NATO, Балкан и суседи Србије, Друштво, Косово и Метохија, Култура, Политика, Религија, Русија, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија, Србија и ЕУ

Власник немачког суверенитета је Америка

Заједничка интелигенција Аналене фон ден Лајен 

  • У садашњем расточју епохе Европа је жртвована и представља америчку монету за поткусуривање
  • Вучићев режим покушава да поремећаје учини нормалним, да болесно прикаже здравим, а здраво болесним. А то ће бити могуће једино ако нормалне учини поремећеним.
  • Вучићев режим отпочео је црни ритуал прилагођавања 99 одсто популације оном једном проценту „напредне“, „демократске“, „модерне“, „еуропске“ популације

Пише: Славко Живанов

Да дубоке трулежи има диљем Европе, а не само у Данској, наговештено је почетком овога века озбиљним избором Силвија Берлусконија за водећег италијанског властодршца. Италијански одабир овакве фигуре и чврсто, деценијско истрајавање у тој одлуци деловао је, благо речено, чудно. Уместо да такав отклон зађе и нестане попут случајног инцидента, што се више пута у историји дешавало, феномен изборне верификације кловнова на највишим властодржачким положајима се попут пожара проширио. Постао је закономеран.

Француска је преписала италијански рецепт избором кловна с другим специјалностима, Николаса Саркозија, па зацементирала сопствену девастацију Макроновим двоструким мандатом. Тренд су следили и други, а сада га предводе Британија и Немачка, уз климоглав и солидарност такорећи свих земаља тзв. Запада. (О америчкој зачинској улози у овом феномену неком другом приликом).

Тренутно најважнију светску кловновску улогу игра њихов украјински колега, садашњи председник ове земље у нестајању, који једини из те плејаде има озбиљан кловновски стаж и професионални педигре. Остали су, ипак кловнови-лаици, и попут новоизабраног енглеског премијера, медиокритети мизерних интелектуалних способности.

Међутим, ако квалификације оставимо по страни, ма колико оне биле утемељене, истините и ефектне, најбитније у томе јесте чињеница да дела таквих људи доносе озбиљне, смртно озбиљне последице. Овде није реч о зевзецима црвеног носа што засмејавају децу мазањем сопственог лица шлагом, већ је реч о људима који су злоупотребом изборних процедура опоседовали моћ, а затим је безгранично злоупотребили противно интересима оних који су их бирали. Власт у свакој од европских држава западне алијансе одавно не делује и ништа значајно не чини у интересу сопствених бирача, већ сервилно и послушнички служи интересима неких спољних фактора. И приде, врхунски лицемерно, то зову демократијом.

                                 Тандем снова: Аналена и Урсула

Као доказ ових тврдњи имамо два скорија догађаја. У првом можемо да видимо како високи представник немачке извршне власти, њен министар спољних послова, Аналена Бербок, тврди да је став бирачке базе не обавезује. Штавише, да ће радити њој насупрот.

Дословно, та је особа рекла Зеленском: “Ако дам обећање људима у Украјини – ‘Ми смо уз вас, докле год смо вам потребни’ – онда желим то испунити. Без обзира на то шта моји немачки бирачи мисле“.

Овај немачки високи функционер отворено признаје да не полаже рачуне бирачкој бази чиме праволинијски указује да заступа ненемачке интересе. Имајући у виду да јој је и раније прогледано кроз прсте што је као и овдашњи министар Синиша Мали плагирала академске радове, можемо наслутити да иза такве бахатости стоји моћан политички фактор који је чини сигурном и разбашкареном упркос деловању супротном интересима изборне базе. Моћни заштитник обезбедиће јој опстанак на функцији упркос ставовима Немаца.

Случај други:

– Када је европосланик из Француске Манон Обри, на пленарној седници Европског парламента 14. септембра, показала увећане рачуне за гас и струју које су јој послали бирачи, закључила је да многи грађани „не знају да ли могу да плате грејање и да ли имају довољно новца за храну, ове зиме“. Шефица Европске комисије, Немица Урсула фон дер Лајен најбоље чега је могла да се досети било је следеће: „Рачуни које сте нам показали, јесу, како кажу Французи, неподношљиви. Али, знате шта? Пошаљите их у Москву, тамо им је место, тамо су настали“…

До тог тренутка било је познато да глупост може бити неограничена, међутим, нови немачки функционери доказују да поред глупости, неограничена може бити и дрскост. Да ли је Фон дер Лајен довољно глупа да може да поверује у то да ће грађанима ЕУ рачуне које су Европљани надували платити Москва, или је толико дрска у избегавању властите одговорности? Да ли осим ноторног игнорисања ставова бирача и вређања елементарне интелигенције грађана, ови функционери јавно исказују лојалност неком другом?

Ни у једном случају, а и много ширем погледу од овог, не можемо говорити о државницима и државним представницима који се старају о интересима изборних база. Реч је о плаћеним и теледиригованим узурпаторима који остварују неке туђе интересе користећи мимикрију предатора према свом бирачком телу.

Заправо, и без стаклене кугле уочавају се обриси прекоокеанске обале и Вашингтона који је прави власник немачког суверенитета. Немачка јавност може да чује поруке спикера на привременом раду у кабинетима државе Немачке, који сада саопштавају чак и отворено антинемачке ставове. Али трбухозборац који управља тим луткама обраћа се из Пентагона, било кроз разноразне Аналене, ил’ Урсуле, или свакојаке и другојачије интелектуалне наказе, било кроз званични формат – „Рамштајнски бунденстаг“, чиме им се бизарно и оргастички унеређују на Бизмарковом гробу.

Из српске перспективе, а и генерално гледано, Немце је стигла праведна казна – да их све у пакету поседују Американци и да се према њима понашају онако како једино знају, у духу дуге, добре робовласничке традиције.

Најпрофесионалнији кловн, Володимир Зеленски

Циклични историјски рулет се опет завртео и пред човечанством је нова историјска подела карата, ýлога, добитака и пораза. У садашњем расточју епохе Европа је жртвована и представља америчку монету за поткусуривање. Развој догађаја на украјинском фронту тешко је предвидети имајући у виду америчку, све отворенију и агресивнију политику проширивања сукоба и увлачења Планете у катастрофу. Ови хегемони и поробљивачи света непрестано гурају украјинску војску и народ у безизлазни конфликт и покушавају да отворе друга жаришта у региону (Таџикистан-Киргизија, Јерменија-Азербејџан, Молдавија-Русија).

Отварањем нових фронтова развукао би се руски војни потенцијал и ефективе, али би се пожар сукоба опасно проширио на регион са тенденцијом даљег ширења. Такав сценарио сасвим се поклапа с почетком отвореног светског сукоба у којем гарантовано нестаје сада позната Европа, са све оваквом Немачком коју данас кочоперно представља њено, у историји најглупавије руководство. Нити су прилике у свету икада до сада биле озбиљније, нити је западни свет предводила гора „елита“. Данас је „западни свет“ део опасног проблема који поседује огроман, икада виђен (ауто)деструктивни потенцијал.

Србија, свикла на тешке проблеме, кризе и искушења, успавано гледа са стране како јој се спрема ражањ. Вучићев режим је дрогира и анестезира припремајући је за клање и жртвовање сатанистима-глобалистима. Наравно, не због параде и шетње, него због менталног, духовног и културног инжењеринга који следи након тога. Због озакоњавања менталних поремећаја кроз образовање, просвету, културу…

Вучићев режим отпочео је црни ритуал прилагођавања 99 одсто популације оном једном проценту „напредне“, „демократске“, „модерне“, „еуропске“ популације која је дефинисана у поглављу „Еф 64“ Међународне класификације болести, „МКБ-10“, која, да парадокс буде већи, важи и примењује се у Србији паралелно са тзв. ЛГБТ+ номенклатуром.

Вучићев режим покушава да поремећаје учини нормалним, да болесно прикаже здравим, а здраво болесним. А то ће бити могуће једино ако нормалне учини поремећеним. Зато се његово деловање не завршава на инжењерингу сексуалности. Он то чини и на пољу економије, здравства, просвете, државног уређења и устројства, интегритета, територијалне целовитости, идентитета, духовности, културе, националног хабитуса…

Међутим, такву работу не може да изведе без наше сагласности и саучествовања, па се поново у Србији актуелизује питање хоћемо ли мирно, у мимоходу пред јаму; да нас кољу и полуживе у њу бацају, или ћемо да устанемо против тога.

Подели: