љу­ју­ћи савременој интер­нет тех­но­ло­ги­ји лако је доћи до гото­во свих тих радо­ва, про­чи­та­ти их и комен­та­ри­са­ти. Јед­на од постав­ки у већи­ни поме­ну­тих радо­ва јесте дру­га­чи­ји поглед на НДХ и у њој вели­ки, при­пре­мљен одра­ни­је, спро­ве­де­ни зло­чин уз избе­га­ва­ње тума­че­ња не мало важне неча­сне уло­ге Римо­ка­то­лич­ке цркве у све­му томе.

После одбране доктората Im Schat­ten des  Wel­tkri­egs. Mase­en­ge­walt der Usta­ša gegen Kro­a­tien, 1941-45, (У сен­ци свет­ског рата: масов­но наси­ље уста­ша про­тив Срба, Јевре­ја и Рома у Хрват­ској 1941–45, за Александра Корба заинтересовали су се хрватски новинари. Резултат тога били су бројни интервјуи штам­па­ним и интер­нет вер­зи­ја­ма.

У јед­ном од тих интер­вјуа уствр­дио да је у Незави­сној Држа­ви Хрват­ској било зло­чи­на, али не и гено­ци­да. Додао је да нема дока­за за исти­ни­тост чиње­ни­це о јед­ном од гово­ра министра наста­ве и бого­што­вља Миле Буда­ка у коме је наго­ве­стио про­грам уста­шке вла­сти пре­ма срп­ском наро­ду: „Један дио Срба побиће­мо, дру­ги ћемо расе­ли­ти, а оста­ле ћемо пре­ве­сти у като­лич­ку вје­ру и тако пре­то­пи­ти у Хрва­те“!

У Кор­бо­вој дисер­та­ци­ји, Миле Будак је поме­нут на стра­ни­ца­ма: 35, 61, 78, 79, 103, 111, 207, 268, 390 и 400! На тим стра­ни­ца­ма, међутим, не поми­њу се Буда­ко­ви гово­ри, али има нешто дру­го: Корб на стра­ни 35 исти­че да је срп­ска пропаганда ути­ца­ла и на садр­жај немач­ких изве­шта­ја у који­ма су испи­са­не нега­тив­не оце­не о уста­шкој држа­ви пот­кре­пље­не помињањем њених број­них зло­чи­на!

У раз­го­во­ру са Робер­том Бај­ру­ши­јем, нови­на­ром загре­бач­ког Јутар­њег листа, обја­вље­ним под насло­вом „Nje­mač­ki povje­sni­čar i jedan od vode­ćih struč­nja­ka za povi­jest NDH: Ovo je pra­va isti­na o bro­ju ubi­je­nih u Jase­nov­cu“ (има га и на интер­не­ту, поста­вљен је 20. маја 2018), на кон­ста­та­ци­ју: „Među­tim, u svo­joj knji­zi izno­si­te tezu da se u NDH nije radi­lo o geno­ci­du nad Srbi­ma jer niti jedan doku­ment ne doka­zu­je da se radi­lo o una­pri­jed smiš­lje­nom pla­nu, reci­mo kakav je posto­jao u Nje­mač­koj pre­ma Žido­vi­ma?“, немач­ки исто­ри­чар је одго­во­рио:

„Važno je defi­ni­ra­ti što zna­či geno­cid. Nije uop­će spor­no da su usta­še poku­ša­li uniš­ti­ti Srbe koji su živje­li na pod­ruč­ju NDH, ali, isto tako, nema doka­za kako je posto­jao master-plan koji je pred­vi­đao sustav­nu likvi­da­ci­ju srp­skog sta­nov­niš­tva u toj drža­vi. Geno­cid u sebi sadr­ži kon­cept uniš­te­nja neke skupi­ne, a usta­še su često, i u vrhu vla­sti NDH i na lokal­nim razi­na­ma, poko­lje pro­vo­di­li bez nekog pla­na. Jugo­sla­ven­ska histo­ri­o­gra­fi­ja tvr­di­la je kako je posto­jao plan ustaš­kog geno­ci­da, što se ne čini toč­nim jer su nasi­lje i uboj­stva često bili nasu­mič­ni i neo­r­ga­ni­zi­ra­ni ili bi se u nekim dije­lo­vi­ma NDH doga­đa­li, a dru­gdje ne.“

Кор­бо­ва тврд­ња да уста­ше нису има­ле про­грам уни­ште­ња мањи­на – срп­ске, јевреј­ске и ром­ске – у Неза­ви­сној Држа­ви Хрват­ској „кори­сна“ је за хрват­ску исто­ри­о­гра­фи­ју и наро­чи­то за оне који покуша­ва­ју да реви­ди­ра­ју опште­при­хва­ће­на тума­че­ња тра­гич­них збива­ња, попут оних у Јасе­нов­цу. Да Кор­бо­ва тврд­ња у најмању руку није тач­на показују радови Шиме Балена, Фикрете Јелић Бутић, Богдана Кризмана и Мариа Јареба који доносе сија­сет дока­за да је посто­јао програм („мастер-план“) не само уни­ште­ња поме­ну­тих мањи­на већ и оних који нису подр­жа­ва­ли такву уста­шку поли­ти­ку и орга­ни­за­ци­ју!

Миле Будак (30. август 1889. – 7. јун 1945) био је аустроугарски вој­ник, рат­ни заро­бље­ник, роби­јаш у Кра­ље­ви­ни Југо­сла­ви­ји, адво­кат, књи­жев­ник, уста­шки прво­бо­рац, уред­ник усташких нови­на, висо­ки дужно­сник у Неза­ви­сној Држа­ви Хрват­ској и на кра­ју осу­ђе­ник у комунистичкој Југо­сла­ви­ји.

Будак је 1933. годи­не обја­вио више песа­ма од којих се, као „програм­ска“, издва­ја Див пла­ни­не (позна­ти­ја као уста­шка корач­ни­ца Бјеж­’те пси­не а под­се­ћа на тако­зва­ни Веле­бит­ски уста­нак 1932. године). Дру­га и четвр­та стро­фа гла­се:

Podi­že se junak Ante,

pa zagr­mi iz visi­ne,

kao tru­ba Bož­je prav­de:

„Bjež­te psi­ne pre­ko Dri­ne!“

——

S Vele­bi­ta Ante kli­če,

zublje gore, puš­ke ore:

„Bjež­te psi­ne pre­ko Dri­ne

Hrva­ti se za dom bore!“

Реа­ли­за­ци­ја наго­ве­ште­не поли­ти­ке пре­ма срп­ском наро­ду започе­ла је већ 10. апри­ла 1941. годи­не после про­гла­ше­ња Неза­ви­сне Држа­ве Хрват­ске. Кам­па­ња про­тив Срба поја­ча­ва­на је током маја и јуна те годи­не. То је спро­во­ђе­но пре­ко штам­пе и орга­ни­зо­ва­њем масов­них ску­по­ва у број­ним мести­ма широм нове држа­ве, на који­ма су гово­ри­ли уста­шки чел­ни­ци. Међу кра­је­ви­ма која су посе­ћи­ва­ли уста­шки гла­ва­ри, Лика је има­ла посеб­но место, што је и разу­мљи­во с обзи­ром на то да је на том под­руч­ју била рође­на већи­на уста­шких глава­ра. Нај­че­шће је гово­рио Миле Будак, Лича­нин по гео­граф­ском поре­клу, мини­стар наста­ве и бого­што­вља, у чијем ресо­ру је била и држав­на про­па­ган­да; он је у таквим при­ли­ка­ма поте­зао тешке неоснова­не опту­жбе про­тив Срба и отво­ре­но наго­ве­шта­вао суро­ве после­ди­це по њих.

НДХ је имала програм уништења Срба

Ондашња штампа није забележила Будаков говор у Госпићу.

Бројни заљубљеници у прошлост, од аматера до школованих историчара, помињали су Будаков говор али готово да нема двојице који су написали исти датум и његове речи. Требало би више простора да се наведу имена аутора а још више шта су писали. Чини ми се да је замешатељство настало тврдњом Виктора Новака јер су управо њега бројни публицисти и заљубљеници у прошлост помињали као главни извор.

Виктор Новак, највећи зналац хрватског геноцида и истраживач злодела НДХ

Новак је знао за место, време и садржај Будаковог говора али је из ко зна из којих разлога то прећутао. Ради се, наиме, о изјавама двојице младића из околине Госпића који су крајем маја 1941. године избегли у Србију и о томе сведочили пред неколицином службеника Патријаршије. А та сведочења су била позната и Новаку јер је користио изворе Патријаршије и грађу Комесаријата за избеглице. Новак је знао и за меморандуме Српске православне цркве немачким командантима у Србији и могао је у њима да прочита управо те Будакове речи.

Прецизне податке дао је Фер­до Чули­но­вић, док­тор прав­них наука, који је саслушавао  Буда­ка 26. маја 1945. године и присуствовао суђењу десет дана касније и о томе оставио трага у једном од својих бројних радова: Oku­pa­tor­ska podje­la Jugo­sla­vi­je, Beo­grad 1970, стр. 348.

Чулиновић је утврдио да је Будак објавио песму „Див планине“ и да је говорио 15. маја у Госпићу и том приликом изговорио „Јedan dio Srba mi ćemo pobi­ti, dru­gi rase­li­ti, a osta­le pre­ve­sti na kato­lič­ku vje­ru i tako pre­to­pi­ti u Hrva­te.“

С обзиром на позиције које је Будак имао у усташкој организацији и Независној Држави Хрватској, он је изрекао програм усташке државе према српском народу.

То значи да Александар Корб и њему слични греше када тврде да није постојао мастер план о томе шта чинити са српским народом! Постојао је и, на жалост, реализован у великој мери!

………………

* В. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду

…………………