Етичке и правне дилеме поводом недавног избора ректора БУ

• Новоизабрани ректор Владан Ђокић је одличан професор и одличан декан. Човек са резултатима, као и цео његов тим. Зашто би они још пре почетка мандата били спорни?
• Напади на новог ректора уследили су чак истог дана кад је изабран, сутрадан га је без аргумената и икаквог повода некоректно напао новинар Миленко Васовић, потом можда и најружније и најнекоректније Слободанка Турлајић, па Жарко Кораћ говорећи о угрожености аутономије БУ.
• О аутономији БУ говоре искључиво интересне групе повезане са актуелном управом УБ, али и део политички ангажованих појединаца или организација
• Ректор Иванка Поповић је приликом кандидовања са својим тимом, деканима и евентуално другим члановима Сената са тих пет факултета, ушла у просес избора са сигурних 10 и више гласова подршке.
• Изборе за ректора УБ обележило је чак и лобирање појединих чланова дипломатског кора за Иванку Поповић
• Трајало је и непрекидно спиновање тима И. Поповић да су чланови супарничког тима миљеници власти уз континуирано њихово лично блаћење у медијима.
• По истој или веома сличној процедури бирани су ректори УБ мандатима уназад, па и пре три године, и то никоме од вајних бораца за аутономију није сметало, и није било „угрожавања аутономије“ БУ.
• Елементарно неразумевање разлике између права и морала довело је у скорије време у више наврата до поларизације на УБ.

Пише: Бранислав Боричић, новоизабрани проректор Универзитета у Београду и професор Економског факултета у Београду

 Како ствари сада стоје, за варања на испитима студенте основних и мастер студије процесуирају дисциплинске комисије, док се преварама студената докторских студија и наставно-истраживачког кадра, када се најчешће ради и о кривичним делима, баве етичке комисије.

Виновници, по правилу, осуђени било етички, било дисциплински, „правду за себе“ наставе да траже пред правосудним органима.

У темеље наше цивилизације уткани су сократовски захтеви моралности „поштовања закона државе у којој добровољно живимо“, илити поштовања правила институције у којој радимо, а која смо често и сами донели. Међутим, времена се мењају, а са њима и принципи моралности.

Покушаји дисквалификације Владана Ђокића

Kада би, на пример, ректор/декан потписао уговор о спонзорству са ланцем коцкарница, и то јавно промовисао, сматрао бих то дубоко неморалним чином, јер коцкање спада у теже болести зависности, искушење којем су изложени и наши студенти.

Штавише, пошто се у нашем друштву одавно негује став како паре не смрде, (pecunia non olet), вероватно многи читаоци не би поделили овај став са мном.

Овај чин није незаконит.

С друге стране, ако је ректор/декан, у јеку забране запошљавања у јавном сектору, противно закону, потписао уговор о радном ангажовању неког лица зарад обезбеђења елементарног функционисања ректората/факултета, могао бих то прихватити и као чин који није неморалан, супротно сократовским начелима.

Наведене примере нам је донела пракса, дакле, нису хипотетички.

Током управо окончаног процеса избора ректора УБ отварале су се у јавности како теме поштовања закона, тако и етичких норми од стране кандидата, са циљем њихове дисквалификације.

Били су помињани, од налаза Државне ревизорске институције, преко неких конкурса који су одавно добили епилог, правоснажних кривичних пресуда, до театралног подношења захтева етичким органима УБ, уз прикупљање свакојаких потписа, како би се вршили ванинституционални притисци на доносиоце одлука.

Дакле, било правни, било морални прекршај кандидата све је било добродошло.

Универзитет – лутање између права и морала

Kоначно, покушана је манипулација на тему легитимитета када су у јавности интерпретирани гласови подршке кандидатима за ректора УБ.

Наиме, из броја институционалних подршки које су добили кандидати, оба кандидата изнад неопходног броја, почело је „јавно закључивање“ како само један кандидат има легитимитет да иде даље.

Испоставило се да табела, не пропустом комисије, већ бирократским пропустима, има најмање четири неистинита податка, дакле, скоро 10 одсто погрешних.

Потом је уследило гласање на Сенату УБ, 27:17, праћено спиновањем, како, опет, само један кандидат има легитимитет.

Међутим, проста анализа показује несавршености система утврђивања предлога Савету од стране Сената: уколико се кандидује за место ректора наставник који је већ члан постојеће управе, онда он са својим тимом, деканима и евентуално другим члановима Сената са тих пет факултета, улази у процес са сигурних 10 и више гласова подршке.

Стога та врста образложења није утемељена.

Још мање је утемељена тврдња да је „Савет поступио супротно одлуци Сената“, где је Сенат, заправо, одлучио да Савету препоручи два кандидата.

„Лобирање“, реч која је ушла у наш јавни речник нема ни три деценије, посебна је тема око избора за ректора УБ.

Постојећи процес је чак обележила и несвакидашња премијера једног документарног филма у згради Ректората, тик пред гласање на Савету и, колико знам, на ту су премијеру били позвани и неки од чланова Савета који су непосредно после тога одлучивали о томе коме ће указати своје поверење.

Томе су претходила и прекомпоновања Студентског парламента УБ који делегира представнике студената у Савет.

Ове изборе за ректора УБ обележило је и лобирање појединих чланова дипломатског кора, непрекидно спиновање како су чланови супарничког тима миљеници власти уз континуирано њихово лично блаћење у медијима.

Нико се није бавио понуђеним програмима.

О аутономији БУ говоре искључиво интересне групе повезане са актуелном управом УБ

И по завршеним изборима наставило се са манипулацијама како избором ректора није испоштована „одлука Сената“, а одлука Сената је била да Савету предложи да одабере једног од два кандидата.

По истој или веома сличној процедури бирани су ректори УБ мандатима уназад, па и пре три године, и то никоме није сметало, и није било „угрожавања аутономије“.

Интересантно је да о аутономији говоре искључиво интересне групе повезане са актуелном управом УБ, али и део политички ангажованих појединаца или организација које, заправо, под плаштом одбране аутономије директно атакују на аутономију, јер оспоравају правила која је поставио, аутономно, сам УБ.

И овде долазимо до кључног неспоразума са Сократом, и преплитања две кључне категорије из нашег наслова: како окарактерисати јадање актуелне управе УБ по медијима, након обављене целокупне процедуре, која је била под њеном апсолутном контролом.

Ђокић је члан скупштине фудбалског клуба, па шта?

На крају, не могу а да не поменем утисак како је ипак најбизарнији податак који се користи за дисквалификацију новоизабраног ректора УБ, просто шампион бизарности, који се појављује чак и у насловима, податак да се ради о члану скупштине једног фудбалског клуба. Шта би требало да се изведе из тог податка?

Закључићу једним коментаром читаоца Данаса: новоизабрани ректор је одличан професор и одличан декан. Човек са резултатима, као и цео његов тим. Зашто би они још пре почетка мандата били спорни?

Линк

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/univerzitet-lutanje-izmedju-prava-i-morala/

Подели: