Друштво, Политика, Преносимо, Слободе, Србија

Еколошки статус Србије је катастрофалан што радује све „иностране инвеститоре“ – загађиваче  

Депонија Метерис у Врању шири смрад, гуши, трује и загађује сав живи свет око себе

Депоније смећа и отпада као (не)културно обележје Србије

  • Не загађују животну средину само страни инвеститори, већ и грађани и институције које се неодговорно односе према свим врстама загађења у Србији, почев од општина па све до републичких ресора
  • Драстичан пример је депонија  “Метерис“ у општини Врање. Угрожено је због ње здравље људи и животна средина и не предузимају се никакве мере на отклањању те опасности.

 Пише: Др Мирјана Анђелковић Лукић

Одлазећи министар за заштиту животне средине, господин Триван тек пред сам крај свог мандата отворио је душу и завапио да је Србија у веома јадном еколошком стању, наводећи дивље и организоване депоније, заборављајући притом да је он био на челу тог важног министарства пуне четири године и да није ништа урадио да Србија постане чистија.

Еколошки статус Србије је катастрофалан. Њени еколошки закони су на ниском нивоу што радује све „иностране инвеститоре“ – загађиваче који су у Србији нашли државу где ће моћи бесомучно да загађују природу без великих штета по њих, а држава ће их штитити и брутално разбијати демонстрације огорченог народа.

Чак и уређене депоније стварају огромне проблеме људима

Друга крајност деловања државе Србије поводом загађења је апсолутна незаинтересованост њених органа власти према том озбиљном проблему, остају неми и глуви на све жалбе и протесте грађана. Међутим, не загађују животну средину само страни инвеститори, већ и грађани и институције које се неодговорно односе према свим врстама загађења у Србији, почев од општина па све до републичких ресора.

Посебно су забрињавајуће дивље депоније, али и легалне депоније свакаквог отпада. Погледајмо Винчу, једно од највећих „организованих“ сметлишта вероватно на Балкану. Мало, мало па се сметлиште запали и тиња месецима, доносећи Београду и околним местима смрдљив и загађен ваздух.

Сметлиште у Винчи трује и даље Београђане

Шта рећи о малим депонијама смећа које су пројектоване тако да буду уређене и да се врши ремедијација сметлишних површина. Ништа се не ради на организованом сакупљању секундарних сировина што је остављено појединцима, па како се ко снађе. А притом те такозване уређене депоније стварају огромне проблеме људима који имају ту злу срећу да им куће и имања буду у непосредној близини тих депонија. Оне нит су „еколошке“ нит су „уређене“. Пре изгледају као дивље депоније.

Једна од таквих „еколошких депонија“ је депонија „Метерис“ у близини Врања, на територији засеока  Ђоринци, које припада селу Ранитовац, Општина Врање. Ова депонија је требало да буде узор пројектовању свих малих депонија и речено је да ће то бити прва еколошка депонија у Републици Србији! А да ли је?

Катастрофално загађење на делу општине Врање

Санитарна депонија “Метерис“ изграђена је 2002. године према пројекту института “Кирило Савић“ из Београда. Током 2014. године депонија је испунила свој капацитет и требало је да буде затворена и ревитализована. За наведени период одлаган је отпад из свих општина Пчињског округа. Радом депоније управља ЈКП “Комрад“ из Врања. У плану је проширење капацитета депоније до 2023. године које ће се реализовати у сарадњи са владом Немачке путем пројекта “Програм управљања комуналним чврстим отпадом“.  Реализацијом наведеног пројекта, депонија треба да омогући складиштење чврстог отпада за још 200 хиљада домаћинстава из врањског округа.

Отровно сметлиште у Врању треба хиртно затворити, а не проширивати

Мештани села, која су у близини ове депоније протестују и не дозвољавају проширење, јер ова депонија, која би требало да буде затворена, и даље се мимо пројекта пуни и не испуњава захтеване еколошке прописе.

Током изградње депоније “Метерис“ нарушен је рељеф и еко-систем у селима Ранутовац и Суви До. Ископана земља из јаме у коју се складишти отпад одлагана је изнад депоније где је створено вештачко брдо, осталом земљом су попуњена два потока око махале Ђоринци што је утицало на њихово пресушивање и довело до пада нивоа подземних вода у сеоским бунарима.

Депонија је све само није „еколошка“. Куће и њиве мештана засеока Ђоринци се налазе удаљени 340 метара од депоније, а пројектовано је да то буде најмање 500 метара. Управљање отпадом у Врању, односно управљање одлагања отпада на санитарној депонији  “Метерис“. Угрожено је здравље људи и животна средина и не предузимају се никакве мере на отклањању те опасности.

Протести и петиције грађана не помажу

Мештани засеока Ђоринци, које припада селу Ранитовац, Општина Врање, на чијој се територији налази ова депонија, протестовали су против њеног проширења, писали су разним министарствима и  одговорним појединцима али досад им нико није одговорио.

Обичне људе, сељане, који живе од обрађивања своје земље, нема ко да чује. Они своју муку тешко подносе и жале се и Градској општини Врање и Републици Србији, правили су протесте испред камиона који разносе смеће, али ништа. Задње што су покушали је петиција мештана села Ранутовац, и махале Ђоринци који се суочавају са свакодневним штетним утицајем „прве еколошке депоније“ у Републици Србији по њихово здравље, животну средину и економске активности.

Сметлиште у Врању је пресекло токове потока, загадило подземне воде и бунаре

Замишљена и пројектована као прва еколошка депонија “Метерис“, то никад није постала. Остало је само ограђено сметлиште на коме се одлаже отпад без икакве селекције, разврставања и примене других еколошких, санитарно-техничких и противпожарних мера.

Са депоније се шире непријатни мириси јер се смеће не прекрива земљом и фолијом како је прописано пројектом. Зелени појас око депоније не постоји. На депонији „Метерис“ није изграђен санитарни коридор за прање и дезинфекцију возила. Свакодневно на путу кроз махалу “Ђоринци“ пролази више од 40 камиона који транспортују смеће у необезбеђеном товарном простору (смеће често испада из камиона).

Прилазни пут депонији је девастиран од атмосферских вода. Не одржава се нити поправља, за шта је надлежна Општина Врање. Не постоји могућност да се два возила мимоиђу што у случају евентуалних пожара и експлозија на депонији може да има катастрофалне последице. Пут пролази између кућа, нема тротоара, непрегледан је и небезбедан јер се не врши санитарна сеча околног растиња. Уједно се пут никад не полива водом нити се чисти од заосталог смећа.

Необезбеђен отпад на депонији се разноси по околним њивама које се интензивно обрађују и које се користе за испашу стоке. Више пута су кесе и ПВЦ амбалажа били разлог дављења коза. Због депоније се формирају јата птица које уништавају усеве (пшеницу, јечам и грожђе) што је довело до пада приноса, квалитета бербе и жетве и утицало на сиромашење локалног становништва које се искључиво бави пољопривредом (из села Ранутовац, Суви до, Мечковац, Балиновац и периферни делови Врања). Такође се појављују чопори паса луталица што је додатна опасност по становнике околних села. Продаја пољопривредних производа на градској пијаци у Врању је неконкурентна с обзиром да они долазе подно депоније.

Због ископина земље на депонији (а која се не користи за ремедијацију сметлишта) смањен је ниво воде у сеоским бунарима. Повремено се врши узорковање и контрола воде, али се резултати не приказују становницима, што је за њих веома битно. Такође, мештанима нису познати ни резултати мерења квалитета ваздуха и атмосферских падавина, што се повремено мере. Не постоје информације о резултатима мерења испарења штетних гасова.

Хитно зауставити ширење депоније „Метерис“ која трује људе

Планирано проширење депоније “Метерис“, (финансира Немачка), имало би катастрофалне последице по еко-систем, живот и здравље становника и њихове економске активности од којих зависе. Тим проширењем опстанак становништва (15 домаћинстава) који живе у махали Ђоринци, постаће немогућ. Депонија је требало да буде затворена, али се и даље неконтролисано пуни и постоји опасност да сметлиште дође до првих кућа засеока. На овај начин, ова депонија постаје дивља депонија, јер није испоштован пројекат по коме је она испунила капацитет још 2014. године, кад је требало да буде затворена и да се изврши ремедијација површине сметлишта.  Нова локација сметлишта би требало да буде много даље од насеља, на некој повољнијој локацији.

Становници ових села ће се обратити управи Града Врања, Амбасади Немачке у Републици Србији и Министарству животне средине са захтевом да се за становнике угроженог подручја које живи у непосредној близини депоније исплати одређена накнада за нарушавање здравља, животног амбијента и пословних активност, али и да се изради процена утицаја депоније “Метерис“ на људе и животну средину са циљем сагледавања могућности за даљи живот становника на кризном подручју. Посебан захтев је да се проширење депоније заустави.

Дакле, становници ових села на све могуће, а законите мере, предузимају кораке како би се депонија затворила и прекрила земљом, тако да не би угрожавала опстанак људи на том делу Србије. О њиховим невољама нико не жели да чује. Ни наши „мејнстрим“ новинари из „Новости“, али и локалних медија, „Врањске новине“ и „Јужне вести“ нису заинтересовани за проблеме које људима ствара „еколошка“ депонија „Метерис“. Тај проблем за њих није вест!

Да ли у земљи Србији ико брине о проблемима обичног човека, сељака који живи од свог рада на својој земљи, и да ли уопште постоји нека институција којој се становници могу обратити, а да буду саслушани и да се њихови проблеми реше?

Јер, ко не живи поред депоније, не може да у целости схвати колико је то штетно по природу и здравље људи у њеној близини.

Питамо се онда због чега постоји Министарство за заштиту животне средине и сви ти чиновници које плаћају и ови људи из засеока Ђоринци. Они би требало да буду највећи заштитници животне средине и да помажу људима који се жале на њено угрожавање. Надајмо се да ће ово Министарство са новим министром за  заштиту животне средине бити одговорније од претходног министра Тривана, који се није мешао у свој посао.

Извор: Koreni

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Микић Сања
Микић Сања
13 дана раније

Кинеске фабрике у Србији и региону!