Политика, Србија

За шта се 16. марта више гласало: за своју корист или за своју штету?

ШТА ЈЕ ПРЕСУДИЛО ДА СНС И СПС ДОБИЈУ ОНОЛИКО МНОГО ГЛАСОВА НА ИЗБОРИМА У МАРТУ 2016 ?
  • Маркетиншки стручњаци и спин-„доктори” можда ће тврдити да су СНС и СПС имали добру и ефикасну, убедљиву изборну кампању последњих 4-5 недеља. Можда је то тачно, али грађани  су и пре и после кампање гледали у своје новчанике у којима има све мање новца. Исто тако, гледају и своју децу која су без посла и сигурне перспективе. Гледају и своје родитеље и старије који имају углавном мизерне пензије, испод достојанства
  • Коначно, виде себе у све несигурнијој позицији на послу, без изгледа да се криза оконча. Виде да ће убудуће бити све мање летовања и зимовања, новца за половна, а камоли нова кола, или веће поправке у становима и кућама
  • А још нова власт СНС најављује још мучних, тешких и болних потеза владе на рачун стандарда грађана. Најављују се реформе пензионог система, који ће смањити права пензионера, најављују се реформе радног законодавства, које ће ограничити права запослених… Да ли су грађани због тих најава реформи садомазохистички гласали за нову власт? Сигурно да нису!
  • Можда је све видео видовити Иво Андрић кад је упозорио да „дуготрајно робовање и рђава управа, могу толико  збунити и унаказити схватање једног народа да не може више да разликује не само добро од зла у свету око себе, него ни своју сопствену корист од очигледне штете”

Пише: Јово ВУКЕЛИЋ

 Објављено на сајту: Факти, 23. март 2014.

 

ПОСЛЕ ових парламентарних избора у Србији, први пут се догодило да ниједна од странака националне опције не достигне подршку од пет одсто бирача.

Грађани су овог пута дали врло мало гласова ДСС, Дверима, СРС, и другим странкама деснице тако да су све ове партије остале ван парламента. И то свакако јесте највеће изненађење ових избора.

Било да су се залагали за војну и политичку неутралност Србије и против уласка у ЕУ као ДСС, било да су заговарали „И Косово и Русија” као СРС, или били за тешњи савез са Русијом, и против уласка Србије у НАТО као Двери – ниједна од ових политичких опција са патриотске скале није задобила веће поверење грађана Србије.

Једноставно, грађани су проценили да није корисно дати свој глас странкама које се боре за повратак Космета под територијални суверенитет Србије, које су против независности Космета, које су против уласка Србије у Европску Унију и против уласка у НАТО, а за ближе економско-политичке и војне везе са Русијом.

Овим партијама са деснице једноставно није успело да код грађана подстакну осећање угрожености за државни суверенитет и територијални интегритет Србије. Зашто се то догодило?

Кључне теме у другом плану

         Да ли грађани Космет сматрају изгубљеном територијом? Да ли грађани мисле да нема напретка ако Србија не уђе у ЕУ? Да ли оцењују да са Русијом не треба да имамо блискије везе и односе? Да ли им се чини да је неизбежан пут Србије у НАТО? Да ли не виде могућност самосталног развоја Србије кроз уравнотежену сарадњу са Русијом, Кином и осталим земљама БРИКС и земљама ЕУ?

Иако анкете годинама уназад говоре о великом броју грађана који се противе уласку Србије у НАТО изгледа да ни ово питање није пресуђивало, тачније није било кључно у одлучивању грађана кад су на овим изборима давали свој глас некој од партија. ДСС, Двери и СРС су заједно добили непуних 10 одсто гласова – тачније 9,81 (ДСС 4,24, Двери 3,57, СРС 2,00), а све три ове партије заговарају јасно и снажно противљење уласку Србије у НАТО!

Исто тако све три партије деснице заговорају опстанак Космета у саставу Србије, противе се споразумима из Брисела и не признају независност Косова. Ове партије се залажу за поништење Бриселског споразума, а власт (СНС,СПС иУРС) којa je ставилa потписе на Бриселски споразум проглашавају издајничком, а саме споразуме антиуставним! На крају, оне се залажу за повратак Космета у састав Србије и траже да се о овом питању расправља у УН, а не у ЕУ.

Резултати избора говоре да грађани ни овом проблему нису дали већи значај већ су масовно гласали за СНС и СПС, а мањим делом и за два дела Демократске странке (ДС и НДС) – значи управо за партије које су учествовале у постизању споразума из Брисела. За ове четири партије, које су за Бриселске споразуме, гласало је укупно 76,00 одсто грађана Србије. Ако се овом броју додају и гласови бирача ЛДП и УРС, онда проценат бирача којима не сметају Бриселски споразуми прелази чак 82 одсто!

Да ли су грађани Србије сагласни да Космет постане држава и да добије место у УН?

Наравно, од оне више него танке натполовичне већине изашлих 16. марта да гласају.

И око уласка Србије у ЕУ изгледа да није било дилеме код грађана кад су се опредељивали на изборима. Огромну већину гласова, више од 90 одсто дали су партијама (СНС, СПС, ДС, НДС, ЛДП, УРС и странкама мањина) које су за улазак Србије у ЕУ. Зато у новом парламенту Србије неће бити ниједног посланика који је против уласка Србије у ЕУ. А по анкетама које се већ годинама спроводе у јавности однос снага је битно, драстично другачији. То значи да ни ово питање није битније утицало на опредељивање бирача за коју партију ће да гласају на протеклим изборима.

Зато можемо закључити да улазак Србије у ЕУ, улазак Србије у НАТО, положај Космета и Срба на Космету, као и положај Космета у Србији нису била питања која су одлучивала о томе коме ће грађани Србије дати свој глас. Да су та питања у свести већине грађана Србије била кључна, витална, пресудна за њихову будућност и будућност земље онда би резултати ванредних избора били знатно другачији. Овако, произлази да су, по мишљењу грађана, та питања решена, или да су неважна, у другом плану. То у оба случаја показује да су партије деснице фокусирале своју политику и изборну кампању на потпуно погрешне циљеве и да су стога тако катастрофално изгубиле поверење грађана на овим изборима.

Зато можемо да на тренутак претпоставимо да су друга питања била значајнија за опредељивање бирача као што су економска и социјална питања, питања пензија, огромна незапосленост, здравствена и образовна питања, питања веће друштвене солидарности у сиромашној Србији, борба против криминала и корупције…

Као да је криминал нормална и легална ствар

         Ако претпоставимо да су ова питања значајнија за опредељивање бирача па су она пресудно утицала на њихову одлуку којој од партија да дају свој глас, свака врста анализе, од површније до свестраније и темељније показује да су партије које су годинама уназад биле на власти, пре свега ДС, СПС и УРС одговорне за катастрофално стање наше економије и привреде, стање у државним финансијама и огромну незапосленост и све веће сиромаштво грађана. Те партије су одлучивале и водиле предходне владе и довеле земљу до огромне задужености, а већину грађана на праг сиромаштва. Ипак, те партије су, иако неке делом кажњене од бирача, укупно добиле чак више од 27 одсто гласова бирача (СПС 14,00, ДС 6,04, НДС 5,71, УРС 3,04,)!?

Откривање пљачки банака и друге афере у којима су оптужени људи блиски челницима СПС, ДС и УРС изгледа да нису биле много значајне бирачима кад су гласали за ове партије! Као да је криминал нормална и легална ствар! Као да је природно и логично – док си на власти – кради!

Коначно, преко 48 одсто гласова бирача добила је СНС која је на власти непуне две године и рве се са проблемима које је наследила у економији, а решава проблеме Космета у пута Србије у ЕУ.

СНС је, уз то, покренула и широку акцију у борби против корупције и криминала и испитивању ранијих приватизација. Покренуте су бројне истраге, подигнуте су и оптужнице, суђења трају, или се очекују.

Да ли су грађани масовно гласали за СНС из тих разлога? Ако јесу, то би значило да они већ осећају или верују у скори лични бољитак и добитак друштва од акције против криминала и корупције. То је једини смислен закључак, јер откако је СНС на власти, од јула 2012, незапосленост је и даље огромна, није битније смањена, пензије стагнирају, животни стандард грађана је исто низак као и за време владе ДС, плате су чак мање због нових „солидарних” пореза и намета да би се избегао банкрот државе, а задуживање државе новим кредитима наставља се истим темпом као и у време власти Тадића и ДС. Сви ови показатељи, по логици ствари, наравно да не могу бити разлози да су грађани због тога гласали за СНС.

СНС је za годину и по дана на власти учинио много тога супротно од онога што је промовисао у изборној кампањи 2012. и на чему је добио изборе 2012. године. Тако произлази готово невероватан закључак да су гласачи наградили СНС за гнусну и фрапантну превару.

Држати до датих обећања у политици изгледа да више није важно.

Питања без одговора

         С друге стране, нова власт СНС најављује још мучних, тешких и болних потеза владе на рачун стандарда грађана. Најављују се реформе пензионог система, који ће смањити права пензионера, најављују се реформе радног законодавства, које ће ограничити права запослених… Да ли су грађани због тих најава реформи садомазохистички гласали за нову власт? Сигурно да нису!

Најављује се и узимање нових кредита у милијардама евра? Кредита која ће вратаћати наша деца и унуци! Да ли су грађани због тих најава гласали за нову власт? Логично би било да нису!

Исто тако, од борбе против корупције грађани не виде неки конкретан бољитак, не види се да је држава вратила отете стотине милионе евра. Нема још Закона о провери порекла имовине (који је СНС најавио као један од првих закона које ће донети), а многи сумњиви бизнисмени нису процесуирани, тачније није проверено одакле им десетине и стотине милиона евра!? Где су их то стекли поштеним радом, можда „носећи гајбице”!? Од те увећане борбе против корупције за сада највећу корист убирају адвокати окривљених  тајкуна, бизнисмена и директора, и једино је сугурно је да се они брзо и енормно богате.

Грађани имају лажну сатисфакцију: како недодирљиви стижу под мач правде и ту се, за сада, завршавају друштвено важне функције ове акције.

Шта је онда пресудило да СНС и СПС добију толико много гласова на овим изборима?

Да није неки нови нови економски програм, конкретан и јасан, који ће Србију извући из кризе и с којим су грађани широко упознати?

Није, јер таквог програма предходна влада СНС-СПС-УРС није имала, а после реконструкције владе предложени програм (Радуловић-Крстић) није било могуће спровести, јер је брзо дошло до неслагања међу министрима, а потом и до пада владе. Закључак би могао бити да ни најважније политичке и економске теме нису више толико пресудне у изборној кампањи за изборни резултат неке странке!?

Да ли су на помолу неки нови (револуционарни) критеријуми грађана приликом одлучивања и гласања?

……………………..

Срби са Косова верују Вучићу!

         Врло су индикативни и резултати са Космета. СНС је освојила огромну већину од 51,63 одсто гласова бирача са Косова и Метохије. Од укупно 35.449 гласова изашлих бирача, СНС је освојила 18.303. На другом је СПС са 6.221 гласом, или 17,55 одсто. Следе ДСС са 3.978, односно 11,22; НДС са 2.275, 6,42 одсто; СРС 1.654, 4,67%; ДВЕРИ 1.223, 3.45%; ДС 601, 1,70%; ЛДП 155 0,44% и УРС 317 гласова, 0,89%…

         Ово говори да српски грађани са Космета – чак њих 70 одсто, наравно они који су гласали, подржавају актуелну политику владе Србије (СНС-СПС) према КиМ, значи и све Бриселске споразуме!

……………………..

         Треба истаћи да је и „нова” власт од 2012. наставила и даље обилно да расипа.

Наводимо пример само у овој области: сваки шрафчић власти се вози луксузним државним колима, у земљи постоји десетине хиљада државих аутомобила и исто толико шофера. Као да чим постану власт – нови државни кадрови – наједном постану тешки инвалиди и изгубе ноге! Министри и сви други „важни” директори и шефови могу да на посао долазе својим колима, таксијем, пешке или градским превозом. Тако је на пример, у богатој Шведској. Овако, стотине милиона се баца упразно. Будући премијер Вучић је то питање отворио, али стање је и даље исто.

Маркетиншки стручњаци и спин-„доктори” можда ће тврдити да су СНС и СПС имали добру и ефикасну, убедљиву изборну кампању последњих 4-5 недеља.

Можда је то тачно, али грађани су и пре и после кампање гледали у своје новчанике у којима има све мање новца. Исто тако, гледају и своју децу која су без посла и сигурне перспективе. Гледају и своје родитеље и старије који имају углавном мизерне пензије, испод достојанства. И коначно виде себе у све несигурнијој позицији на послу, без изгледа да се криза оконча. Виде да ће убудуће бити све мање летовања и зимовања, новца за половна, а камоли нова кола, или веће поправке у становима и кућама. О све незавиднијем положају сељака непотребно је трошити речи. С друге стране гледају бахато, бесно расипништво оних који воде државу и који би требали да су сервис („слуге”), да служе  грађанима.

Колико год да сам, што разговарајући са познаницима и пријатељима, што читајући текстове кредибилних коментатора тражио разумне и разложне узроке и разлоге оваквих изборних резултата – њих нисам успео да нађем и откријем. Неко објашњење вероватно постоји, волео бих да га у наредним недељама или месецима добијемо од паметнијих и мудријих.

Неубедљиво и демагошко је објашњење да су грађани (народ) увек у праву. Било би корисно свима да сазнамо како је могуће да ми, грађани Србије тако масовно гласамо у корист сопствене штете.

Али, можда је све – много пре ових и свих последњих избора – објаснио мудри и видовити Иво Андрић кад је писао:
„Дуготрајно робовање и рђава управа, могу толико  збунити и унаказити схватање једног народа, да здрав разум и прав суд у њему окончају и ослабе – да се потпуно извитопере.

Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла у свету око себе, него ни своју сопствену корист од очигледне штете”.

 Факти, 23. март 2014.

 

 

 

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of