Балкан и суседи Србије, Друштво, Политика, Преносимо, Слободе, Србија

Зашто је мађарски премијер Телеки извршио самоубиство

МАЂАРСКА И ЈУГОСЛАВИЈА 12. ДЕЦЕМБРА 1940.   ПОТПИСАЛЕ УГОВОР О ТРАЈНОМ ПРИЈАТЕЉСТВУ

  • На данашњи дан, 12. децембра 1940. године, Kраљевина Југославија потписала је у Београду са Мађарском Уговор о вечном пријатељству.
  • Напад на Југославију 1941. и кршење Уговора био је разлог да мађарски премијер Пал Телеки изврши самоубиство.
  • У опроштајној поруци рекао је: „Нисмо испоштовали споразум о трајном миру са Југославијом. Нација то осећа, а ми смо одбацили своју част. Сада смо савезници ниткова“…

У делегацији која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске, био је и тадашњи мађарски премијер Пал Телеки.

Телеки лево (стоји), са наочарима прати потписивање Уговора у Београду између министра спољних послова  Краљевине Југославије Александра Цинцар Марковића и министра спољних послова Мађарске Ласла Барошија

Свега неколико месеци касније, када је Мађарска дозволила да немачке трупе уђу на њену територију и да удруженим снагама нападну Југославију, Пал Телеки је извршио самоубиство. На столу је остало писмо упућено Миклошу Хортију, мађарском регенту:

Факсимил оригиналне Телекијеве опоруке

“Ваше височанство, прегазили смо реч коју смо дали, и то из кукавичлука. Нисмо испоштовали споразум о трајном миру са Југославијом. Нација то осећа, а ми смо одбацили своју част. Сада смо савезници ниткова, јер ниједна реч о наводним злочинима у Југославији није тачна. Ни против Мађара, чак ни против Немаца. Постаћемо лопови! Kрашћемо људска тела и душе! Нација смећа. Нисам Вас спречио у томе. Ја сам крив”, стоји у опроштајном писму.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Ко је био Телеки

Пал Телеки (мађ. Пáл Телеки; 1. новембра 1879 — 3. април 1941) је био председник мађарске владе за време међуратног периода, који је дискредитовао кампању антисрпске пропаганде као лажног повода за инвазију на Југославију. Одиграо је значајну улогу у обликовању пронемачке политике Мађарске. Извршио је самоубиство у знак протеста због активне подршке његове земље инвазији нацистичке Немачке на Југославију.

Био је такође и познати стручњак за географију, универзитетски професор, члан Мађарске академије наука и шеф Мађарског савеза извиђача. Потомак је једне племићке породице из Алшотелека у Трансилванији.

Телеки говори у парламенту Мађарске 1939. године

Отац Пала Телекија је био Геза Телеки (1844–1913), мађарски политичар и министар унутрашњих послова, а мајка му је била Ирен Мурати (Муратис) (1852–1941), ћерка богатог грчког трговца. Пал је рођен у Будимпешти где је похађао основну лутеранску школу од 1885 до 1889. Гимназију завршио у Пешти 1889–1897. 1897. је уписао Универзитет у Будимпешти где је студирао права и политичке науке. Телеки је затим студирао Kраљевску мађарску академију економије у Мађарорвару и докторирао је 1903. Постао је универзитетски професор и експерт за географију и социоекономска питања у Мађарској пред Први светски рат, као и високопоштовани едукатор. Борио се у Првом светском рату као добровољац.

Телеки је сахрањен у Геделеу, код Краљевске палате.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Немачка је три дана касније, 6. априла 1941. године напала Југославију. Историчари Телекијев чин посматрају патриотским делом и знаком протеста против окупације.

– Његово самоубиство је било жртва која је требало да њега и његов народ ослободи кривице за учешће у нападу Немачке на Југославију – записао је касније британски премијер Винстон Черчил.

Извор Српске недељне новине:

https://www.snnovine.hu/post/%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B5-%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83?fbclid=IwAR1hAPllaaAJqBMQ0L0X5_uiOFBGiJpwsuk-KYPfv350tqTau_BczlfjMb0

………………………

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments