Гост Аутор, Русија, Србија

ЗБОРНА ТЕХНОЛОГИЈА БЕЗ ПОЛИТИЧКЕ СУШТИНE

 

Поглед на Русију (2)

УОЧИ ДРУГОГ КРУГА ПРЕДСЕДНИЧКИХ ИЗБОРА У УКРАЈИНИ

  • Најновија истраживања на почетку последње предизборне недеље јасно указују да су четири питања за украјинске бираче горућа. На првом месту су економско-социјална питања, на другом је нада у олакшано скидање статуса неприкосновености вршиоца највиших државних функција у правосудним, извршним и законодавним органима. На трећем месту је борба против корупције, што је у непосредној вези са другим питањем. У сету најважнијих питања је и важност преговора са Русијом, односно решавања питања грађанског рата на Донбасу.
  • Да ли се то сумњичави на време престројавају, покушавајући да обришу трагове политичке борбе са неистомишљеницима? Руски аналитичари сматрају да је Порошенко већ предао власт свом противкандидату и пре окончања избора

Пише: Милан Томић

 Три дана до другог круга председничких избора у Украјини, у коме снаге одмеравају “финалисти” Петро Порошенко, садашњи председник, и Владимир Зељенски, комичар-шоумен, изазивач и претендент на највишу државну функцију, и све и ништа није јасно. Јасно је да после првог круга шансе Зељенског расту из дана у дан, а да рејтинг Порошенка пада до оне тачке на којој се његово учешће у трци за председника може оценити као катастрофално. Последња истраживања показују да Зељенски има огромну предност. Око 72 одсто изашлих на изборе гласало би за њега, а за Порошенка само нешто више од 25 одсто. Преосталих, мање од 3 одсто гласача “поцепаће” гласачке листићe.

Шта то у оваквој ситуацији може бити нејасно? Није јасно коју ће политику водити Владимир Зељенски, јер он и поред сталних прозивки и “споља и изнутра” упорно ћути о томе.

Зељенски не говори о кључним питањима

“Што више буде ћутао то ће више гласова освојити”, логични је коментар политичког аналитичара и депутата у Државној Думи Вјачеслава Никонова. За разлику од њега Андроник Миграњан, професор знамените и у свету једне од најпрестижнијих школа међународних односа ГИМО у Москви, сматра да Зељенски практично не може и не уме ништа сувисло у политичком смислу изговорити – “две политичке речи не може да повеже”, иронично додаје ауторитетни 70-годишњи политички зналац.

Али, та стратегија избегавања прецизних одговора на кључна политичка питања пролази у народу, јер очигледно је да је у масама јаче притивљење самом Порошенку, него оно шта ће у изборној кампањи рећи Зељенски.

Но, та епидемија ћутања о важним политичким питањима изгледа да је захватила и Петро Порошенка. И он ћути о горућим проблемима, јер нема шта да каже, с обзиром да су резултати његове петогодишње владавине и у политици и у економији, као и у социјалној сфери готово катастрофални. Тактика комичара да доведе председничког кандидата Порошенка у ту незавидну ситуацију да нема шта да каже је успела. Правила игре у изборној кампањи на његову несрећу пише Зељенски.

Међутим, имало би шта да се каже о многим питањима. Украјина је на рубу политичког, економског и социјалног колапса, ако већ није у том стању. Најновија истраживања на почетку последње предизборне недеље јасно указују да су четири питања за украјинске бираче горућа. На првом месту су економско-социјална питања, на другом је нада у олакшано скидање статуса неприкосновености вршиоца највиших државних функција у правосудним, извршним и законодавним органима. На трећем месту је борба против корупције, што је у непосредној вези са другим питањем. У сету најважнијих питања је и важност преговора са Русијом, односно решавања питања грађанског рата на Донбасу. Ниједан кандидат није ни покушао озбиљније да одговори на та питања, а атмосфера у кампањи сведена је на низ бизарних ситуационих догађаја који немају битнији однос према избору председника Украјине.

Натезање о датуму одржавања јавне дебате на стадиону добило је трагикомичне обрисе, јер је Порошенко тражио од Зељенског да се овај појави 14. априла пред 70 хиљада гледалаца, док Зељенски и даље инсистира да то буде 19. априла, два дана пре избора. Свако има своју тактику у вези с тим, али Зељенски се није појавио 14. априла на ”олимпијском игралишту”, тако да је Порошенко морао да “дебатује” са празном столицом, у којој је требало да седи његов противкандидат.

То подсећа на изборну 2012. годину када је четвороструки оскаровац Клинт Иствуд, као републиканац исто тако разговарао са празном столицом у којој је требало да седи Барак Обама. Дакле, у Украјини је прави изборни шоу, а Петро Порошенко је прихватио таква правила игре. Зато и не чуди да се у кампањи понаша као прави очајник и губитник.

Случај Надежде Савченко

Пре неколико дана из затвора је ослобођена Нађа Савченко, депутат Врховне Раде, притворена 22. марта 2018. године због оптужби да ће насилно рушити политички систем Украјине и да ће пуцати по депутатима парламента. Она је својевремено у Русији осуђена на 22 године због разних убустава на Донбасу и одавања положаја руских ратних извештача, после чега су они и страдали. Савченко је помилована 2016. године од стране Путина због добре руске политичке воље, како би се удовољило превеликим притисцима са Запада и политичких елита Украјине. По повратку у земљу проглашена је херојем Украјине, и из руку председника државе примила је то одличје, да би је украјински тужилац Луценко убрзо “стрпао“” у затвор, јер није подржавала политику званичних власти. Она је по пуштању на слободу уз аплаузе присталица изјавила да ће се свим силама борити против Порошенка и његове тираније. Многу аналитичари се питају коме ће највише користити слобода Надежде Викторовне Савченко, али ствар је једноставна. Притвор за њу је истицао и морао је да се продужи у јеку изборне кампање. Порошенко је проценио да ће му то донети више штете него користи, па је “прогутао кнедлу” и ослободио најпознатијег украјинског политичког затвореника. Међутим у украјинским затворима чами још увек на хиљаде противника режима,међу којима има и оних чија је судбина непозната.

Украјински затвори пуни противника режима

Већу важност у медијима је добила “акција” оба кандидата да путем крви испитају свој однос према наркотицима и алкохолу, него питање грађанског рата на Донбасу. Зељењски је наговестио могућност преговора са Русијом, па чак и са Донбасом, у вези с тим. Порошенко је најпре био оштар и претио је свим средствима да ће на “окупираним” територијама источно од Дњепра као и на Криму повратити украјински суверенитет.

Да би паририрао Зељенском, сада говори да ће на прослави отварања другог, западног фронта у Другом светском рату, у Нормандији, маја или јуна месеца разговарати са шефовима држава Немачке, Француске, САД и Русије о новом Минском договору, заборављајући да он већ постоји и да га управо Украјина не поштује, иако га је потписала.

Без обзира што се кампањи ближи крај, режим Порошенка не мирује. Сада је на удару познати политиколог и новинар Владимир Скачко, који упорно разоткрива махинације политичке олигархије и самог председника Порошенка. Четрнаесточасовни претрес стана Скачка од стране 12 иследника Федералне службе сигурности Украјине (ФБУ) није ништа у поређењу са претњама ликвидацијом које свакодневно добијају и он и његова породица. Скачко је узет само као пример атмосфере у којој се одвија председничка изборна трка у Украјини.

Зељенски је велика непознаница

Шта ће и да ли ће ови избори донети нешто ново у односима Русије и Украјине тешко је рећи. Једно је сигурно. Нови или нови стари председник морао би врло јасно да се изрази у вези тих односа а посебно у вези спремности на политички дијалог и тражења политичког решења на Донбасу, али и по питању свих оних важних економских веза, као што је гас, који оптерећују односе две стране. Могуће је да би се тако отворили путеви ка разговорима Русије и Украјине.

Владимир Зељенски у последњем интервјуу, (који је објављен на Јутјубу) одговарао је на више питања везаних за узроке лоших односа Украјине са Русијом. Питање закона о језику, у којем се минимизира значај руског језика, није коментарисао на јасан начин. Одговорио је да то питање има дубоки значај и да треба саслушати јавност шта мисли о томе. Врло лукаво, с обзиром да је он сам рускојезични грађананин Украјине и да за њега гласају управо такви-рускојезични. Иначе, већини становника Украјине руски језик је матерњи.

Одговор на питање Донбаса је вешто избалансиран. Он каже да није уверен у то да Донбасу треба дати посебан статус, али тврди да је Украјини потребан Донбас као што је њему потребна Украјина.

Пензије за становништво Донбаса треба регулисати, сматра он, јер је неправедна одлука да им се оне ускрате. Уопште, за њега је нејпојмљиво да се са Донбасом не разговара. Иако Зељенског многи посматрају у суштини антируским кандидатом, ово што прича је ипак неки помак.

О Бандери мисли да је херој за одређени део становништва, али да га не треба глорификовати до те мере да сви мостови, улице, тргови добијају његово име. По мишљењу писца ових редова он на неки начин амортизује украјинску националистичку реторику, али не улазећи у конфликт са националистима. Њему прерана конфронтација са националистима, непосредно пред други круг избора није апсолутно потребна. Зељенски очигледно консолидује своје широко бирачко тело, тражећи најширу подршку за оно што мисли да тек предузме кад постане председник државе.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Русија забранила извоз нафте и угља у Украјину

Санкције Русије могу да имају далекосежне последице, не само на изборну кампању и изборе и не само на руско-украјинске односе, већ и на шире међународне односе

Ако је Владимир Зељенски у свом првом обимнијем интервјју био снисходљив према националистима, како их не би раздражио у незгодно време пред други круг избора, онда је зацело изазвао бурну реакцију Москве. На његове изјаве типа „Да, Путин је непријатељ!“ или одрицање од Минских споразума који Донбасу предвиђају аутономију, Влада Руске федерације, на челу са Дмитријем Медведевим, донела је управо уредбу о забрани извоза нафте и нафтних деривата у Украјину. У том пакету санкција који је припремљен поодавно, а само се чекао моменат када ће бити примењен, налази се и угаљ и други производи веома важни за украјинску привреду.

Нове санкционе мере Русије могу озбиљно уздрмати украјинску економију и одразити се веома негативно на стандард обичног човека, поготово што се приближава рок за отплату дела дуга према ММФ-у. Новац за отплату Украјина нема те је принуђена да изнова преговара за нове транше кредита којима ће отплаћивати дуг. Иначе, енергетски баланс Украјине у зависности је од увоза из Русије у проценту већем од 70 одсто.

Експерти сматрају да је у свом првом обраћању народу, изношењем елемената своје будуће унутрашње и спољне политике, Зељенски практично затворио врата преговорима са Руском федерацијом и председником Путином. Санкције су та врата још више залупила. Оне могу да имају далекосежне последице, не само на изборну кампању и изборе и не само на руско-украјинске односе, већ и на шире међународне односе.

Неки аналитичари ће после најновијих, по њима непромишљених изјава Зељенског устврдити да постоји реална опасност да свој ионако велики рејтинг снизи бар за десетак процената.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

А, шта мисли да предузме, то је данас за све Украјинце и за оне ван ње поприлична тајна. Време ће показати шта он има на уму.

Последње изборне недеље нема трага главном војном тужиоцу Украјине Анатолију Васиљевичу Матиосу. Једноставно је нестао, не јавља се на телефон, нема га код куће. Нема још увек званичних објашњења.

Исто тако симптоматично је да шеф обезбеђења председника Петро Порошенка тражи годишњи одмор у пуном замаху изборне кампање.

У четвртак, два дана пре изборне тишине украјински суд је прогласио незакониту национализацију Приват банке, чији је власник олигарх Коломојски, човек који наводно стоји иза Зељенскога. Коломојски је велики противник Порошенка. Многи се питају шта се то уствари догађа унутар система, који је Порошенко пет година градио искључиво за себе?

Да ли се то сумњичави на време престројавају, покушавајући да обришу трагове политичке борбе са неистомишљеницима? Руски аналитичари сматрају да је Порошенко већ предао власт свом противкандидату и пре окончања избора и да га у овом тренутку једино интересује шта ће се догађати на јесењим парламентарним изборима.

Последње вести говоре да ће доћи до јавног политичког сучељавања Зељенског и Порошенка на олимпијском стадиону, у петак 19. априла. Чак и да Порошенко добије тај дуел, неће добити изборе, сматрају и украјински и руски аналитичари.

Али, ипак, све је могуће, каже украјински аналитичар Вадим Карасјов, па и то што се сада чини немогућим, да Петро “Петја” Порошенко победи али и да до другог круга избора и не дође уопште! А како би “Петја” драгучије и могао да остане на власти, осим да испровоцира немогућност другог изборног круга? То се на сву срећу неће догодити, јер би то значио коначан крах танке и крхке украјинске демократије.

…………………………….

Подели:

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of