Друштво, Свет (планета), Слободе, Србија

Зашто Срби трпе апсурдне одлуке

Вирус корона у земљи морона

  • У ситуацијама масовне појаве заразних болести постоје инструменти којим се све може држати под контролом. У најбољем случају мора се закључити да услови за увођење ванредног стања објективно и фактички нису постојали.
  • Присуствујемо једном трагичном експерименту у којем је цео народ подвргнут нероновским хировима једнога безобалног диктатора у елементу.
  • Шта год да је прави разлог увођења ванредног стања јасно је да иза њега не стоје медицински разлози, и шта год да је посреди, његово увођење отвара шири простор за Вучићеву владавину.

Пише: Славко Живанов

Ако је тачно, а тачно је, да непознанице хране највеће људске страхове, Србљи су данас смртно преплашени. Невољници и несретници довољни и сами себи да би се дубоко углибили, Срби још и приде тетоше монструозну власт која ће их дибидус и јамачно сатрти са лица земље.

Погађа се издалека да је реч о најновијој апсурдној Вучићевој патогенези проглашавања ванредног стања поводом појаве педесетак кијавичавих несретника. Тај интелектуални „колос“ ослоњен на три див-мудраца: Вулина, Брнабићку и Мају Гојковић увео је Србију из стања предизборног рашомона, циркуса и скаредности, у гротло за дезинтеграцију здравог разума.

Медицинске чињенице

Сезонски грип изазван различитим вирусима појава је која се циклично понавља. Сваке године у целом свету оболи неколико милиона људи и највећи број њих има блаже тегобе, али због компликација ове болести и неких хроничних болести које пацијанти имају, а особито ако су у поодмаклом животном добу, када је организам више пред гашењем него способан да се регенерише, долази до смртног исхода. Сваке године, по подацима Светске здравствене организације умре између 290 и 650 хиљада људи од грипа[1]. Кад би Вучућ и овде рачунао просек, могло би да се закључи да сваке године од грипа смртно страда око пола милиона људи на целој планети.

Актуелни корона вирус који припада породици ових грипозних вируса, и који је у много горим верзијама већ тутњао Земљом, није никаква специфичност и реткост. Али, појавио се доста касно, пред крај зиме, не ствара озбиљне тегобе, вероватно је доста добро и контролисан, па је до сада заразио мање од 180 хиљада људи од којих је преминуло „тек“ 7.085 [2].

Од тог броја у Кини је оболело око 80.000, а умрло око 3.200. У европском жаришту, у Италији, до данас је оболело 27.980 људи, а умрло је 2.158 душа. Треба нагласити да је од тог броја 40 одсто умрлих старије од 80 година, а још 35 одсто је било старо између 70 и 79 година[3]. Није било случајева смртног исхода људи млађих од 30 година. (Оба случаја, и кинески и италијански урачунати су у укупан збир од 180.000 до сада оболелих и седам хиљада умрлих). У свету постоје и друга жаришта, могућно је да ће се још нека појавити, али је извесно да болест, иако је проглашена пандемијом, неће озбиљније нарушити уобичајене околности.

Српске чињенице

Поставља се озбиљно, рационално питање на основу којих показатеља, чињеница и података је Вучић увео ванредно стање, ако се поуздано зна да има тек педесетак оболелих и да се број заражених, на дневном нивоу повећава тек једноцифрено. Ако томе додамо чињеницу да и без увођења ванредног стања у ситуацијама масовне појаве заразних болести постоје инструменти којим се све може држати под контролом, у најбољем случају се мора закључити да услови за увођење ванредног стања објективно и фактички нису постојали.

Узмемо ли у обзир случај несрећног лекара Бранимира Несторовића, односно његов аматерски излет у политичке воде, можда бисмо могли да разумемо шта нам се дешава – да присуствујемо једном трагичном експерименту у којем је цео народ подвргнут нероновским хировима једнога безобалног диктатора у елементу.

Доктор Несторовић је у медијском дебију имао шарлатански наступ, тврдио да је овај вирус „најсмешнији вирус“, да је лук и вода, да се на њега не треба обазирати и само ако се има новца, треба отпутовати у срце заразе, у шопинг. Али, овај лекар није шарлатан. Он је изгледа имао мисију да мање-више угрубо тачне ствари саопшти у слободној форми, ноншалантно. Мало га је понела атмосфера јер је, можебити, међу властодршцима владало уверење да не треба паничити, да треба умиривати грађане, да све то са вирусом заиста није озбиљно, и да не треба правити од комарца магарца.

А онда је најгломазнија политичка звезда у Србији окренула ћурак наопако, или је послушао неки глас који само он чује, па је одлучио да с једне екстремне позиције часком пређе у супротну екстремну позицију. Таман као и ономад када је од „свпског вадикала“ прелетео у „еврофанатике“. И у том дијаметралном скоку, изводећи пируету, нокаутирао је затеченог политичког аматера Несторовића додељујући му улогу шарлатана у свршеном чину ванредног стања. Али, то није ништа ново, то је његов начин рада. Он ужива у понижавању својих сарадника. Прво им нареди да нешто ураде, а онда он уради потпуно супротно од тога и први јавно избуши платформу на којој стоје ти сарадници дозвољавајући им да потону и да се даве у сопственој лојаности и веровању њему. Последња таква бравура задесила је Брнабићку са респираторима.

Елем, изгледа да се на ванредно стање није рачунало раније и да је његово увођење чиста импровизација.

Немедицински разлози

Изборна кампања која је у току неизвесна је утолико што над њом виси бојкот као Дамоклов мач. Уобичајена кампања не може извести на изборе више од 40 одсто бирача у овим условима. Уколико би Вучић покушао са епидемијском кампањом представљајући се као брижни отац нације, можда би му шансе да изведе већи број људи на биралишта биле веће. С друге стране, опозиција овој теми нема шта да приговори. Може или да ћути, или да подржава акције власти што је, ма о чему да се ради, далеко од профитабилне акције.

Причом о угрожености народа од корона вируса и томе припадајућом причом о великом бранитељу и видару српском, А. Вучић из изборне кампање протерује све приче о аферама, лоповлуку, гажењу законитости, владавини права, криминалу, диктатури… Говори се само о једној теми, здрављу народа и бризи за народ, чему се у овом тренутку тешко може приговорити. Tо поље, са становишта бирача, нема слабих места.

Надаље, уколико се процени да је корисно, ујдурма с ванредним стањем може се искористити и за одлагање избора, а самим тим и за пролонгирање решавања косовског пакета. Могао би то да буде маневар куповине времена и наравно дужи останак на власти. У том смислу суспектна је тренутна (не)комуникација Вућић-Меркел којој се тај маневар сигурно не би допао.

Шта год да је прави разлог увођења ванредног стања јасно је да иза њега не стоје медицински разлози, и шта год да је посреди његово увођење отвара шири простор за Вучићеву владавину, која добија још тежу хипотеку. Степен бахатости у посезању за овом мером премашио је праг трпљења не само домаће јавности, него и његових западних „пријатеља. Струне су затегнуте до пуцања. Досадно чекање априлских избора не иде с Вучићевом нарави, мали му је и неизвестан тај улог изгледа, па би да га повећа. А с тим расте и ризик, експоненцијално. То је потпуно јасно, али је најасно што Србљи тај мамац тако лако гутају. Још увек.

[1] https://www.who.int/en/news-room/fact-sheets/detail/influenza-(seasonal)

[2] https://www.worldometers.info/coronavirus/

[3] https://www.iss.it/documents/20126/0/Infografica_15marzo+ITA+%281%29.pdf/da4decec-5288-fe1f-cc39-0720ec611f02?t=1584298869714

Karikatura: Stups

Подели: