Друштво, Политика, Преносимо, Русија, Свет (планета), Слободе

Европска Унија у паници: шта доноси зима без руског гаса?

Најгори сценарио за ЕУ: завртање гасног вентила

Хаос у главама ЕУ бирократа ствара могући потпуни прекид испорука руског гаса ЕУ

  • Паника је очигледна и расте јер политичке вође у ЕУ подозревају да би искључења струје и друге принудне мере штедње енергије могле да доведу до социјалних немира попут “жутих прслука“ у Француској крајем 2018. и током 2019. године
  • Немачки канцелар истиче „да без руског гаса Немачкој прети рецесија и блокада рада њене индустрије“.
  • Скоро је извесно да земље ЕУ неће поштовати начело солидарности онако како га нису поштовале ни када је била мигрантска криза. Врло је вероватно да ће све бити исто као у време избијања пандемије ковида када су државе ЕУ чувале све маске за себе, укључујући и оне које су претходно продали и које су им биле плаћене.

Пише: Наташа Јокић, новинар из Стразбура

Француски министар економије Бруно Лмер рекао је отворено ових дана да нико више не може да искључи сценарио потпуног прекида испорука руског гаса ЕУ. Оценио је да је могуће да ће бити искључивања струје ове зиме.

“Још није завладала паника међу Европљанима, али све на то почиње да личи. У погледу испорука енергије Москва је господар времена. Она своје испоруке гаса на Старом континенту смањује и продаје кап по кап своју фосилну енергију по превисоким ценама“, пише париски Л Монд.

Да ли ће Северни ток 1 обновити испоруке?

Од 11. јула, руска компанија Гаспром почела је редовне операције на одржавању гасовода Северни ток 1.

“То је рутинска вежба. Али, од Париза до Берлина, преко Рима, постоји забринутост да ће на његовом крају, 21. јула, руски гигант наћи какав такав изговор да потпуно прекине своје испоруке“, оцењује париски дневник, подсећајући да “када је Владимир Путин одлучио да изврши инвазију на Украјину 24. фебруара, руски гас је чинио 40 одсто увоза Европске уније“.

ЕУ нема решења у случају прекида снабдевања гасом из Русије

Француски медији преносе студију Бригеловог истраживачког центра, објављену 7. јула, по којој би  земље ЕУ требало да смање потрошњу гаса за 15% у односу на период пре рата, у случају да Москва прекине испоруке и уз то да зима не буде превише оштра.

Ево како изгледа модерна гасна турбина, која мора повремено да се сервисира

За  Немачку би то значило мањак од 29 одсто потребног гаса, а за балтичке државе 54 одсто.

Сви европски медији пренели су упозорење Урсуле фон дер Лајен, председнице Европске комисије, пред Парламентом у Стразбуру, 6. јула: „Морамо бити спремни на даље прекиде у снабдевању гасом, или чак потпуно одсецање од Русије“.

Роберт Хабек, немачки вицеканцелар, 30. јуна је изјавио да „не би било велико изненађење да Гаспром каже: „Не можемо поново да покренемо Северни ток 1, открили смо проблем током операција одржавања“.

Од претњи ембаргом до панике од несташица

Сада је исчезао првобитни тон порука упућених Русији када је ЕУ претила Москви гасним ембаргом.

Паника је очигледна и расте јер политичке вође у ЕУ подозревају да би искључења струје и друге принудне мере штедње енергије могле да доведу до социјалних немира попут “жутих прслука“ у Француској крајем 2018. године.

Побуна жутих прслука 2018. и 2019. била је масовна, хоће ли се поновити протести грађана ЕУ

Пољска и Балтичке земље понављале су пролетос да је недопустиво да Европа свакодневно финансира рат који Русија води против Украјине. Овом ставу најотвореније се одупирала Немачка чији је канцелар рекао да без руског гаса Немачкој прети рецесија и блокада рада њене индустрије.

Москва је 1. априла је објавила декрет којим се стране енергетске компаније обавезују да плаћају у рубљама, чиме је руска централна банка подржала националну валуту. Европска унија се одмах огласила, објављујући да би плаћање у рубљама значило кршење европских санкција против Русије. Највећи западни клијенти Гаспрома, међутим, испоштовали су захтев Москве, не обазирући се на Европску комисију.

Да ли ће руски гас грејати ове јесени и зиме становнике ЕУ

Пољска и Бугарска су крајем априла одбиле да плаћају у рубљама и Русија је им одмах прекинула довод гаса. Kрајем маја исто се догодило са Финском, неколико дана пошто је поднела захтев за придруживање НАТО пакту. Одмах затим, 30. маја на ред су дошле Холандија и Данска, на дан када је ЕУ увела ембарго на руску нафту.

Kао што смо  већ пренели, док је у то време Европска комисија држала оштре полтичке говоре италијански, француски и немачки гиганти директно су преговарали са Газпромом тј. са руском државом која контролише ову компанију.

(http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-305869/industrijsko-sporazumevanje-izmeu-eu-i-rusije-uprkos-ratu-evropska-komisija-poslala-direktivu-o-placanju-gasa-usklaenu-sa-ruskim-dekretom/?_qs=Nataša%20Jokić)

Немачки Унипер, аустријски ОМВ, француски Енџи и италијански Ени отворили су рачуне у рубљама. На крају, Европска комисија је све ово одобрила.

Средином јуна Газпром је смањио испоруке гаса Француској, Немачкој, Италији, Аустрији, Чешкој и Словачкој, испоручујући половину од количина које је испоручивао претходне године у исто време.

Европска Kомисија припрема сада „план за ванредне ситуације за смањење потражње за енергијом” који ће представити 20. јула. Овај план ће се заснивати на анализама и предлозима држава чланица ЕУ.

Нема јединства око тога да ли се треба оријентисати ка смањивању индустрјске активности – што би довело до масовне незапослености хиљада људи али и постизања прокламованог еколошког циља о смањењу угљендиокисида у атмосфери.

Или се треба окренути ка другим решењима?

Да ли ће радијатори остати хладни ове зиме у ЕУ
Повратак ЕУ на грејање на нафту и угаљ

Пре рата Русија је ЕУ испоручила 155 милијарди кубних метара гаса.  САД, Египат, Kатар, Западна Африка, Норвешка или Азербејџан могли би да за годину дана обезбеде трећину ове количине – израчунао је Тиери Бертон, комесар за унутрашње тржиште. Његова идеја је да се комбинује више мера, а у томе га подржава Паоло Ђентилони, комесар за привреду.

На пример, неке фабрике би могле да раде на нафту уместо на гас, чиме би се уштедело 7 до 8 милијарди кубних метара гаса. Поновно отварање термоелектрана на угаљ могло би брзо да омогући замену за до 30 милијарди кубних метара руског гаса.

Немачка, Француска, Холандија и Аустрија су већ направиле овај избор. Италија би могла да их следи. Пољска или Бугарска, које и иначе добијају струју углавном из угља, неће одустати од ових фосилних извора енергије иако је прошле године било планирано да се еколошки орјентишу и то под претњом европских казни.

На последњем самиту земље ЕУ договориле су се да у случају несташице гаса поштују начело солидарности али детаљи нису јасни.

Скоро је извесно да земље ЕУ неће поштовати начело солидарности онако како га нису поштовале ни када је била мигрантска криза. Врло је вероватно да ће све бити исто као у време избијања пандемије ковида (http://www.balkanmagazin.net/zdravlje/cid142-237489/sta-je-obelodanila-epidemija-kako-je-eu-sistematski-unistavala-javno-zdravstvo-drzava-clanica/?_qs=Nataša%20Jokić) када су државе ЕУ чувале све маске за себе, укључујући и оне које су претходно продали и које су им биле плаћене.

Линк

http://www.balkanmagazin.net/nafta-i-gas/cid177-310640/evropska-unija-u-panici-sta-donosi-zima-bez-ruskog-gasa

……………..

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments