Друштво, Преносимо, Слободе, Србија, Србија и ЕУ

Депоновани отпад загађује природу у Србији

Драматично стање са отровним отпадом у Србији

 

  • Србија је добла паре од ЕУ, око 2 милиона евра – извршена су истраживања опасног отпада на локацијама у Србији, а сада нема извештаја о тим локацијама,опасностима по здравље и живот народа…
  • А велико је питање и ко и како контролише депоновани отпад. Да ли ћемо икада сазнати праве размере загађења природе.
  • Јавност о локацијама депонија и њиховом утицају на животну средину ништа не зна, што је у најмању руку чудно
  • До данас у Србији није изграђено постројење за третман опасног отпада
  • Не зна се како је третирано чак 367.389 тона опасног отпада.

Пише: Kристина Цвејанов,  експеткиња за управљање отпадом

Петнаест милиона тона опасног рударског отпада одложено је у 2019. години на јаловишта рударског отпада у Србији, што је скоро 30 одсто од укупно створеног рударског отпада (53 милиона тона), показују подаци Републичког завода за статистику.

Тему управљања рударским отпадом актуелизује дебата у јавности – треба ли Србији рудник литијума и какав ће утицај на животну средину и здравље људи имати јаловиште планирано у плодној долини реке Јадар, па се чини вредно подсећања да се не тако давно и Делегација Европске уније у Србији бавила темом рударског отпада, забринута због његовог утицаја на животну средину.

Наиме, октобру 2019. године је објављено у медијима да је реализован пројекат “Kатастар рударског отпада”, а који је финансирала Европска унија са 2,1 милион евра и оквиру ког је извршено опсежно истраживање 250 локација са рударским отпадом.

Напуштене локације рударског отпада имају неповољан утицај на површинске и подземне воде

Питер Бајер, тим лидер пројекта, је тим поводом изјавио: „Према комплетираним извештајима, напуштене локације рударског отпада у већини случајева имају неповољан утицај на површинске и подземне воде“.

Међутим, годину ипо дана након конференције за штампу на којој је представљен овај пројекат, јавност и даље није упозната шта подразумева неповољан утицај на површинске и подземне воде, које су његове последице по животну средину и живи свет, нити шта држава Србија чини да овај проблем реши.

И поред завршеног “Kатастра рударског отпада” јавност о локацијама депонија рударског отпада и њиховом утицају на животну средину ништа не зна, што је у најмању руку чудно.

Уколико се од грађана Србије очекује да се о отварању рудника Рио Тинта изјасне на референдуму, било би логично и упознати их са темом управљања рударским отпадом, како се врши мониторинг и контрола његовог одлагања, и наравно на који начин Држава Србија планира да санира штету која је већ настала услед утицаја постојећих депонија.

Односно, позивајући се на претходно наведену изјаву Питера Бајера, ваљало би знати колико је укупно територије Србије покривено рударским отпадом и колико је површинске и подземене воде, којима Србија није богата, угрожено њиме.

Али опасан рударски отпад није једини за који недостају подаци – недоречености показује и Извештај о управљању отпадом 2011-2019, који објављује сваке године Агенција за животну средину.

Србија још увек нема постројење за третман опасног отпада

Према подацима из последње објављеног Извештаја о управљању отпадом у 2019. години је произведено 78.413 тона опасног отпада првенствено у индустрији, а на графикону су приказани подаци за осам претходних година, укључујући и податке о количинама третираног, извезеног и депонованог отпада.

Анализа ових података указује да је и у његовом случају депоновање најзаступљенији третман.

Подаци о количинама третираним у Србији односе се пре свега на количине опасног електричног и електронског отпада за који у Србији постоје рециклажни капацитети.

Нерегулисано бацање смећа: Извор заразе на стотинама места у Србији

И поред тога што се ратификацијом Базелске конвенције Србија обавезала још давне 1999. године да управља опасним отпадом на одговоран и безбедан начин и у складу са препоруком да се он третира најближе месту настанка, до данас није изграђено постројење за третман опасног отпада, што Србију доводи у ризик да ако Европска унија одлучи да забрани увоз овог отпада на своју територију, једина алтернатива у Србији буде његово депоновање.

Где је нестало скоро 370.000 тона опасног отпада?

Поред чињенице да се индустријски опасан отпада у Србији и даље одлаже на депоније забрињава још нешто – утисак да Извештај о управљању отпадом Агенције за заштиту животне средине заправо нико не чита и да се нико у ресорном Министарству не бави анализом ових података. Јер како другачије протумачити то што из године у годину овај извештај показује да се у Србији произведе више опасног отпада него што се третира, и да на то нико не реагује.

А неко би морао да реагује, јер кад се сабере кумулативни ефекат ове разлике за период од осам година недостаје податак о томе како је третирано чак 367.389 тона опасног отпада.

Откопана бурад са отровним садржајем у Рашкој, не зна се где су завршила

Дакле, ако узмемо да је Извештај о управљању отпадом званични документ можемо да констатујемо да званично не знамо где је завршило скоро 370.000 тона опасног отпада.

Имајући горе наведено у виду тешко је не запитати се прети ли Србији опасност од опасног отпада, чак иако Рио Тинто не отвори рудник литијума?

Ако нисмо сигурни да су надлежне институције способне да управљају подацима о опасном отпаду, како да будемо сигурни да могу да обезбеде поуздан мониторинг и контролу истог?

Имајући у виду транспарентност и квалитет података о депонованом опасном отпаду, лако је посумањати да на крају он завршава у нашем тањиру, а да ми то уствари не знамо.

А ваљало би да сазнамо одговор на ова питања пре најављеног референдума. Ако га уопште и буде.

Извор података:

хттп://www.сепа.гов.рс/доwнлоад/Отпад_2011-2019_Финале.пдф

хттпс://публикације.стат.гов.рс/Г2020/Пдф/Г20201182.пдф

Линк

https://www.danas.rs/zivot/preti-li-srbiji-opasnost-od-opasnog-otpada/

………………..

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments