Гост Аутор, Друштво, Политика, Религија, Свет (планета), Слободе, Србија

Вук Драшковић је поново нашао новог газду, патрона и мецену у лику Вучића и покушава да му верно служи

Иако годинама на „лик и дело“ Вука полако пада прашина, Драшковић пожели да укаже да није политички мртав

  • Тешко је доказати како је Служба (ДБ) усмеравала Драшковића – постоје индиције о употреби.
  • Зар Драшковић заборавља водећу улогу Ватикана у растурању Југославије кроз грађански рат
  • Шта, у ствари, о православљу зна Вук Драшковић? Драшковић слабо познаје источно православље и његову организацију
  • Петљање о Папиној посети Србији

 Пише: др Вељко Ђурић, историчар

 Слободан Спасојевић, некадашњи високи руководилац Секретаријата унутрашњих послова Србије, 6. октобра 2021. године у интервјуу интернетској телевизији Славија.инфо, испричао је много чињеница о раду Службе државне безбедности (СДБ) у годинама непосредно пред рат у ондашњој Југославији. Навео је неколико примера обраде и коришћења криминалаца, али и угледних личности у посебним операцијама. За једног ондашњег криминалца, у рату команданта посебне паравојне формације, казао је да га је Служба „створила и угасила“. Други пример говори о сарадњи са једним угледним академиком, који и дан-данас слови у јавности као велики српски националиста.

Спасојевић је поменуо и Ђорђа Божовића Гишку и издвојио га од свих осталих због срчаности, поштења и храбрости. А Божовић је у почетку био велики приврженик и следбеник Вука Драшковића, касније и командант Српске гарде, формације која је настала у оквиру Српског покрета обнове, а данас је у легенди.

Вук Драшковић је „ушао“ у политику романом „Нож“ јер је његов садржај – романсирана прича о усташким зверствима у Херцеговини 1941. године – „запалио“ српску омладину па је знатан део постао заинтересован за новију српску историју. Тешко је доказати како је Служба (ДБ) усмеравала Драшковића – постоје индиције о употреби. У том контексту могуће је посматрати Драшковићев интервју у божићном броју 1988. године шабачког месечника „Глас Цркве“ на 18 страна формата А5! Драшковић је интервју завршио речима о Косову као „српском Јерусалиму“.

Драшковић са сарадницима у посети спомен обележју у Јасеновцу 1991.

Следеће, 1989. године Драшковићев интервју у загребачком часопису „Start“, објављеном на пет-шест страна, био је илустрован фотографијама од којих га једна „пореди“ са Исусом Христом у реци Јордану!

Потом је почело увођење вишестраначја у Србији.

Да би све било под контролом, Служба је на Бадње вече 1990. године у Новој Пазови одрадила велику операцију усмеравања пробуђене омладине. Ускоро су се на једном месту нашли анонимни Мирко Јовић и познати Вук Драшковић и Војислав Шешељ. Покушај обједињавања је пропао јер је процењено да га Служба неће моћи контролисати. Политички разлаз кумова Драшковића и Шешеља одигран је у ресторану „Ролекс“ у Земуну. Да је и тај разлаз био припремљен потврђује и записник који је нешто касније објавио Шешељ у својим новинама „Велика Србија“. Читаоцима остављам на вољу да закључе ко је снимао поменути састанак!  (Узгред, да поменем да је и потписник овог текста био један од присутник иницијатора стварања политичког покрета и да је том приликом схватио заблуду и превару и отишао из „политике“.)

Драшковић је схватао да српство треба будити на ратним страдањима, па је 1991. године посетио Меморијални центар Јасеновац.

Карикатура: Драган Стојановић

У годинама грађанског рата у Југославији Драшковић се није одвећ појављивао, ускоро је добио и свој део политичке власти  у Београду. Тих година помагао је на разне начине пријатеље и сараднике, често уз накнаду посебне врсте.

Драшковић се није сврстао уз највеће противнике Слободана Милошевића и није био у власти после 5. октобра 2000. године. Поново је враћен 2006. године по препорукама странаца са Запада. Том приликом добио је, ни мање ни више, него место министра иностраних послова.“

Мада већ годинама на „лик и дело“ полако пада прашина, Драшковић пожели да укаже да није политички мртав па се у разним формама огласи.

У међувремену је његов СПО нестао са сцене. Изузетак је један афористичар на листи Александра Вучића, као некакав Драшковићева веза. Недавно је Драшковић гостовао код Бошњака у Сарајевским медијима па је својим разноразним тврдњама само појачао одијум против себе међу онима који га знају од почетка каријере.

Факсимил интервјуа листу Старт 1989. године

То самоурушавање и оно мало угледа и значаја у збивањима у последњих три деценије крунисао је ових дана. Наиме, он је отишао у госте политичком прелетачу и љубитељу добре капљице, дипломати у покушају, несхваћеном писцу…, Светиславу Басари на некакву телевизију „Kurir“.

Из здравствених разлога нисам гледао разговор, прочитао сам пажљиво текст у превртљивом „Kuriru“ објављен 21. фебруара 2022. године. Мада је „бомбастичан“ наслов „Otkrio tajnu“ на први поглед наговестио нешто ново, садржај је показао да је реч о нечему сасвим другом!

У настојањима Александра Вучића да доведе римског епископа („папу“) у Србију како би себе представио као првог председника који је учинио то благодетно проклетство Србима, они који га усмеравају и подучавају понашању, схватили су да би то требало малчице подгрејати у јавности. Тешко је доказати да ли је у том пројекту поменуо Вука Драшковића или не, није ни битно.

Ватикански бискуп Вићенцо Паља

Битан је садржај неколико реченица које је он изговорио: „Bio sam u Rimu 1994. godine kao lider anti-Miloševićeve opozicije. Tamo me je primio italijanski ministar spoljnih poslova. U hotel u kom sam odseo došao je monsinjor Palja u ime pape s pismom. (Karol) Vojtila je bio papa. Vojtila je mene tada zamolio da pomognem da utičem na patrijarha Pavla da prihvati posetu pape Beogradu. Papa je nudio da zajednička liturgija bude po pravoslavnom običaju u crkvi koju naš patrijarh odabere. Uz malu sugestiju da to bude crkvica kod hrama Svetog Save. Drugo je bilo da će doći u pratnji svetskih medija, elitnih i udarnih, da će na platou ispred hrama Svetog Save kleknuti i poljubiti zemlju na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save i zamoliti  da se ukinu sankcije Srbiji i srpskom narodu…“

У наставку Драшковић тврди да је патријарх Павле одбио предлог изговарајући се правилом број 10 Првог васељенског сабора, одржаног 325. године у Никеји и председавањем цара Константина Великог, а који гласи: „Ко се удружи с јеретиком –  јеретик је сам“!

Патријарх је добро познавао каноне то јест правила да би казао такве речи. Он је знао да поменути канон гласи: „Од оних, који су пали, ако су неки постављени били, или по незнању, или са знањем дотичних, који су их поставили, ово ипак не слаби ничим Црквено правило, јер кад се то дозна, они бивају свргнути.“

Трају јалови договори о посети Папе Србији: Папа Франћеско прима председника Србије А. Вучића септембра 2019. у Ватикану 

Сада је ред да сачиним кратку анализу напред наведених Драшковићевих речи. Сматрам да као познавалац новије историје Српске православне цркве, којој сам посветио више од три деценије то могу, а знам и православну догматику.

Вићенцо Паља је две последње деценије 20. века био обичан жупник у једном делу Рима што указује на његов статус у ватиканској хијерархији. Драшковићева тврдња о састанку са Паљом могла би се проверити јер је он доступан на друштвеним мрежама. Ако и прихватимо тврдњу да су се срели као тачну, онда се морамо запитати да ли је могуће да папа нуди долазак у Београд у једном писму и то личности која тада у Српској православној цркви не ужива богзна какав утицај? Тешко!

Посебан коментар заслужује и именовање папино: Војтила! Ваљда, папа Јован Павле II?

Ако прихватимо и ту тврдњу као тачну, остају спорни детаљи понуде. На пример, тврдња о заједничкој литургији! Сваки православни Србин добро зна да у историји хришћанства од раскола 1054. године није било случаја да православни и римокатолички свештеник заједно служе литургију. Очито да је Драшковић нешто помешао – римокатолици служе мисе!

Помешао је у коришћењу термина „мала црквица“ и „храм“ јер он изгледа не зна да је то синоним једног појма. Тврдња да је патријарх Павле одбио понуду због канона је одвећ провидна и показује да Драшковић слабо познаје источно православље и његову организацију. Јер он не зна да међу православним црквама постоји комуникација и заједништво када је у питању однос са Ватиканом. Српска православна црква је мала да би могла о доласку римског епископа да одлучи сама!

Драшковић и Вучић: тесна сарадња и идентични ставови о кључним питањима

Драшковић је показао незнање и из историје када помиње Врачар као место спаљивања Савиних моштију: још увек је спорно место где је ложена ватра – Врачар (Енглезовац) или Црвени крст!

На крају ми се намеће закључак о још једној Драшковићевој заблуди. Реч је о наводној жељи папиној да замоли светске моћнике да укину санкције. Зар Драшковић заборавља водећу улогу Ватикана у растурању Југославије кроз грађански рат? Уосталом, ако је римски епископ понудио молбу за укидање санкција, остаје питање што то није урадио пре увођења!

И да закључим: Вук Драшковић је поново нашао новог газду, патрона и мецену у лику Александра Вучића и покушава да му верно служи на начин као што је своју службу започео у кабинету Мике Шпиљака пре пола века! И да је тачна тврдња о понуди и одговору патријарха Павла, Драшковић (и његови) би морао једном за свагда да запамти речи које је наш покоји патријарх на сличне понуде дао одговор: „Добро нам не дошао!“

Подели:

5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments