Друштво, Истраживања-Досије, Лист "ПОЛИТИКА", Србија

Генерални секретар у стану од два и по ара

EКСКЛУЗИВНО У „ПОЛИТИЦИ“ : ПЉАЧКА СТАМБЕНОГ ФОНДА ФЕДЕРАЦИЈЕ (4)

 

Станови су се делили „капом и шаком” без обзира на то колико функционер има станова или чланова домаћинства. –

Станови за синове и ћерке. –

Нико није вратио службени стан, већ га је без правног основа откупио и отуђио од државе.-

 

 Пише: Јово Вукелић

4. март 2001.

 

Схватање да је државна функција идеална прилика за увећавање личног богатства и имовине карактеристична је за већину описаних случајева дељења службених станова највишим државним функционерима. Наиме, они су, углавном, иако су имали трајно решено стамбени проблем, тражили још веће станове.

Многи читаоци „Политике“ звали су нас ових дана управо са питањем: Шта ће им толики станови?

На ово питање најбољи одговор могли би дати они сами, и надлежни који су им толике станове додељивали. Сигурно је да они на толике станове нису имали право ни по ком основу. Али, решавање „стамбеног проблема” на туђ рачун, на рачун државе, постао је уобичајена пракса у минулој деценији. По-једини функционери су такве станове продавали, а други су опет те велике станове мењали за више мањих и решавали стамбено питање и својој деци.

Милош Бојовић, некадашњи савезни јавни правобранилац, без чијег мишљења није било могуће закључити ниједан уговор о закупу и откупу службеног стана по члану 43. Закона о имовини СРЈ, прибавио је себи и својој супрузи огроман стан.

Наиме, он је 1996. добио у закуп на неодређено време двоипособан стан у Пролетерских бригада (сада Крунска) од 81 квадратног метра, под условом да врати стан површине 68 квадрата, који је његово власништво.

Али, то је, изгледа Бојовићу било мало. Зато је месец дана касније, у новембру 1996. добио трособан стан у Његошевој од 90 квадрата.

Али, и то је било мало!

Решење Комисије ставља се ван снаге и на следећој седници Бојовић проналази још лепши и бољи стан – четвороипособан у Владетиној од 127 квадрата. Тај стан му Комисија и додељује да га користи у двочланом домаћинству. У образложењу решења, веровали или не, Комисија наводи да по Уредби Бојовићу треба да припадне једноипособан или двособан стан!

Затим следи брза реализација отуђења службеног стана и претварања у породични, или приватни. Бојовић се обавезује уговором да пренесе право својине на двоипособном стану од 67 квадрата чији је власник, а да стекне право својине над 67 квадрата новог стана. Затим се све то реализује, а потом Бојовић и на остатку стана од 56 квадрата постаје власник уместо државе СРЈ, јер откупљује у марту 1997. и тај део. Ефикасно, нема шта!

Стамбени рекордер

Бивши генерални секретар Савезног министарства за иностране послове Радован Матовић рекордер је по „освојеном броју квадрата” на рачун државе. Он је 1998. добио у закуп на неодређено време станове бр. 10 и 12 укупне површине 254 квадрата у Његошевој, под условом да право својине на становима 6 и 8 у Ивана Милутиновића 86а укупне површине 187 квадрата пренесе на СРЈ ради уношења у фонд ДИПОС-а. Матовић ће стан користи са још четири члана домаћинства, а у предмету постоји само решење, нема захтева, упитника и било какве документације. Уговор о закупу закључен је јула 1998. а у предмету Дирекције нема доказа о враћању стана -станова које је користио.

……………

ОБЈАШЊЕЊЕ МАТОВИЋА

Документација је постојала

Господин Матовић донео је јуче писмо нашој редакцији у којем стоји:

– Оба своја стана предао сам Савезној држави, односио ДИПОС-у. Тамо можете потражити документацију. Захтев сл комплетном документацијом доставио сам Стамбеној комисији Савезне владе почетком 1997. Не знам како у предмету тих докумената нема.

Станове које сам раније, заједно са четири генерације моје породице, користио вратио сам сређене и заменио их за станове на последњем спрату, са равним кровом, са увећаном квадратуром од 22 квадрата (јер се тако увећана квадратура води у евиденцији, а стварно не постоји), али са централним грејањем.

………………..

Некадашњи амбасадор у Братислави Вељко Ћурчић добио је у закуп на неодређено време у Мутаповој стан од 107 квадрата за четворочлано домаћинство. У предмету нема захтева за доделу стана, а ни одговарајуће документације. Инспектори откривају да му је овај стан додељен, али под условом да врати стан од 76 квадрата из улице Шумадијски трг у фонд ДИПОС-а. Али, у следећем решењу бр. 16 из 1998. наведени услов се не помиње!

Међутим, касније се из Уговора о преносу права својине и стицања сусвојине од 3. новембра 2000. види да је Ћурчић пренео права својине са стана из Улице Шумадијски трг. Склопљен је и уговор о откупу стана.

Занимљив је и случај добијања стана од скоро 200 квадрата Светозара Симовића, радника Савезног министарства телекомуника­ција. Овај „радник” је имао „велике заслуге”, јер му је дат у закуп на неодређено време четворособан стан од 195 квадрата у Булевару Лењина, који ће користити у трочланом домаћинству. Зашто је овај човек добио оволики стан када је већ имао одговарајући стан од 74 квадрата у Улици Илије Стојадиновића 51, а који је био сувласништво именованог и његове супруге – тешко је одговорити.

По Закону, он је имао право на двоипособан стан!

У предмету нема одговарајуће документације, али је уговор о закупу и откупу сачињен у фебруару и марту 2000.

Избрисани услови

Милутин Алексић, директор Службе за заједничке послове савезних органа, у септембру 1997. је добио двоипособан стан од 76 квадрата у Мајке Јевросиме под условом да гарсоњеру површине 30 квадрата из Македонске врати у фонд ДИПОС-а. То решење из 1997. се потом мења тако што се брише услов о враћању наведене гарсоњере. Иначе, Алексић живи у трочланом домаћинству и по Закону му и припада двоипособан стан. Али, у предмету савезни инспектори от-кривају да је 1996. када је добио ту гарсоњеру Алексић живео са супругом, сином и кћерком. Значи, преласком у већи стан Алекснћ у захтеву наводи да живи са супругом и кћерком.

Инспектори констатују да је приликом добијања те гарсоњере у захтеву Алексић навео да већ има, да је власник трособног стана од 87 квадрата у Краља Милутина, који је купио личним средствима 1983. године.

Није један него два

Зашто му је онда додељена гарсоњера и зашто му је, потом, додељен и трећи стан у Мајке Јевросиме од 76 квадрата мораће да утврди нова Стамбена комисија Савезне владе, Савезно јавно правобранилаштво и Министарство правде.

О решавању стамбеног питања Маргит Савовић, доскорашње. министарке без портфеља, већ је пиеано у штампи. Она је добила четворособан – дуплекс стан у Улици Данила Бојовића од 169 квадрата, који ће користити у четворочланом домаћинству, уз услов да уступи стан у Суботици, површине 63 метра квадратна, власништво њеног супруга. Решењем из 1995. стан се додељује као службени, али у предмету нема документације.

М. Савовић: Ипак два стана

Али, тада се сазнаје, кажу инспектори, да су у питању два стана, један трособан на првом спрату и двособан у поткровљу!

Станови су одвојени, нису једна стамбена јединица, а додељивање два стана је противзаконито. У предмету нема кључних докумената, али је Уговор о преносу права својине и стицању сусвојине закључен децембра 1996, а уговор о откупу априла 1997.

Овај случај потврђује исправ-ност оне изборне ЦЕСИД-ове питалице: да ли је један плус један увек два. За доскорашњу Стамбену комисију Савезне владе један плус један нису два.

Мартиг Савовић је класичан пример функционера који није вратио службени стан. Она је стан добила на коришћење док обавља важну државну функцију.

Кад је отишла са положаја министра, било је нормално да службени стан врати држави. Но, десило се, као и у другим случајевима, супротно. Стан, односно станови су откупљени, и то углавном за мале паре, и тако одузети из имовине СРЈ.

(У сутрашњем броју, наставак бр.5: Како су станове и кредите добили Михаило Милојевић, Зоран Лилић, Велизар Ђерић, Миодраг Мишковић, Божидар Антић и Душан Латиновић)

2
Поставите коментар

avatar
1 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
ЈовоMilan Recent comment authors
  Subscribe  
новији старији
Notify of
Milan
Гост
Milan

Zar je moguće? Pa, mi smo zaista bez morala! A, naši zemljaci iz Krajine, a gde su oni? Znači u vlast i na položaje, samo radi beneficija Alal, nam vera! I takvi nas vode (u propast!).