Друштво, Србија

Државни функционери возите се на свој, а не на туђи рачун

 

Бескрајни возни парк и живот грађана Србије

 

  • Зашто да раскошне државне лимумузине  плаћају грађани Србије?
  • Расипнички и  бесмислени, сулуди, самоубиствени луксуз  спроводите кад одете са функције из свог џепа
  • У целој Шведској и нема више од десетак службених аутомобила! Србија има више од 50.000 аутомобила којима се возе локални функционери, државни чиновници, директори јавних предузећа до министара и других највиших званичника.
  • Уколико не укине возни парк Србија ће бацати у ваздух пола милијарде евра годишње, тј. њени грађани ће толико новца издвајати за убијање сопствене будућности и будућности своје деце

Пише: Јово Вукелић

Пре 30-так година, 1983. године, био сам први пут у Шведској, тачније у Стокхолму и у летњим месецима радио у ресторанима у центру града, прецизније прао тањире. Радио сам неколико година за редом, до 1989. године, и у шведском, италијанском, кинеском, српском, али и у једном ресторану у згради владе Шведске (Гамла стан) на Ридархолмену, на самој обали Балтичког мора.

Биле су то године када је главна политичка личност Шведске био Улоф Палме, премијер и председник Социјалдемократске странке.

У том ресторану често су ручавали чиновници владе, министри… Долазећи и одлазећи са посла приметио сам да сви до својих канцеларија долазе пешице, бициклом, метроом или аутобусом, а понекад и таксијем. Никада нисам видео за 6-7 година да је иједан министар стигао службеном лимузином. Мислио сам тада да је то тако, јер сви они станују у близини.

Тек после неколико година једна наша угледна новинарка из Штокхолма објаснила ми је да у целој Шведској и нема више од десетак службених аутомобила! Веровао сам тада да се колегиница шали знајући да у свакој мањој општини у Србији, или предузећу (већ са 200-300 запослених) има по десетак и више државних лимузина.

Данас знам да Шведска и даље, после три деценије, има око 10 државних аутомобила, а да Србија има више од 50.000 аутомобила којима се возе локални функционери, државни чиновници, директори јавних предузећа до министара и других највиших званичника. И знам да тај бесмислени, сулуди, самоубиствени луксуз плаћају грађани Србије.

Срамна бахатост и расипништво

Навика да сваки директорчић има службени аутомобил (најчешће и свог шофера) постала је ствар престижа. Тако је постао обичај да нови директор у државном предузећу чим дође на нову функцију прво купује нови службени луксузни ауто за себе и да мења шофера. Кључне промене (сем промене секретарице) следе касније, или никад не уследе.

Има их влада Србије, свако министарство (имају их на десетине), затим све владине институције, стотину и више републичких агенција, сви начелници 30 округа, градске управе Београда, Ниша, Новог Сада, Крагујевца, затим свих 150 општина, сва јавна и државна предузећа…

Како функционише „сиромашна“ Шведска са свега 7 службених аутомобила?! Како њени високи функционери стижу да обаве приближно исти или већи обим послова без аутомобила?

Ко све поседује службене аутомобиле у Србији?

Поставља се кључно питање: зашто су потребна ова возила нашим министрима и директорима, а шведским нису? Наша земља није већа, већ чак десетак пута мања по пространству од Шведске те то није разлог. (Србија има 88.000 квадратних километара, а Шведска 450.000). Шведска је, уз то, дугачка преко 2.000 километара!

„Као да сви долазећи на високе функције остану без ногу, па им као тешким инвалидима следују атомобили“, каже јетко један пријатељ!

Кад се све сабере, грађане Србије, који и пуне буџет, 50.000 службених возила годишње кошта око 350 милиона евра.[1] Мислим да је ова процена реално већа за најмање 100 милиона евра. Реални трошкови су ближе цифри од пола милијарде евра!

То је толико расипништво да се може окарактерисати као срамно и бахато.

Озбиљни медији покушали су да израчунају укупне трошкове по једном аутомобилу годишње (цена возила, плата возача, километража и потрошено гориво, сервиси) и показало се да је висина трошкова фрапантно висока. [2]

Пре четири године лист „Политика“ обавио је обимно истраживање о броју аутомобила у влади Србије. Од тадашња 24 министарства добијени су одговори од три четвртине министарстава (18). Тих 18 министарстава располагало је са 8.766 возила! [3] (У овај збир нису урачуната возила Министарства одбране, које располаже са 17.500 моторних и прикључних возила, опште и специјалне намене, од чега 46,3 одсто чине возила опште намене).

ауди1

Читалац „Политике“ Александар Поповић писао је марта 2010.: „Да човеку памет стане од самог погледа на податке о силном возном парку. Па то је као да смо најбогатија земља на свету. Влада би хитно морала да стави мораторијум на употребу службених аутомобила. Бар док се не утврди колико их стварно има. Јер, порески обвезници у Србији више не могу да плаћају силну бирократију уопште, а посебно не ову “на четири точка”.

Према броју службених возила које користе државни и локални представници власти, руководиоци јавних предузећа, директори школа и болница, судије и тужиоци, као и сви други који званично спадају у државне функционере, Србија се налази у самом врху европске лествице. Боље рећи ту смо рекордери, без премца!

Објављени подаци Агенције за борбу против корупције из јануара 2013., показују да се у регистру функционера налазе имена скоро 24.000 људи (тачније 23.335), али, реално, бројка је много већа јер нису сви пријављени. Исти толики је и број службених кола, а вероватно и већи. [4]

Шта ће влади Србије 300 и више луксузних аутомобила?

Само Управа за заједничке послове републичких органа, значи влада Србије има нешто више од 300 возила (уз још око 8.500 возила која имају министарства, не рачунајући ресор одбране).

У каквим аутомобилима се возе чланови владе и њихови помоћници, заменици, државни секретари? У возном парку је 137 аутомобила високе класе и кубикаже („ауди”, „пасат”, „мерцедес” „шкода суперб”). Као да у буџету има новца за бацање!

Ово је далеко више аутомобила него што имају земље у региону. Тако Хрватска има око 6.000, а БиХ нешто више од 3.500 аутомобила.

Дамир Окановић из Српског комитета за безбедност саобраћаја: „Нико не зна поуздано број свих службених возила код нас, јер ту спада и по неколико десетина кола у свакој општини, па возила јавних и комуналних предузећа, агенција… Није редак случај ни да локална самоуправа или министарство позајме по пет-шест кола од јавног предузећа на извесно време“.

ауди3

Поређани каo на изложбеном сајму – чекају своје незасите муштерије

Кад за неког човека хоће да кажу да је изузетно богат у народу се могу чути речи: „Не зна шта има!“ Управо то важи за Србију, јер не зна ни колико има службених возила?!?

Радомир Сретеновић, врховни државни ревизор који се бави овим питањем, истиче: „Ниједна организација и институција у Србији не зна колики је број службених возила у употреби, не само код директних корисника буџета него и код индиректних, код јединица локалне самоуправе, код јавних предузећа. [5]

На пример, само град Београд, односно градска управа и јавна предузећа, имају око 1.040 службених кола!

Непојмљиве злоупотребе службених возила

Ова канцерогена појава додатно је увећана несавесним располагањем државних возила. Користе се у приватне, али и у страначке сврхе. Функционери користе државне аутомобиле за страначке послове, нарочито у време изборних кампања.[6]

Дамир Окановић истиче. „Када би неко ‘загребао’ по злоупотребама, дошао би до фрапантних података: од тога како се истаче гориво из службених кола, преко напумпаних фактура за стварне или измишљене ауто-делове и поправке, до ‘дилова’ са појединим сервисима, који нису најповољнији. Посебан проблем је коришћење службених кола у приватне сврхе и влада би остварила огромне уштеде у буџету, ако би овај проблем решила“. [7]

Службеним колима се иде на приватна путовања, у викендице, на свадбе и славе, на летовања и зимовања, у ресторане на ручкове и вечере…Службеним колима се возе и секретарице, чланови фамилије, пријатељи… Дешавају се и тешке саобраћајне несреће у злоупотреби коришћења ових возила. Једном речју – скандал је потпун!

Одржавање, сервисирање и употреба коштају неиздрживо много (Фото: Блиц)

Постоји једноставно и поштено решење

Истини на вољу и новог премијера Србије Александра Вучића мучи овај канцерогени проблем с којим се бори Србија. Говорио је о овом проблему, навео је запањујуће податке о висини трошкова и најавио смањење броја службених лимузина. Најављено је смањивање државног возног парка са 50.000 на 25.000 аутомобила. Значи, дупло мање и рекло би се, на први поглед, да је то драстично смањење и велика уштеда.[8]

Али, лечење ово канцерогене болести српског друштва, од које пате и друге државе у окружењу нема без потпуног и радикалног решења! Значи, да би држава опстала морају се укинути сви државни аутомобили у Србији! Може остати највише десетак државних возила и ту је прича завршена. Ако то не учини Србија ће бацати у ваздух пола милијарде евра годишње, тј. њени грађани ће толико новца издвајати за убијање сопствене будућности и будућности своје деце. Биће то свима видљива сахрана српске будућности!

Ову меру укидања државних аутомобила спровести што пре, а све државне институције ће наставити да функционишу. Успут, и многи функционери ће открити како изгледа корачати до канцеларије на сопственим ногама, како изгледа путовање аутобусом или трамвајем…

Важније од предходног је свакако истицање оног што би се све могло са тих пола милијарде евра урадити у сиромашној Србији! Све школе у Србији, у свакој варошици и селу би убрзо имале савремене тоалете (уместо чучаваца из прошлих векова), али и компјутере; болнице и домови здравља би имали неопходне инструменте и апарате за прегледе, лечење и операције. Имало би новца и за лечење тешко оболеле деце од ретких болести. Али, иза нове пристојне старачке домове нације која огромном брзином изумире и где се рапидно повећава број старих лица.

Ако богатија Шведска већ деценијама има десетак службених возила и пристојно функционише, десет пута већа Немачка од Шведске и Србије нема их ни хиљаду – а све институције раде, Италија око шест хиљада (колико и омалена Хрватска), онда Србија нема више шта да чека![9]

Уради ли то Србија, онда ћемо моћи са подсмехом да указујемо, на пример, на расипништво општине Будва, која има 57 службених аутомобила, 500 одсто више од имућне Шведске.[10]У противном остаће да се сви смеју Србији- рекордеруу расипништву и бахатости!

Овај проблем нова влада мора да реши једним јасним потезом, без много приче и објашњавања зарад спаса хиљада живота у Србији, пристојнијег и достојанственијег живота њених грађана. То и јесте задатак владе Србије (и њених министара) која треба да буде добар слуга – добар сервис грађана. И ништа више од тога, јер држава постоји због грађана, а не грађани због државе!

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of